Molim vas, mir i tišinu. Molim vas, ne možete tako diskutovati.

Samo da Leskovčani znaju da mi dobacuju da nema ko da igra na tom stadionu, tako da to o njima misle. To misle o njihovoj deci koja takođe valjda ne treba da koriste taj stadion. Jel? Najmoderniju sportsku infrastrukturu? Jel tako? To ne treba gradovima po Srbiji nego je potrebno samo Beogradu ili nije potrebno ni Beogradu, a onda sutra će biti – što ne gradite sportsku infrastrukturu, deca nam se ne bave sportom? Jel?

Apsolutno garantujem, tvrdim da mnogo znači taj stadion i Leskovcu i Vranju i Nišu i Kragujevcu i takođe i nacionalni stadion koji je generator dodatnog profita za budžet Republike Srbije i jeste razvojni projekat, ali takođe važan projekat za razvoj sportske infrastrukture u Republici Srbiji.

I još jednom, Leskovčani i svi ostali, gde gradimo, recimo stadione, znaju i vide da ćemo izgraditi taj stadion i tu kanalizaciju. Ako, vi mislite da je pet hiljada kilometara kanalizacione mreže malo, u redu. Ja mislim da je to velika stvar za Republiku Srbiju. Uz tih pet hiljada kanalizacione mreže, da vam kažem, kako se budžetira, takođe, morate da gradite i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zato što realno ništa niste uradili za ekologiju, ako imate kanalizacionu mrežu, a nemate postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Tako da ne možete u jednom trenutku da izgradite 10 hiljada kilometara kanalizacione mreže, nego prvo morate paralelno da izgradite postrojenja. E, zbog toga može i jedno i drugo, zato što se ozbiljno bavimo politikom, ozbiljno razmišljamo o razvoju i ozbiljno razmišljamo o budžetu.

Konačno, ja ne znam šta su eko manipulacije. Prvi put to čujem danas. Obratićemo pažnju, ali verujem da vi jako dobro znate šta su eko manipulacije, zato što se time profesionalno bavite već duži vremenski period. Hvala.

Zahvaljujem predsednici Vlade.
Reč ima Rozalija Ekres.

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane ministarke i ministri, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što je Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pred nama i da smo u prilici da ga usvojimo u roku predviđenim budžetskim kalendarom.

Naša poslanička grupa daje podršku kako Predlogu Zakona o budžetu, tako i svim ostalim predlozima zakona kojih je ne mali broj na dnevnom redu današnje sednice.

Stabilnost javnih finansija je moguće održati kroz primenu jasnog plana usklađenosti budžetskih prihoda i primanja sa budžetskim rashodima i izdacima. Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu je jasan plan i stabilan osnov za nastavak oporavka i jačanja privrede, poboljšanju životnog standarda građana, kao i za nastavak ulaganja u značajne infrastrukturne projekte.

Pre nego što krenem da govorim o predloženom zakonu, smatram da je potrebno izneti nekoliko respektabilnih činjenica koje su prethodile njegovom definisanju. Zahvaljujući merama koje su sprovedene i koje se i dalje sprovode uspeli smo sačuvati stabilnost naše privrede i u uslovima poslednje tri krizne godine koje su obeležili pandemija, problemi sa lancima snabdevanja i konflikt u Ukrajini prećen nezabeleženom energetskom krizom.

Naša privreda potpomognuta sa više od osam milijardi evra budžetskih prihoda, sredstava je uspela da sačuva proizvodne kapacitete i radna mesta. Godine 2020. početnu godinu pandemije smo prebrodili sa minimalnim padom BDP od 0,9%. Naredne 2021. godine smo beležili rast od 7,5%, a za ovu godinu predviđanja su oko 2,5 do 3% rasta u trenutku kada je veliki broj zemalja već ušao u recesiju.

Ovakvom rezultatu značajno doprinosi nastavak započetih infrastrukturnih projekata, kao i dalji priliv stranih direktnih investicija u iznosu blizu četiri milijarde evra.

Makroekonomske pretpostavke budžeta Republike Srbije za 2023. godinu su približno na nivou datih pretpostavki u nedavno usvojenom rebalansu budžeta za ovu 2022. godinu sa blagim poboljšanjem, a to su stopa rasta BDP od 2,5% i inflacije od 11,1% i deficita tekućeg računa od 8,5% BDP.

Očekivani BDP iznosi osam hiljada 25 milijardi dinara, tj. 68 milijardi evra, a javni dug do kraja godine 56,1% BDP. Smatramo da je predloženi budžet planiran sa dosta opreza što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih. Predviđeni ukupni prihodi i primanja iznose 1843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara više u odnosu na prihode rebalansiranog budžeta za ovu godinu.

Svi poreski prihodi, porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na dobit beleže rast osim akciza, stoga u budžetu za narednu godinu razuman projektovani rast prihoda je od 7,8%. Što se ukupnih rashoda tiče, prema Predlogu budžeta za narednu godinu, oni iznose dve hiljade 107 milijardi dinara i uvećani su za 6% u odnosu na tekuću godinu. planirani deficit, tj. iznos za koji državni rashodi premašuju državne prihode je 264 milijarde dinara. Trend je pozitivan pošto se očekuje da fiskalni deficit bude smanjen sa 3,9% BDP u 2022. godini, na 3,3% BDP u 2023. godini.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine i od tada investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Kapitalni rashodi su u 2021. godini dostigli čak 7,4% BDP. Očuvanje dostignutog nivoa se očekuje i ove, kao i naredne godine. Za narednu godinu ulaganja za javnu infrastrukturu su planirana u iznosu od 427 milijardi dinara.

Najznačajniji radovi su na putnoj, železničkoj, energetskoj, komunalnoj i vodnoj infrastrukturi. Značajna sredstva su obezbeđena i za kapitalna ulaganja u zdravstvu, zaštiti životne sredite, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima.

