Hoću da vam govorim. U ovom trenutku govorite samo vi. Iako ste rešili da budete zvezda dana tako što ćete da vređate ljude unapred i da govorite ne znam šta o njima, da vas zamolim da nekako savladate tu želju, ako želite govorite o svom amandmanu. Imate vremena, znate koliko.

Predsedniče, ja nikada u ovom parlamentu još nikoga nisam uvredio, niti imam nameru da to uradim.

Poštovani predsedniče Skupštine, dozvolite mi da se obratim predstavnicima Vlade, odnosno direktno potpredsedniku Vlade Siniši Malom, jer smo mi smatrali, kada smo dobili ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji kaže da izuzetno od člana 80. ovog zakona, penzija se, počev od penzije za mesec novembar 2022. godine, usklađuje za 9%.

To usklađivanje znači da će biti 9% veća penzija svim penzionerima u Srbiji. Zato smo mi kao Srpska stranka Zavetnici preko svoje poslaničke grupe dali amandman kojim želimo da napravimo jedan solidarni odnos prema ljudima koji primaju najmanje iznose penzija u ovoj državi, zato što svi oni imaju unučiće i svi oni žele da svojoj deci pomognu.

Imate mnogo domaćinstava u Srbiji koja imaju jedini finansijski prihod kroz penziju i priznaćete da penzije od 10.000-12.000 dinara ne zadovoljavaju ni minimum potrošačke korpe, koja u ovom trenutku u Srbiji iznosi oko 88.000 dinara, po statističkim podacima. Zato smo smatrali, da bismo ujednačili i izjednačili na neki način i bili solidarni prema svima, da penzije onih ljudi koji primaju do 25.000 dinara budu uvećane za 18%, a da penzije onih koji primaju preko 25.000 dinara budu uvećane za 4,5%.

Ovo kažem zbog toga što penzioneri koji primaju 10.000 dinara sa ovim uvećanjem od 9% imaće 900 dinara mesečno više, što je, i svima je to jasno u Srbiji, skoro nikakvo povećanje. Ništa neće osetiti od toga. Možda nekoliko litara mleka može da se kupi sa 900 dinara, a oni koji imaju 100.000 dinara, uzeće 9.000 dinara. To je negde 75 evra, a već imaju 100.000 dinara, a ima veliki broj tih penzionera koji primaju taj iznos.

Ja sam uzeo i podatke vezano za iznose penzija. Otprilike 99.000 ljudi u Srbiji prima do 10.000 dinara. To je skoro 100.000. Od 10.000 do 15.000 dinara prima 209.000 penzionera u Srbiji, od 15.000 do 20.000 dinara prima 293.000 i od 20.000 do 25.000 dinara prima 205.000 penzionera. Ukupno njih 807.000, a imamo penzionera u Srbiji 1.684.000. Znači, polovina penzionera u Srbiji prima ovaj minimum minimuma, koji je jedna trećina potrošačke korpe, a to je iznos u novcu 25,9%. Znači, od ukupnog kolača penzija, 50% penzionera prima 26%, a svi ostali primaju onaj deo do 100%.

Imate penzionera u Srbiji koji primaju od 90.000 do 100.000 dinara 7.808, od 100.000 dinara pa naviše 7.800. To su podaci koji su egzaktni, koji su pokazatelji da je ovaj naš amandman više nego opravdan.

Ubeđeni smo da bi na ovaj način mogla da se postigne jedna solidarnost prema svim penzionerima, da se pomogne u ovoj teškoj situaciji u ovoj godini, gde ste i sami ste rekli da i zbog ukrajinske krize i zbog inflacije koja se događa, jer njima, nije bitno da li je uvozna inflacija, da li je domaća inflacija, ona jeste. Kada se uđe i proba da se napuni korpa, ako imate 10.000 dinara u svom džepu, sa tim ne možete mnogo da istrgujete.

Dobili smo objašnjenje od Vlade zbog čega nije prihvaćen ovaj naš amandman, pa se kaže – amandman se odbija iz razloga što bi se usklađivanjem visine penzije u različitim procentima, na način da se niži iznosi penzija usklađuju u većem procentu u odnosu na više iznose penzija, po stepenu ujednačili iznosi penzija korisnika.

Nisam računao koliko je godina potrebno da bi se oni ujednačili. Ubeđen sam da to nije moguće, jer ako je neki prosek 75 godina života, onda da bi se ovo ujednačilo trebalo bi da najmanje po 150 godina žive naši penzioneri, što bi bilo jako dobro, ali je prirodno nemoguće i to pokazuju svi podaci. To je dokaz da se nije ušlo dublje u ovu problematiku.

