Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici Vlade Republike Srbije, nisam vičan parolama i nisam vičan spinovima, ja sam novinar, a to je nekako posao poslanika sa one druge strane sale. Ja to dokazujem 22 godine koliko se bavim novinarstvom.

Dekart kaže da ne mogu postojati dve istine, jedna objektivna i jedna privatna i zato ću ja o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pokušati da govorim isključivo jezikom činjenica. Podržaću ovaj budžet zato što je tri puta veći od budžeta koji je usvojen 2012. godine, koji je predstavljan kao sjajan budžet usvojen nakon decenije neviđenog blagostanja pod dosom, a to blagostanje je izgledalo tako što je Srbija ostala bez 750 radnika.

Takođe, u budžetu piše da su kapitalne investicije predviđene u iznosu od 423 milijarde dinara. Premijerka reče da je to četiri puta više nego 2017. godine, a ja sam izračunao nešto drugo, da je to deset puta više nego 2012. godine kada je budžet za kapitalne investicije iznosio samo 42 milijarde dinara.

Podržaću ovaj budžet zato što su ulaganja u odbranu Srbije tri puta veća nego 2012. godine. Dakle, u budžetu 2012. godine izdvajanja za odbranu zemlje bila su 52 milijarde, a danas su, odnosno 2023. godine biće 160,2 milijarde dinara. Šta to znači? Da nam vojnici neće ići kao prosjaci, znači da će nam vojska biti opremljenija i da će plate vojnika i oficira biti veće nego ikada u istoriji.

Sad dolazimo do nečeg drugog, 2012. godine u ovaj dom je stigao jedan izveštaj Ministarstva odbrane, tadašnje, koji je nosio oznaku „strogo poverljivo“. Taj izveštaj je važan zbog nekoliko razloga. Prvo ćemo saznati da je u tom izveštaju navedeno da vojska nije obučena, da nije opremljena, da nam je oružje zastarelo i generalno da nismo spremni za odbranu zemlje. Tada sam bio glavni urednik „Građanskog lista“ i jedini sam urednik u Srbiji koji je smeo da objavi taj izveštaj, on je nuđen svim poslanicima u ovoj Skupštini, nuđen je svim urednicima, nikoga nije objavio.

Znate šta se desilo posle objavljivanja toga izveštaja o katastrofalnom stanju odbrane Republike Srbije? Hapsili su mene i novinarku koja je taj tekst objavila umesto da traže one koji su urušili odbranu zemlje i upropastili vojsku. Znate šta se još desilo? Formirali su preki sud, kao u vreme komunizma da meni i novinarki sude po hitnom postupku zato što smo odali državnu tajnu.

Četiri puta sam saslušavan u službi državne bezbednosti, odnosno, BIA, i znate šta su pokušavali da saznaju, ko je nama dao taj izveštaj. Nisu tražili način da utvrde ko je urušio odbranu zemlje, nego da mi njima kažemo ko je odao taj tajni izveštaj koji je poslat ovde.

Inkvizicija koju su vodili nad slobodnim medijima za koju se načelno bore je zaustavljena tako što je OEBS tražio da se taj tajni, odnosno, hitni postupak obustavi. Znate ko je od ovih boraca za slobodu medija i borbu za slobodu informisanja potpisao peticiju da se taj postupak zaustavi? Niko.

Takođe, podržaću ovaj budžet zato što se u njemu vidi nastavak distanciranja vlasti u odnosu na medije. To je važno, za razliku od vremena kada su bila samo tri slobodna medija u Srbiji, „Građanski list“, „Novi standard“ i „Pečat“. Svi drugi su bili u službi ondašnjeg režima.

Samo da vam kažem još nešto, tada je 2009. godine donet najgori zakon o javnom informisanju na teritoriji Evrope. Tada je novinarima izričito zabranjeno zakonskim odredbama da smeju da pišu o korupciji i kriminalu bez pravosnažne sudske presude. Znate zašto su to uradili? Zato da novinari ne izveštavaju o njihovim korupcionaškim aferama.