Subvencije od 193 milijardi dinara učestvuju sa 9,15% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane u razdelu Ministarstva poljoprivrede pri Upravi za agrarna plaćanja za podsticaje u poljoprivredi u iznosu od 65,3 milijarde dinara. Ohrabruje nas obećanje resorne ministarke Jelene Tanasković da će država poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji isplatiti sve dugove do kraja ove godine i da narednu kalendarsku godinu nećemo započeti ne izmirenim obavezama prema našem agraru koji je zbog katastrofalne suše i enormnog rasta cena i energenata, veštačkog đubriva i ostalih neophodnih inputa za proizvodnju u izuzetno teškoj situaciji.

Izdašna sredstva su planirana kroz subvencije i za ublažavanje posledica energetske krize, za prevazilaženje negativnih efekata rastućih cena energenata, za nastavak osnaživanja privrede, malih i srednjih preduzeća, za nastavak ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i turizma, kao i u oblasti nauke, obrazovanja i kulture.

Kao i godinama unazad, član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije propisuje da budžetu AP Vojvodine pripada deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine i deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine.

Na osnovu fiskalne strategije Vlade Republike Srbije za 2023. godinu, projekcija je da će Vojvodina za finansiranje svojih nadležnosti od poreza na zarade ostvariti 10,7 milijardi, a od poreza na dobit 24,8 milijardi, što u zbiru iznosi 35,5 milijardi dinara. Time se dodaju i sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije u zbirnom iznosu od 125 milijardi dinara planiraju usmeriti ka Vojvodini. Prvi deo kroz transfere za poverene poslove, namenske i nenamenske transfere opštinama i gradovima u iznosu od 56,5 milijardi dinara, a drugi deo od 68,5 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je važan pristup kontinuiranog višegodišnjeg rada i saradnje na realizaciji projekata. U prilog tome govore činjenice da se iz godine u godinu povećava broj projekata iz kategorije kapitalnih investicija koji se realizuju na teritoriji Vojvodine.

Na primer, u 2017. godini imali smo 13, a 2022. godine čak 19 kapitalnih investicija. U Predlogu zakona za 2023. godinu uvršteno je 16 projekata kapitalnih investicija. Po prvi put nakon 2016. godine za pojedine projekte nisu opredeljena sredstva jer su u završnoj fazi ili su završeni, a među njima je značajan projekat adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Očigledno je da kapitalna ulaganja donose važnu promenu, napredak za brojne privredne delatnosti u Vojvodini i u celoj Srbiji.

Izdvojila bih samo nekoliko od planiranih stavki. U razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za javni medijski servis RTV planirano je 900 miliona dinara. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture namenilo je za projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte 25 milijardi dinara. Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75 za deonicu granični prelaz Kelebija – petlja Subotica, za projektnu dokumentaciju iznos od 28 miliona, kao i za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš iznos od 1,45 milijardi dinara.

Za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja planirano je 50 miliona, a za proširenje kapaciteta luke Bogojevo 1,95 milijardi. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi opredeljeno je 400 miliona. Projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada u Srbiji planiran je za teritoriju Vojvodine sa 2,6 milijardi.

Ministarstvo pravde namenilo je novac za rekonstrukciju zgrade Privrednog suda u Somboru od 50 miliona, a za izgradnju i opremanje nove zgrade zatvora u Subotici 45 miliona dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine planiralo je za upotrebu i iskorišćavanje otpadnih voda 1,3 milijarde. Ministarstvo zdravlja usmeriće 2,8 milijardi dinara iz kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade Kliničkog centra Vojvodine.

Vezano za kapitalna ulaganja, naša poslanička grupa ukazuje i na izuzetan značaj rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja životnih uslova stanovnika u naseljenim mestima. U skladu sa koalicionim sporazumom o zajedničkom programskom delovanju potpisanim između SNS i SVM, jedan od programskih prioriteta se odnosi baš na izgradnju lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje i rekonstrukciju državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji Vojvodine. Kako je preko novoformiranog Ministarstva za javna ulaganja za Vojvodinu planirano 1,9 milijardi dinara za obnovu i unapređenje projekata javne namene, očekujemo napredak i na ovom polju.

Poboljšanju životnog standarda građana treba da doprinese povećanje plata u javnom sektoru od 12,5%, kao i povećanje minimalne zarade od 14,3% na nivo od 40.020 dinara. Penzije će imati rast od 1. januara za 12,1%, što će sa povećanjem od 0,9% počev od 1. novembra značiti zbirni rast od 20,8%.

Smatramo da su ovi kvantitativni okviri ispravno odmereni, sa ciljem da se rashodi za plate i penzije planiraju na način koji je održiv, ali i da sačuvaju životni standard i doprinesu privrednom razvoju. Za privredu je bitan nastavak daljeg rasterećenja poreza na zaradu, odnosno smanjenje opterećenja plata. Neoporezivi deo zarade sa 19.300 dinara se povećava na 21.712 dinara.

Premijerka Brnabić je u svom ekspozeu energetiku stavila na prvo mestu među pet osnovnih prioriteta Vlade. Naša poslanička grupa je u potpunosti saglasna da su ova i naredne godine godine izazova kako za Republiku Srbiju, tako i za čitav evropski kontinent u borbi sa energetskom krizom. Cilj je obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja, povećanje proizvodne električne energije, povećanje energetske efikasnosti i neminovna transformacija sektora energetike.

Vezano za unapređenje položaja nacionalnih manjina, Poslanička grupa SVM se zalaže da se izjednači budžetski fond za nacionalne manjine i iznos predviđen za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 2018. godine u budžetskom fondu za nacionalne manjine je bilo opredeljeno 1,8 miliona dinara, da bi kao rezultat zalaganja naše stranke u 2018. godini iznos bio povećan na 21,8 miliona. Od 2019. godine u budžetski fond za nacionalne manjine se opredeljuje iznos od 30 miliona dinara, a sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina se kreću u rasponu od blizu 248 miliona u budžetu za 2018. godinu do 322 miliona dinara u Predlogu budžeta za 2023. godinu.