Ubeđen sam da je bilo mesta da napravite dublju analizu u onom finansijskom smislu, da date mogućnost ovim penzionerima koji, jednostavno, svakog dana opsedaju, verovatno, sve opštinske i gradske odbore svih stranaka, traže da se napravi jedna određena selekcija. Svesni su oni da su imali manje uplate za penzijsko, svesni su oni da možda imaju kraći radni staž, pa zbog toga imaju manje penzije, ali ako smo mi društvo socijalne pravde za koje vi pledirate sve vreme dok smo razgovarali o budžetu, da pomažete mladima, da ste okrenuti ka budućnosti ove zemlje, mislim da je potrebno da premostite i pomognete penzionerima koji su mnogima zaista oslonac u porodici.

Mnogi se raduju kada 1. i 15. penzioneri prime penziju. Raduju se i oni što mogu da pomognu svojoj deci. Prosto, ispalo je da je najbolje da imate u svakoj kući po jednog penzionera ukoliko mladi nisu zaposleni, ukoliko su roditelji tehnološki viškovi, a imamo mnogo takvih primera.

Očekivao sam razumevanje, očekivao sam da ćete izaći u susret, dati nam mogućnost da ovo prezentujemo, a da nam vi onda obrazložite zbog čega ste prihvatili. Ja sam se tome nadao. Očigledno je da niste prihvatili i mogu vam reći da sam iznenađen zbog toga.

Kada je rađena finansijska konsolidacija 2014. godine, izuzeti su od smanjenja penzije svi oni penzioneri koji su primali ispod 25.000 dinara. Dakle, njima nije oduzet ni jedan dinar upravo zbog toga što se smatralo da sa tim prihodima 2014. godine, odnosno sa tom visinom penzije ne može pola toga da se kupi, da je tog prag nekog siromaštva.

Ako uporedite 2014. godinu sa 2022. godinom i sa inflacijom koja se u međuvremenu desila, a u isto vreme imate penzionere koji imaju isto 25.000 dinara kao pre osam godina, onda shvatate zbog čega smo mi ovo predložili.

Verovatno će neko ustati i reći da je ovo vrsta populizma, da se mi samo time bavimo i da je to nešto što je, eto, tako palo nam na pamet, pa smo mi to uradili. Nije to. Mnogi su ljudi došli, zaista, i meni lično i našoj poslaničkoj grupi Srpskoj stranci Zavetnici i tražili i molili da se taj neki model izmeni, da oni mogu da dobiju veći iznos, da mogu časnije i poštenije da žive, da ne moraju penzioneri da dobijaju još neki posao i da članovi porodice ne traže da im se penzioneri zaposle i da imaju još jedan posao uz onu penziju koju inače primaju i koju su zaradili, a sigurno ste svesni da zaista mnogi ljudi koji imaju preko 65 godina, koji su stekli pravo na penziju, od iznosa koje dobijaju teško mogu da prežive i oni i njihovi supružnici.

Zato mislim da smo zaista mogli da napravimo mali napor. Mislim da bi to građani Srbije veoma pozdravili, imajući u vidu da polovina penzionera u Srbiji, ponoviću, prima manje od 25 hiljada dinara.

To je ono što smo mi hteli da obrazložimo. Ostaviću ja još vremena za eventualno još jedno javljanje vezano za amandman koji smo dobili ukoliko dobijemo odgovor od ministra ili od nekoga iz vladajuće stranke.

Hvala vam, predsedniče.

Po amandmanu, Zoran Zečević.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, poštovani predstavnici Vlade, kao što znate, Srpska stranka Zavetnici podnela je amandman na jednu vrlo osetljivu temu, a to je kategorija ljudi koja je poprilično ugrožena, i to traje dugi niz godina, nije to ništa novo, penzioneri su navikli i u ranijim režimima da jako teško žive, ali sada su suočeni sa jednim problemom, da oni ne mogu izdržati sva ova poskupljenja koja se dešavaju opravdano ili neopravdano u našoj državi.

Podsetiću vas samo da, što je rekao moj kolega, da je ogroman broj penzionera koji imaju penziju ispod 10 hiljada dinara i mislim da je sramota za državu da im daju povećanje od 900 dinara. Mislim, nadam se da ćete i vi svi da se složite da je to poražavajuće, da jedan penzioner dobije 900 dinara i sa tih 900 dinara šta može da kupi.

Dalje, što je važno da, kada govorimo prosečnoj penziji, onda, recimo, prosečna penzija u Beogradu iznosi 33 hiljade i nešto, a u većini gradova u Srbiji prosečna penzija iznosi 13 hiljada dinara. To bi trebalo vama da bude jedan vrlo jasan signal da nešto treba da preduzmete.

Ovog puta želim da se direktno obratim ministru Siniši Malom, jer u jednom od razgovora koje sam imao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem mi je rekao da ste vi maher za finansije i mogu da verujem da vi jeste maher za finansije, ali Zavetnici ne mogu blanko da vam veruju, ukoliko ne biste preduzeli određene korake po pitanju ovih niskih penzija i opstanka te najniže kategorije.