Takođe, podržaću ovaj budžet zato što se u njemu vidi decentralizacija kulture. Pošto znam da će drugi poslanici tvrditi da je budžet za kulturu mali, izneću vam podatke koji dokazuju suprotno.

Kada se saberu budžeti lokalnih samouprava, AP Vojvodine i budžet koji izdvaja Ministarstvo kulture dođemo do 2,2% ukupnog budžeta Republike Srbije. Napravio sam jednu jednostavnu formulu. Izneću vam te podatke.

Ministarstvo kulture za kulturu izdvaja 14 milijardi dinara. Budžet Novog Sada je tri milijarde, AP Vojvodine 6,3 milijarde, Beograda 6,4 milijarde, Subotice 1,5 milijarde, Niša 890 miliona, itd. Kada se uđe u strukturu budžeta lokalnih samouprava prostom računicom, prostom jednačinom dođe se do podatka da su izdvajanja za kulturu na nivou Republike Srbije oko 2,2% od ukupnog budžeta Republike Srbije.

Takođe, podržaću budžet zbog toga što on podstiče razvoj lokalnih samouprava. Dopustićete da vam to dočaram kroz podatke koji se tiču Novog Sada. Od 2012. godine do danas iz budžeta grada izdvojena je jedna milijarda i 400 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja, otvoreno je devet fabrika, zaposleno je 35.000 ljudi. Budžet je povećan sa realizovanih 17 milijardi na 40 milijardi i 800 miliona dinara.

Pazite sada podatke koji dokazuju da se Novi Sad razvija. Godine 2012. u Novom Sadu je ostvareno 220.000 noćenja, a ove godine za prvih 10 meseci ukupno 43.000 noćenja. Dakle, to je neosporan dokaz da se u Novom Sadu živi bolje nego što se živelo.

Takođe, čini mi se da je neophodno da razjasnimo i neke detalje o javnom dugu. Pošto čujemo tvrdnje sa one druge strane da se tim podacima neprestano manipuliše, možda gospoda i dame sa one druge strane imaju fleš bek.

U svojoj sam arhivi pronašao primerak „Vremena“ iz 2012. godine, tamo je objavljen deo izveštaja Fiskalnog saveta i izjava tadašnjeg ministra u Vladi, Mlađana Dinkića. U tekstu se navodi da je javni dug tamo nije tačno iskazan, nego da je sakriveno 135 milijardi dinara da bi se pokazalo da je javni dug manji nego što stvarno jeste. U tom tekstu se navodi da je javni dug stvarno bio 62,5%, a i čak kad bi se smanjio ogromni deficit koji je iskazan u tom budžetu, javni dug bi i dalje iznosio 57,2%.

Takođe, je neophodno da razjasnimo i da razvoj Srbije nije fingiran, kako se ovde tvrdi. Zato bih predložio da svi zajedno odemo do Novog Sada i da uđemo u jednu od dve fabrike Kontinentala, koja se izgradila u Novom Sadu, koja je već počela da radi. Tamo ćete videti najsavremenije kokpite za najsavremenije automobile, koje dizajniraju novosadski IT inženjeri, i proizvode novosadski IT radnici.

Posle toga, svi zajedno možemo da odemo u Debeljaču, tamo je potpredsednik tadašnje vladajuće stranke i predsednik pokrajinske vlade, zajedno sa svojim narodnim poslanikom kupio dva kineska skutera, provozao se sa njima malo po Debeljači, i kazao kako će tu da se gradi najsavremenija fabrika električnih automobila i električnih skutera, i poklonio tom svom partijskom kolegi 800 hiljada evra iz pokrajinskog budžeta.

Fabrike električnih automobila nema, a nema ni onih 800 hiljada evra iz pokrajinskog budžeta koji su mu poklonjeni, kao što nema ni 700 milijardi dinara koji su nestali nad sličnih 112 pogona novih tehnologija koje nikada nisu otvorene.

Na kraju, reći ću samo još nešto. Da biste služili svom narodu, morate naučiti da ga cenite i da poštujete izbore tog naroda. Građani već 10 godina glasaju protiv nove petooktobarske revolucije. Treba ih razumeti, oni imaju egzistencijalnih atavizam, oni to rade iz straha, oni se plaše da ako bi stranke sa one druge strane sale došle na vlast da bi ponovo bile zatvorene fabrike, da bi ponovo ostajali bez posla i građani ne žele da padnu u dužničko ropstvo i zato treba poštovati njihove izbore.