Predlogu budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, koji se temelji na svim navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje.

Drugi zakonski predlog s kojim završavam svoje izlaganje je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva.

Iskustvo potvrđuje da bliska saradnja između susednih zemalja, snažne političke veze i intenzivne kulturne i ekonomske prekogranične aktivnosti pozitivno utiču na društveni i ekonomski razvoj. Dobri bilateralni odnosi podstiču programe prekogranične saradnje kroz ulaganja u infrastrukturu i životnu sredinu. Podstiče se ravnomerni regionalni razvoj i stvaraju uslovi za kvalitetniji život i rad svih generacija.

Imajući u vidu obostrani interes, intenzitet i nivou bilateralnih odnosa, sa velikim zadovoljstvom dajemo podršku i ovom zakonskom rešenju, kao i svim ostalima koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći po prijavi za reč je Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dozvolite da u ovoj najvažnijoj skupštinskoj sednici u jednoj kalendarskoj skupštinskoj godini ovu temu otvorim na jedan drugačiji način, želeći da ukažem da pored ovog Predloga budžeta za 2023. godinu, koji je izložila aktuelna vlast, može da se na prioritete u budžetu gleda i na jedan potpuno drugačiji način i da u ovoj složenoj socijalno-ekonomskoj krizi u kojoj danas živimo možda je trebalo da Vlada Republike Srbije potpuno drugačije postavi prioritete.

Naime, ako mi živimo u vremenu jednog cunamija poskupljena svih osnovnih životnih namirnica, ogreva, zakupnina stanova, lekova, komunalija i svih drugih stvari koje utiču na kućni budžet, ako ćemo od nove godine imati novi poskupljenje struje i gasa, što znači novi talas poskupljenja svih osnovnih životnih namirnica, ako uzmemo u obzir da je to poskupljenje veće od 50% za sve osnovne životne namirnice iako je zvanična inflacija 13%, ako uzmemo u obzir da su sva dosadašnja i buduća povećanja plata i penzija praktično već pojedena od strane ove i ovakve inflacije, ako uzmemo u obzir probleme koje imaju studenti sa nedovoljnim mestima u studentskim domovima i rastom cena zakupnina stanova u univerzitetskim centrima, ako uzmemo u obzir štrajk prosvetnih radnika, ako uzmemo u obzir proteste pomoćnog i tehničkog osoblja u javnim službama koji su zakinuti za određena primanja, ako uzmemo u obzir povećanje hroničnih nezaraznih bolesti i ako uzmemo u obzir za sada nezvanične podatke iz nedavno održanog popisa da smo za 10 godina izgubili više od 850.000 stanovnika Srbije. Onda se postavlja jedno ozbiljno pitanje – da li u takvom vremenu, vremenu istovremeno i ogromnog zagađenja vazduha u svim najvećim gradovima u Srbiji, treba neke stvari da budu prioritet, koje su stavljene u ovaj budžet za 2023. godinu ili neke potpuno druge stvari. Evo da pogledamo.

Da li je u ovom trenutku prioritet put Niš – Merdare, u trenutku dok se u Tirani formira velika Albanija? Da li mi pravimo put za tu veliku Albaniju, za NATO? Zašto to radimo u ovom trenutku? Jel to prioritet? Da li je u ovom trenutku prioritet izgradnja ne samo nacionalnog stadiona, već i svih tih lokalnih fudbalskih stadiona koji se mere u stotinama i stotinama miliona evra, koliko će država izdvojiti za pravljenje ovih fudbalskih stadiona? To nisu stadioni za zdrave stilove života i za besplatan sport naše dece. Neće naša deca masovno koristiti te profesionalne stadione, njima treba pomoći na druge načine da zaista uzmu učešće u zdravim stilovima života.

Da li je moguće da po Izveštaju o završnom računu budžeta za 2021. godinu imamo 150 miliona evra koliko država plaća sudske troškove i penale koje je skrivio neko na čelu države, ko je uradio neke pogrešne stvari, pa sada država to plaća? Da li je tačno da mi svake godine plaćamo 150 ili 200 miliona evra sudskih troškova i penala? Ko je za to kriv? Najčešće se radi o odnosima između države i investitora, države i onih koji su učestvovali na tenderima i javnim nabavkama. Dakle, onaj ko je kriv za to neka plati iz svog džepa, neka se njemu oduzme privatna imovina, a ne država da plaća svake godine 200 miliona evra za sudske troškove.

Ne znamo u završnom računu budžeta kome se i koliko para daje od stranih investitora? Koji su efekti svega toga? Zašto se krije, da vidimo tačno kome ste dali pare građana Srbije od tih čuvenih stranih multi nacionalnih kompanija. Ponašate se kao onaj čuveni lik Super Hik, iz stripa Alan Ford, koji je otimao siromašnima da bi davao bogatima. Vi otimate građanima Srbije naše pare i dajete bogatim stranim multi nacionalnim kompanijama za subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta. Što te iste pare ne date domaćem privredniku i poljoprivredniku? Zašto 93,5% svih subvencija u poslednjih 15 godina ste dali strancima? Zašto nije 93,5% domaćim privrednicima, a 6,5% stranim kompanijama? Zašto nije obrnuto? Nikada niko nije odgovorio na ovo pitanje.