Želim samo da vas podsetim na koji način opstaju ovi ljudi. Ovi ljudi opstaju tako što je politika poslednjih 20 godina njihovu decu i unučiće oterala u beli svet, pa svakoga meseca njihova deca ili unuci moraju da im dotiraju, da im šalju novac za njihov goli opstanak, a vi onda to knjižite kao priliv, i to je sada vaše dostignuće. Imate i drugu stranu medalje, ta njihova deca i unučići su brisani sa evidencije Zavoda za zapošljavanje, pa onda dobijete još jedan podatak - evo, imamo toliko nezaposlenih, smanjeno itd, itd.

Grad iz kojeg dolazim, a to je Aranđelovac, je ostao bez mladih ljudi, jer svakoga dana svi gledaju kako će da idu. Čak u Americi postoje cela naselja koja sačinjavaju Aranđelovčani i onda raznim kanalima šalju svojoj rodbini, bakama, dekama, očevima, majkama, šalju novac da bi mogli, jednostavno, da prežive.

Druga stvar, što se tiče finansijske opravdanosti za ovo o čemu smo mi govorili, vi, ministre, jako dobro znate da PIO fond nije u mogućnosti da isplati celokupne penzije. Ja nisam finansijske struke, ali ću reći otprilike da 16 i nešto procenata za PIO fond ide iz republičkog budžeta, odnosno budžeta koji pune svi građani. Mislim da bi bilo socijalno opravdano i da bi bilo jako dobro za vaše ministarstvo i za vašu stranku, koja je u fazi raspadanja, da jednostavno od tih para dodelite, date tim ljudima, znači, to nije protivustavno, kao što iskusni poslanik poslednjih 20 godina, to mu je radni staž, kaže da bi to bilo protivustavno. Nije protivustavno ako država opredeli neki novac koji daje u PIO fond, da ga opredeli onim najsiromašnijima i onim najgorima.

Još nešto, da biste mogli da otplatite penzije mnogima, trebalo bi da odradite nešto što mi očekujemo svi od vas, a to je da uvedete materijalno knjigovodstvo u zdravstvene ustanove, da vidite šta je sa onih 100 miliona evra, kojih nema, nema medicinske opreme, nema ničega, i ministre, da malo vidite, zajedno sa tužilaštvom, kako se ulaže novac nas građana u zdravstveni sistem, da vidimo kako je moguće da jedan kvadratni metar, recimo, bolnice u Aranđelovcu za rekonstrukciju košta 1100 evra, kada je predsednik rekao da ste bolnicu u Batajnici napravili po ceni od 900 evra?

Znači, postoji način da sprečite krađe i malverzacije i onda bi država imala mnogo više novca gde bi mogla da zadovolji sve socijalne kategorije. Onda biste imali, recimo, novca da date omladini, deci koja se rađaju itd, da im dajete taj novac koji ćete uštedeti na taj način.

Ja vas molim, ministre, da razmislite o ovome što sam ja rekao. Zavetnici nisu neprijatelj svoje države. Zavetnici nisu neprijatelji ni vaše vlasti, ako iznosimo ono što mi smatramo i što vi znate, ministre. I vi znate da sam ja u pravu ono što govorim. Najveće pljačke u istoriji države su se desile u zdravstvenom sistemu. Meni je jako žao što ostale moje kolege o tome ćute. Žao mi je što kolega…

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe. Iskoristili ste ga.

Naše vreme dolazi, a vaše prolazi. Hvala.

Možda vas to u vezi vremena zbunjuje, pošto sam čuo da pominjete raspade stranaka itd, imate manje vremena zato što je jednu poslaničku grupu napustilo dvoje narodnih poslanika. A znate koju? E, dobro. E, zato vi imate manje vremena.
Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da u zdravstvu ima previše pljačke, verovatno da je tačno. Sačekajte malo.

Ja sam čuo da je te pljačke bilo i u Aranđelovcu, u zdravstvu. Kažu neki lekari su se potukli, pa je jedan morao da dočeka penziju u Mladenovcu, jer je izbila tuča oko te pljačke, neko se protivio, neko je bio za, uglavnom, ta se tuča desila i neko se penzionisao u Mladenovcu. Ja sam čuo da je bila tuča između dva zdravstvena radnika. Sad, o kome se radi, sami pogodite.

Ali, taj zdravstveni radnik kaže da je često razgovarao sa Aleksandrom. Ja ne budem lenj, kucnem poruku, kaže – prvi put čuje za to. Aleksandar se ne seća da je vodio tako duge i iscrpne razgovore sa jednim bivšim zdravstvenim radnikom, ali je čuo da u jednom staračkom domu ima njegova slika metar sa metar. Kaže da se taj dosetio i da pokušava time da plaši razne inspekcije u slučaju nekih neregularnosti.