Naravno, nije potrebno bilo, gospođo Branbić, da angažujete Norvešku konsultantsku kompaniju da vam kaže da je Grčić katastrofalno rešenje za direktora Eleketroprivrede Srbije i da ste zbog vaših partijskih kadrova, sa kupljenim diplomama, nestručnim, bahatim i korumpiranim, doveli u pitanje veliki broj javnih preduzeća koji su sada u dubiozi zbog kojih imamo probleme u budžetu. To znaju svi građani Srbije, nije trebalo još dodatne pare plaćate da bi vam to rekli Norvežani.

Uostalom, ono što je ovde dodatni problem, i ne može biti prioritet države da vi neprestano jačate sve što je strani ekonomski interes, strane banke, strane kompanije, uvoznički lobi, koji uvozi sve ono što mi ovde možemo da proizvodimo, ili recimo, rasprodajete naša prirodna i privredna bogatstva poput PKB ili Komercijalne banke. Ovde sedi, guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, inače zamenik predsednika SNS, da to ne zaboravimo, koja je bila protiv prodaje Komercijalne banke, a vi ste je prodali.

Idemo dalje, mi jednostavno postavljamo pitanje, da li u ovom vremenu, ovakvog povećanja hroničnih nezaraznih bolesti, a evo tu je i novi ministar zdravlja koji to može da vam potvrdi, koliko imamo problema sa kardio-vaskularnim bolestima, koliko sa onkološkim bolestima, koliko sa dijabetesom. Pazite, vi u tom trenutku u razdelu za zdravstvo smanjujete budžet za razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite i smanjujete budžet za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih, nezaraznih bolesti. Koje je obrazloženje za to? Nemoguće je obrazložiti. Vi gradite izvesni centar za veštačku inteligenciju, vi ste stigli do četvrti industrijske revolucije, a nemate u pola države kanalizaciju. Ne možete da rešite zagađenje vazduha u najvećim gradovima u Srbiji, ljudi umiru od zagađenja vazduha, a vi se bavite veštačkom inteligencijom.

Pričate da ste predvideli u 70 opština da ćete se baviti rešavanjem pitanja kanalizacije, a ostalih sto opština? Pet hiljada kilometara kažete kanalizacione mreže, pa to ne da je malo, nego je smešno malo da se reši ovaj ozbiljan problem.

Konačno, mi sada moramo da vam predstavimo kako bismo mi, kao Srpski pokret Dveri, naša poslanička grupa kreirali budžet da smo u ovom trenutku na vlasti, da vidimo svi da je moguće da postoji i drugi prioriteti u tom budžetu, u odnosu na ono kako ste vi ovaj budžet postavili. Primera radi, mi bismo kao prvu stvar rešili, ispravili socijalne nepravde koje su se desile u nekom prethodnom periodu. Još uvek postoje radnici kojima nisu isplaćene zarade iz vremena pljačkaške privatizacije. Još uvek im nisu isplaćene jubilarne nagrade, nije im povezan radni staž, a dobili su mnogi od njih i pravosnažne sudske presude da imaju pravo na to. Šta ćemo sa bankarskim klijentima koje su banke opljačkale onim nepravednim troškovima obrade kredita, gospođo Tabaković? I, kako je to Vrhovni kasacioni sud stao na stranu banaka, a protiv naših građana? Za koga radi Vrhovni kasacioni sud? Zašto štiti banke, a dalje uništava bankarske klijente?

Isto se nedavno desilo i po pitanju pomoćnog i tehničkog osoblja u javnim službama koje je nedavno protestvovalo na beogradskim ulicama, zato što 2014. godine su zakinuti za regres i topli obrok koji ste im protivzakonito računali u okviru koeficijenta zarade. Sada je Vrhovni kasacioni sud, isto kao u slučaju banaka, stao na stranu poslodavca i oni su sada izgubili sudske presude i moraju da plate sudske troškove do sto hiljada dinara. Pazite, pomoćno i tehničko osoblje, bez koga mi ovde ne možemo da radimo i koje je inače na minimalcu.

Pa, hajde da se dogovorimo onda poštovane kolege narodni poslanici jednu stvar, da sami sebi kuvate kafe kada dođete u Narodnu skupštinu, da sami čistite toalete pre i posle upotrebe kada dođete u Narodnu skupštinu, da sami održavate tehnički funkcionisanje ovog parlamenta i sve drugo što radi pomoćno i tehničko osoblje, bez koga mi ovde ne možemo ništa, a te ljude držite na minimalcu i tim ljudima još zakinete regres i topli obrok od 2014. godine do danas.

Da li je to normalno? Da li je to ljudski? Da li je to kolegijalno? To su naše kolege. Više stotina njih, svi oni rade zajedno sa nama ovde u Domu Narodne skupštine i u svim javnim službama, pa, i u vašim ministarstvima.

Zašto vi kao ministri ne čistite toalete u vašem ministarstvu? Da uštedimo. Uopšte ne moramo da imamo pomoćno osoblje koje je na minimalcu. Možete vi da čistite toalete iza upotrebe.

Dakle, hajde da rešavamo te nagomilane socijalne nepravde iz nekog prethodnog perioda, ne ulazim da li ste to napravili vi ili neki vaši prethodnici. Hajde da pomognemo socijalno ugrožene u ovom vremenu teške zime koja je pred nama, nezaposlene, osobe sa hendikepom, siromašne i prezadužene porodice.

Da li možemo primera radi, da izdamo besplatne vaučere za kupovinu osnovnih životnih namirnica, ali od domaćih proizvođača? Da li možemo da izdvojimo socijalni dodatak za energente i povećane troškove života? Da li možemo da zabranimo isključenje struje privatnim licima do 1. maja 2023. godine, jer niko ove zime u Srbiji ne sme da bude bez hrane, bez struje, bez grejanja? Da li možemo da pomognemo otplatu stambenih kredita onima koji će doći u problem zbog skoka kreditnih rata?

Jednu stvar podržavam, i uvek sam vam rekao i to iznova potvrđujem, uvek ću podržati ono što je dobro. Dobro je u Predlogu budžeta za 2023. godinu što su značajno povećana primanja pripadnicima Vojske Srbije, ali je isto tako značajno povećanje primanja moralno da se oseti kod prosvetnih i zdravstvenih radnika, kod policajaca, kod radnika u kulturi i sistemu socijalne zaštite.

Posebno to na vas apelujem, u sistemu studentskog standarda. Samo 8% studenata je obuhvaćeno studentskim domovima, cene zakupa stanova su značajno skočile. U Beogradu i Novom Sadu, jedna garsonjera sada vam je 400 ili 500 evra mesečno, a jednoj porodici treba za jednog studenta od 50.000,00 do 100.000,00 dinara mesečno.

Dakle, moramo da otvorimo nove studentske domove, nove studentske kampuse čitave, i u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Moramo postojeću državnu imovinu da stavimo u funkciju studentskog smeštaja ili novčanim subvencijama da pomognemo studente iz socijalno ugroženih porodica da ne bi odustali od studiranja.

Ono što je na kraju važno jeste ono na čemu počiva ekonomska politika Srpskog pokreta Dveri, a vidimo posle pandemije i ukrajinske krize da smo sve vreme bili u pravu, kada smo govorili o ekonomskom patriotizmu.

Mi tek sada shvatamo koliko je važna nacionalna država, koliko je važna nacionalna privreda, koliko je važna zamena uvoza domaćom proizvodnjom, koliko su važne domaće robne rezerve, koliko je važna vojna moć.

Mi tek sada shvatamo koliko je važna energetska i prehrambena bezbednost, koju opet treba da obezbedi država koja brine o ekonomskom i socijalnom patriotizmu na prvom mestu. To znači da je naš domaći proizvođač, da je naš domaći prerađivač, da je naš domaći trgovac i da je naš domaći potrošač naš prioritet, a ne strane kompanije.

Znači, mi moramo sve snage države, poreske olakšice, subvencije, izvozne garancije, bankarske kredite, iz kojih banaka, kada više nemamo nijednu banku u državnom vlasništvu. Strane banke neće finansirati razvoj domaće privrede.

Moramo da podržimo sve što je domaće. Domaće banke, domaću privredu, domaće privrednike i preduzetnike, domaće poljoprivrednike, izvoz domaćih proizvođača, ulaganja iz dijaspore.

Vidim da je novi ministar privrede zainteresovan za te stvari i podržavam i pozdravljam njegova razmišljanja u tom pravcu da se malo više pozabavimo domaćim ekonomskim razvojem, a ne stranim multinacionalnim kompanijama koje dolaze u Srbiju.

Po ko zna koji put vas podsećam na kampanju „Kupujmo domaće“, i nemojte mi opet reći da je to diskriminacija. Svaka država u ovom trenutku gleda sopstvene ekonomske interese.

Znači, hoćemo da zadržimo sav profit u zemlji, da bude naš proizvođač, naš prerađivač, naš trgovac i naš potrošač i da ništa ne izlazi iz Srbije. Nećemo da strane kompanije odnose ekstra profit u inostranstvo, a one čine 99% našeg izvoza, verovatno. Dakle, hoćemo da konačno mi, ili zadržimo novac ovde u našoj unutrašnjoj trgovini. Zato besplatni vaučeri za osnovne životne namirnice, ali samo kupujući od domaćeg proizvođača.

Na kraju želim da kažem nešto u ime privatnih preduzetnika u Srbiji koji su zaista diskriminisani u ovom vremenu.

Pre svega, treba ukinuti, gospodine ministre privrede, obavezno plaćanje članstva u Privrednoj komori Srbije. Zašto bi to privrednici bili obavezni? To je pljačka naših domaćih privrednika.

Pod dva, treba izvršiti reformu raznih elemenata poreske politike, a jedan od glavnih predloga, sa moje strane, je reforma poreske politike u korist porodice. Kada stupite u brak, manji porez na zarade i manji porez na imovinu. Kada dobijete dete, još manji porez na zarade, još manji porez na imovinu. Što više dece, manji porezi, ostaje vam više u kućnom budžetu i to je sistemska mera borbe za rađanje, za natalitet, za mlade bračne parove, za porodice sa više dece.

Konačno, povećajmo porez na luksuz. Povećajmo porez bogatima, pomozimo siromašnima u vremenu velike ekonomske i socijalne krize, a domaće privrednike oslobodimo poreza na dobit kada ga ulažu u proizvodnju, u novo zapošljavanje. Smanjimo poreze ne zarade onim domaćim privrednicima koji drže visoka primanja svojih radnika, da konačno uradimo nešto i za domaćeg privrednika i preduzetnika.

I da ne zaboravim najosetljiviju kategoriju stanovništva, a to su naši penzioneri. Pet mera socijalne politike Srpskog pokreta Dveri za naše penzionere.

Pod jedan – vratiti penzije koje ste nepravedno oduzeli kao stečeno pravo u one četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu isplate penzija, 850 miliona evra ste uzeli penzionerima, vratite im. Vratite i onim naslednicima, oni koji su, nažalost, u međuvremenu preminuli i nisu mogli da koriste ta sredstva. Ukinite onu nepravednu klauzulu da onaj ko napuni 40 godina radnog staža, a nema uslov za odlazak u starosnu penziju dobija trajno umanjenje penzije. Pa, ko ste vi da nekome ko je radio 40 godina trajno umanjujete penziju? Pa, čak i kada napuni 65 godina vi mu ne vraćate penziju koju zaslužuje nego ona ostaje trajno umanjena. To je pljačka. To je nepravda. To je diskriminacija prve vrste.

Povećajte minimalnu penziju na minimum 200 evra, jer ne može da se živi sa 10.000 dinara penzijom koju ima 100.000 građana Srbije. Uvedite socijalnu penziju za najstarije sugrađane koji nemaju nikakva primanja, a posebno stara i nemoćna lica i posebno na selima.