Uglavnom, verujem da dobro poznaje Zakon o budžetu ili Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Ukoliko želimo da usvojimo ovaj amandman, prethodno smo trebali da predložimo i usvojimo amandman na izmene i dopune Zakona o budžetu, jer moramo da obezbedimo sredstva za nešto što tražimo nekim amandmanom za prateći zakon. Čak mislim da to nije ni za rebalans budžeta, to je više za budžet. To je nešto što treba da se planira malo duži period, a ne da se to reši jednim amandmanom.

Ali, Bože moj, ja sam to predlagao, recimo, 2014. godine, Arsić to zna, čini mi se, kada smo usvajali Zakon o penzijskom osiguranju. Ja sam tražio da se povećanja vrše, kako se to kaže, linearno, znači, svima jednako, da se smanji razlika između najveće i najmanje penzije. Rečeno mi je da to ne može po zakonima, Ustavu itd.

Interesantno je da je jedan od prethodnih govornika glasao za neusvajanje mog amandmana, znači, protiv toga da to bude linearno povećanje, a evo, danas se zalažu sasvim za nešto drugo.

Dame i gospodo, mi penzije dotiramo sa 114 milijardi, ukoliko se ja ne varam, nije mi trenutno rebalans budžeta ovde. Sigurno sa toliko dotiramo penzije. I moram vam reći nešto, moj otac ima penziju od 12.000 dinara, teško može da se kvalifikuje za starački dom, teško. Kaže ne primaju te sa najmanjim penzijama, verovatno zato što su one poljoprivredne od 12.000.

Ali, ja moram reći i sledeće. Moram biti i malo samokritičan. Ja plaćam dva penzijsko-invalidska osiguranja. Plaćam PIO poljoprivrednika, iako mi Skupština plaća penzijsko-invalidsko osiguranje. Nisam želeo da se odreknem plaćanja poljoprivrednog penzijskog staža. Ja ga uplaćujem i dalje, svestan toga da ne mogu da imam dve penzije, ali želim da pomognem poljoprivrednicima time što ću uplaćivati i taj staž.

Moram da priznam da su dugovi poljoprivrednika, najveće dotacije idu za te najmanje penzije, recimo, u ovom trenutku dug poljoprivrednika prema penzijskom stažu, u koji su ih nasilno gurnuli oni pre nas, dve milijarde evra. Da li verujete vi, gospodine ministre, gospođo ministarko, da je dug poljoprivrednika prema penzijsko-invalidskom osiguranju preko dve milijarde i mi ne pokušavamo to da naplatimo, s obzirom da znamo da su ih nasilno gurnuli u tu vrstu penzijskog osiguranja? Znači, jesu male. To ostaje da se razmatra za neki duži period. Nije usvojivo po meni zato što je moralo prethodno u rebalansu budžeta da bude usvojeno, da ta stavka bude povećana, da bi ovaj amandman mogao uopšte da prođe. Ili u narednom budžetu da pokušamo tako nešto, ukoliko je to moguće, da pokušamo da to ispravimo. Uglavnom, ja verujem da svi ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost i da svi ljudi zaslužuju da imaju pravo, ukoliko nemaju nikakvog srodnika da se stara o njima, na starački dom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Lutovac.

Poštovani građani, poštovani uvaženi penzioneri, uvaženi kolege poslanici, mi imamo ovde čoveka koji je došao da vam objašnjava zašto mora da vam iz vašeg novčanika daje pare i da ih predstavlja kao neku svoju pomoć, a ne da vam vrati ono što je vaše. Nemojte vi da iz novčanika penzionera dajete njima njihove pare i da to predstavljate kao vašu pomoć.

Vi treba da vratite penzionerima ono što ste im uzeli. Dakle, ono što je važno za sve građane da znaju i za penzionere jeste da čovek, koji se zahvaljuje stalno penzionerima kako su finansijski pomogli da se finansijski konsoliduje Srbija, dolazi da brani tu tezu o štednji u odelu koji vredi najmanje 200 penzija onih od 15 hiljada dinara. Kada pije vino, on otvori vino i pije vino koje vredi najmanje 10 poljoprivrednih penzija, ali ne pije on to vino zato što je ljubitelj kapljice, nego on to pije vino u vaše zdravlje, da vam bude bolje.

Ono što je važno reći jeste da više od 200 hiljada penzionera kojima su otete penzije više nisu među živima. Ono što je, takođe, važno da penzije nisu, što je ova vlast pokazala, štednja za starost, kao što bi trebalo da budu, nego je mesto odakle može da uzima ko kako hoće i kada želi. To je najstrašnija poruka koja je poslata penzionerima.