Konačno, kada povećavate penziju povećajte više onima koji imaju manje. Šta to znači? Svi mi punimo iz svojih plata, odnosno i doprinosa našu buduću penziju, ali onoga trenutka kada smo otišli u penziju i kada vi povećavate penzije mi više ne doprinosimo.

Zašto vi nekome dajete 9.000,00 dinara ako ima 100.000,00 dinara penziju sa 9% povećanja, a nekome dajete 900,00 dinara ko ima 10.000,00 dinara penziju sa 9% povećanja? Zašto i jednima i drugima ne dajete po 5.000 dinara? Zašto diskriminišete one koji imaju manje penzije?

Hajde da nešto učinimo za socijalno ugrožene kategorije stanovništva u vremenu krize koja dolazi. Manimo se nepotrebnih infrastrukturnih projekata poput puta Niš – Merdare, poput nacionalnih i lokalnih fudbalskih stadiona i smanjite troškove koje vi pravite, a pre svega sudske penale koje očito plaća neko ko je oštetio time ovu državu, kao što je Grčić oštetio EPS.

Vlado Republike Srbije, kada ćete da privedete poznaniju prava Milorada Grčića da on svojom privatnom imovinom nadoknadi troškove koje je imao EPS u međuvremenu od kada ga je on svojim lošim menadžmentom upropastio?

Ne može više u Srbiji da se uništava ova država, a da niko za to, ni krivično, ni materijalno odgovara. Vi ste ministri, vi vodite državu. Vi kada pogrešite to košta građane. Morate da platite iz vašeg džepa sve ono što ste uništili državu.

Hvala.

Hvala, kolega Obradoviću.
Reč ima predsednik Vlade Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.
Lepo ste završili vaše izlaganje pitanjem kada će Grčić svojom privatnom imovinom da vrati EPS-u, taman da se nadovežem i da vas pitam kada ćete vi da vratite Kolubari one novce što ste uzimali 2011. godine? Kada? Da li je rudarski basen Kolubara u Lazarevcu pravljena da bi finansirala vašu stranku, vas, vaš pokret i slične ili da bi se bavila energetikom i energetskom stabilnošću i sigurnošću građana Republike Srbije?
A niste bili gadljivi na pare kad ste 2011. godine uzimali novac za funkcionisanje vaših pokreta, jel?
Imate nešto da kažete Grčiću? Pa, kakav god bio, nije finansirao sebe, nije finansirao ni stranku, a vi imate ovde odluke. Evo, lepo odluka zvanična Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. 23. maj 2008. godine, na osnovu člana 28. stav 1. stav 2. tačka 17. odluke - odobrava se uplata finansijskih sredstava Udruženju za nacionalnu kulturu i društvena pitanja Srpski sabor Dveri, u iznosu od 1.700.000 dinara na ime troškova realizacije akcije prva javna rasprava o EU, kao veliki evropski pokret.
Onda imamo ponovo 23. april 2008. godine, Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. odobrava se uplata finansijskih sredstava udruženju Srpski sabor Dveri u iznosu od još milion dinara na ime tekućih troškova udruženja.
Dakle, imate Rudarski basen „Kolubara“, deo sistema Elektroprivrede Republike Srbije koje pokriva tekuće troškove Dveri 2008. godine i onda ste iz te koalicije samo kasnije i nastavili.
Tako da ja vas pitam sada, a kada ćete vi da uplatite tih 2.700.000 dinara, plus zatezne kamate koje dugujete Elektroprivredi Republike Srbije, koji su finansirali vaše udruženje, a nisu finansirali ono što je potrebno za građane Republike Srbije i vi ste bez ikakvih problema to prihvatali.
Dakle, nemojte da spočitavate nikome u EPS-u. Samo prvo vi vratite ove novce, platite vi kamate za to po onim kamatama koje su tada davale i banke. Može lako da se izračuna. Uplatite i onda drugačije da pričamo u ovoj Narodnoj skupštini, a vi da pričate možda malo više sa jednim autoritetom iz jednog moralnog ugla zato što ste vratili novac kojim su vas finansirali građani Republike Srbije preko Elektroprivrede Republike Srbije.
E, sad, ovako, da vam kažem, još jedan sagovornik sa kojim je dosta teško pričati o budžetu zato što su takve jedna opšta mesta i jedna politika građanima Republike Srbije. Pokušavamo da prodamo politiku - znate šta ćemo mi raditi? Kada bi mi bili na vlasti, mi bi davali mnogo više, ali bi prihodovali mnogo manje. E, sad, ta politika lepo zvuči za nekog ko možda ima tri ili četiri godine starosti. Znate, imate decu, dođu sa roditeljima do bankomata, roditelj ubaci karticu, izvuče novac i dete kaže – a što vi idete na posao uopšte kada imate ovakve mašine? Pa, to je ta politika vaša. Mi nećemo ništa da prihodujemo, mi ćemo da smanjimo poreze, ali zato ćemo davati besplatno za socijalu, besplatno za obrazovanje, daćemo podsticaje za domaće privrednike. Sve što zvuči lepo mi ćemo davati, ali porez nećemo naplaćivati.
Mislim da je vaš najveći problem što vi nipodaštavate građanima Republike Srbije. Vi mislite da građani Republike Srbije mogu da poveruju u to. Vi mislite da oni ne razumeju osnovne stvari, a to je da, ukoliko nemate budžet koji se puni i imate prihodnu stranu budžeta, onda ne možete da imate ni mnogo veće rashode. Ili imate državu koju smo nekada imali, videli smo to i građani Republike Srbije se toga jako dobro sećaju do 2012. godine, sa vašim koalicionim partnerima u kojoj smo imali deficiti od preko 6%, javni dug koji se duplirao, ali ne u apsolutnom iznosu, nego u procentu u odnosu na BDP, dakle, u odnosu na ono što stvorimo mi svi zajedno i galopirajuću inflaciju od preko 11% dok nije bilo problema sa inflacijom na evropskom kontinentu.
Takvu politiku smo mi već probali. Vi ste imali, vaša koalicija, ona što vas je finansirala 2008. godine preko EPS, ona sa kojom ste bili do juče zajedno i išli protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv vladajuće većine u ovom parlamentu, ona većina koja podržava Vladu Republike Srbije. To je ta politika i ta politika je nas dovela na stopu nezaposlenosti od 25,9%, na stopu nezaposlenosti mladih od 51,1%. Razmišljate o odlivu mozgova, o natalitetu? Pa, šta mislite, kako izgleda natalitet jedne zemlje ili odliv mozgova kada 51,1% mladih nema posao dok ste vi uzimali novac iz EPS-a u isto to vreme? To je bilo to vreme. To je paralela.
Ja mislim da građani Republike Srbije ne žele takvu politiku, da oni potpuno vide šta vi predlažete i da je to po svim ekonomskim modelima, po zdravom razumu potpuno nemoguće. Ta ekonomija uravnilovke, gde će svi da dobiju nešto besplatno od države, ali niko neće morati ništa da da državi ne prolazi nigde. Tako ste već jednom uništili državu, tako bi je uništili ponovo.
Vidite, koliko god lepo zvuče te priče, za to uglavnom niko ne želi da glasa zato što su ljudi odgovorni prema sebi i odgovorni prema svojoj deci i odgovorni prema svojim porodicama i znaju da oni danas imaju radna mesta i da takođe rade nešto i za svoju državu, da nam je danas nezaposlenost 8,9%, znaju da je danas nezaposlenost mladih spuštena na 17% i dalje strašno, ali opet mladi tako imaju poslove i imaju sve veće plate.
Meni je i dalje neverovatno. Ne čudim se zato što mi je jasno kakav ste vi pokret i kakva je vaša životna filozofija, neofašistička, doduše, sa kojom se ja duboko ne slažem i nikada se neću slagati i nikada nije prolazila u Srbiji i nikada neće proći u Republici Srbiji.
Dakle, koliko god cokćete, to je politika čistih gena. Da, to je fašizam, to je rasizam i vi koji odmahujete glavom, ne znam zašto odmahujete pošto je predsednik vaše stranke takođe rekao fašizam i rasizam, nego niste ispratili, pa sad opet politički morate meni da cokćete, a predsednik vaše stranke se slaže sa tim što sam makar u ovom slučaju za taj Srpski pokret Dveri ja rekla, ali nema ni veze.
Dakle, vi pričate o mladima, o natalitetu, o domaćim investitorima, o domaćim kompanijama i onda mi kažete na sve to – a zašto digitalizacija, a zašto veštačka inteligencija? Gospodine narodni poslaniče, to je pamet naših mladih ljudi, domaća pamet, naše kompanije, znanje mladih ljudi iz Srbije, koje je omogućilo da ćemo mi ove godine imati izvoz iz Srbije. Taj izvoz o kome pričate od 2,7 milijardi evra najveća je neto izvozna grana. Znate, to su naši mladi ljudi, odavde. Nisam sigurna da li im je čist srpski gen. Možda su se nekad u nekom kolenu ukrštali sa nekim iz Mađarske, Rumunije, pa bogami i Španije, ne znam, ali su ovde, Srbi i prihoduju za srpsku zemlju, za našu srpsku ekonomiju.
To što vi ne prepoznajete njihov potencijal, to što vi ne verujete u njihovu pamet, to što vi ne verujete u njihov talenat, to je svakako samo vaš problem, a mi ćemo u njih nastaviti da ulažemo zato što mi mislimo da su oni jedni od najvećih potencijala ove zemlje i da oni mogu da nam nadoknade sve ono što smo kao zemlja izgubili u prvoj deceniji 2000. godina, dok ste vi izvlačili pare iz Elektroprivrede Republike Srbije zajedno sa vašim koalicionim partnerima.
Da vam kažem još nešto, da znaju građani, stanovnici Prokuplja i Kuršumlije, da slično, kao njihovi koalicioni partneri koji su rekli da je bacanje para izgradnja Moravskog koridora, tako ovaj pokret i ovaj narodni poslanik misli da je bacanje para auto-put do Prokuplja i Kuršumlije, zato što je auto-put do Prokuplja i Kuršumlije, taj put Niš – Pločnik ili Niš – Merdare.
Znate, naša Kuršumlija je jedna od najlepših lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Ima tri prelepe banje: Kraljevsku i Kuršumlijsku Banju, Lukovsku Banju, Prolom Banju. U našoj Kuršumliji je Đavolja Varoš. Sada kada smo probili put preko Radan planine za 20 minuta će se stići od Kuršumlije do Medveđe i Sijarinske Banje i tamo treba da dođu neki ljudi, tamo treba da dođu neki turisti, ne samo iz Srbije, nego i iz inostranstva, a za to je potreban neki put. Pa sve i da nemaju tri banje i Đavolju Varoš taj put je potreban za ljude u Kuršumliji, zato što su oni to zaslužili, zato što nisu ništa manje važni, nego Niš ili Čačak ili Beograd ili Požega.
To što vi sa koalicionim vašim partnerima mislite da je bacanje para kada se gradi auto-put do Prokuplja, kada se radi auto-put do Kuršumlije, kada se gradi auto-put do Vrnjačke banje, kada se gradi auto-put do Ćićevca, do Kruševca, do Kraljeva, to je vaša politika i tako jasno i govorite, kao što ste sada rekli i da znaju i ljudi u Kuršumliji i ljudi u Prokuplju, da za vas oni auto-put ne zaslužuju i da je to bacanje para.
Sudski troškovi i penali. Isto pričate što i vaše kolege ovde, ovi eko-manipulanti. Sudski troškovi i penali nisu nešto što mi plaćamo zato što je neko u Vladi Republike Srbije nešto loše uradio, nego zato što je sudstvo koje je nezavisno bilo neefikasno u postupcima koji nikakve veze često nemaju sa državom. Imate sudski postupak, sud ga razvlači, ovaj tuži, mora da se plati zbog nerazumnog suđenja, odnosno suđenja u nerazumnom roku, država, Vlada Republike Srbije mora da plati i mora da plati.
Nekoliko puta, kao predsednica Vlade Republike Srbije sam rekla - zašto vi to ne prebacujete na sudove? Sudovi naplaćuju sudske takse. Nismo mi oni koji možemo da utičemo na rok suđenja, ali isto tako onda vi recite ljudima koji rade u sudovima, čitavom ovom sistemu, pa mi onda recite šta će vam oni reći, da li neće možda oni sutra izaći na ulicu, ali vama kažem kada je došao dan da odlučujemo o nezavisnom sudstvu na koje ne može da utiče politika i koje može da sudi meni jednako, kao i bili kom drugom na ulici, zato što ga ne postavljam ja, a ne postavljate ga ni vi, jednako, kao što ga ne postavlja bilo koji običan građanin,. Šta ste vi svi zajedno rekli? Ne, nikako da se odreknemo političke kontrole nad sudstvom, jer valjda planirate jedan dan da se vratite na vlast, pa da radite sa sudstvom ono što ste radili i ranije.
Mi smo bili odgovorni prema našim građanima i našoj državi. Mi smo rekli - hoćemo da se odreknemo bilo kakve ili kontrole ili privida kontrole nad sudstvom zato što to znači jednako pravda za sve, ali takođe to znači efikasnije sudstvo zato što je onda sudija odgovoran i jedini odgovoran za to suđenje u nerazumnom roku, pa ćemo onda videti dalje kako će se ponašati prema svim građanima Republike Srbije.
Da ja vama još jednom kažem, dakle, sudske troškove i penale plaćamo iz budžeta Republike Srbije. Ovde ni luk jeli, ni luk mirisali, nikakve veze sa nama nemaju, ali je dobro da ljudi koji su zaposleni u sudstvu znaju da bi oni, po vašem predlogu, od svojih para trebali da plaćaju te sudske troškove, pa bi samim tim valjda onda ponovo uzeli iz te, valjda ono što vi vidite kao rupu bez dna, što je budžet, ili bi smanjili plate ljudima u sudstvu.
Zdravstvo. Samo jasno da kažem svi građanima Republike Srbije koji svakako znaju zato što vide koliko je u zdravstvo uloženo u poslednjih osam godina, nikada se više nije ulagalo, i to svako u Republici Srbiji vidi i bukvalno svako zna, jer nema lokalne samouprave gde nismo ili izgradili, rekonstruisali ili adaptirali zdravstvenu stanicu u najudaljenijim selima ili ćemo tek stići tamo, domove zdravlja, opšte bolnice ili kliničke centre.
Dodatno, upravo suprotno onome što je narodni poslanik rekao, mi u 2023. godini planiramo veće izdvajanje za zdravstvo. Izdvajanja za zdravstvo iz budžeta koji smo predložili su povećana sa 466,3 milijarde dinara na 490 milijardi dinara i opredelili smo sredstva za: rekonstrukciju faze dva Kliničkog centra Srbije, završetak rekonstrukcije Kliničkog centra Vojvodine, rekonstrukciju i opremanje zdravstvenih ustanova širom Srbije, opremanje VMA medicinskom opremom, nastavljamo izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, idemo na nabavljanje nove opreme za bolnice u Loznici i Aranđelovcu, za Institut za majku i dete dr Vukan Čupić, Institut za onkologiju na kojoj će biti izvedeni radovi na rekonstrukciji. Izvode se radovi na rekonstrukciji 11 domova zdravlja širom Srbije, kao i na bolnicama u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, Novom Pazaru, Kikindi i projektovanje u Gračanici. Izdvojena su sredstva planiranim budžetom, ukoliko odobrite, i za radove na dečijoj poliklinici Opšte bolnice Zaječar, na Institutu za javno zdravlje Pančevo, na Institutu za patologiju. To su samo neki od projekata koje smo planirali sredstvima u budžetu. Svakako mislim da to građani Srbije jako, jako dobro znaju i prate.
Takođe, budžet za socijalu veći nego što je bio u 2022. godini. Budžet samo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja povećan je sa 157,5 milijardi na 172,1 milijardu dinara. Dakle, dodali smo skoro 15 milijardi dinara za socijalna pitanja. Od toga je 87,4 milijarde namenjeno za ostvarivanje prava iz oblasti zaštite porodica i dece, izdvajanje za novorođeno dete, kao i pomoć majkama pri kupovini prve nekretnine, iako verujem da bi vi, kada bi vi došli na vlast, to uslovili srpskim genom, pa da ona majka koja je, ne daj Bože, zatrudnela sa nekim iz inostranstva ne bi mogla, ako bi bilo dozvoljeno da iznese trudnoću u Republici Srbiji, da se porodi, a ono svakako ne bi mogla da se kandiduje za roditeljski dodatak, pomoć porodici, izdvajanje za novorođenu decu itd. Na svu sreću, vi nemate pravo glasa, znajući naš narod i znajući našu zemlju, nikada nećete ni imati pravo glasa da odlučujete o ovim stvarima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Borko Puškić, po Poslovniku.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 109, gde su se upotrebljavali uvredljivi izrazi od gospođe premijera ili gospodina premijera Republike Srbije. Naima, ona je jednu jako krupnu glorifikaciju upotrebila da smo mi jedan neofašistički pokret…