Zato ću podržati ovaj budžet, zato što on predstavlja svrhu koja predstavlja ujedinjenje volje većine građana. Hvala.

Hvala, gospodine Bojoviću.
Reč ima narodna poslanica Jelena Jerinić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas kada se obeležava 80 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, želim da govorim o položaju žena u predloženom budžetu.

Država se obavezala da do budžeta za 2024. godinu u potpunosti uvede rodno odgovorno budžetiranje. Kako sada stvari stoje čini mi se da ćete nam opet predlagati izmenu Zakona o budžetskom sistemu da biste to odložili na sličan način kao što predlažete sada prilagođavanje budžetskog kalendara vašoj neefikasnosti.

Puni su govori predstavnika vlasti, kao i njihovi „Instagram“ i „Tviter“ nalozi, borbe za rodnu ravnopravnost. Jedan ministar nam danima sa „Instagrama“ poručuje da su žene zakon, ali u predlogu budžetu koji ste nam podneli to ne možemo da vidimo.

Napredak u rodno odgovornom budžetiranju postoji samo na papiru i veoma je dobar primer kako se ova vrsta zakonske obaveze otaljava. Premijerka je u svom ekspozeu Zakon o rodnoj ravnopravnosti, strategiju i akcioni plan predstavila kao jedan od najvećih uspeha njene prethodne Vlade.

Takođe, kao što je ona rekla, neka pitanja nisu u nadležnosti samo jednog ministarstva i zato treba budžet posmatrati kao celinu. Tako smo i mi čitali budžet, znajući da mere koje planiraju ili ne planiraju neka ministarstva ne pogađaju muškarce i žene na podjednak način.

U predlogu budžeta ne vidi se da li je išta planirano za sprovođenje Akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Ima oko 190 takozvanih rodno odgovornih indikatora, ali se ne vidi koliko je sredstava opredeljeno za njihovo ostvarivanje.

Ti indikatori mogu da se podele na dve grupe. Ili govore to koliko žena ima na određenim pozicijama, odnosno koliko je ljudi prošlo određenu obuku za rodnu ravnopravnost ili su totalno besmisleni indikatori, koji nemaju nikakve veze ni sa rodom ni sa polom i to može da uradi ili neko ko je totalno bahat i ne smatra da ikome treba da odgovara ili neko ko je ubeđen da poslanici ne čitaju materijale.

Zbog toga ću dati par slikovitih primera. Recimo, Ministarstvo privrede odredilo je kao radno odgovoran cilj održavanje broja ispitanih predmeta od dragocenih metala. To verovatno zato što žene više vole da nose nakit.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predviđa unapređenje infrastrukture efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave i tri indikatora koja uopšte ne pominju ni rodni pol, verovatno to zato što imamo neke opštine koje su ženskog roda.

Posebno je rodno odgovoran cilj Ministarstva finansija na strani 135. za kojoj nam je data prazna tabela. Premijerka je, takođe rekla da građani prate ovu sednicu zato što želi da čuju kolika će ulaganja biti u neke važne projekte.

Moje pitanje je na primer – kada će žene koje su žrtve trgovine ljudima, devojčice koje se prisiljavaju na maloletničke brakove, penzionerke koje primaju najmanje penzije ili samohrane majke koje su nad rizikom od siromaštva moći da čuju koliko tačno je budžeta odvojeno za poboljšanje njihovog položaja? Mogli biste da nam date neki grafikon koji to pokazuje.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na par tema hoću da se osvrnem koje ste imali priliku da čujete u prethodnih nekoliko minuta od nekoliko govornika, pa ću da pođem redom.
Kada je regionalni razvoj naše zemlje u pitanju, ja mislim, ispravićete me, da nema grada ili mesta u našoj zemlji u kojem u proteklih 10 godina nije urađen bar neki kilometar lokalnog puta, vodovodne mreže, kanalizacione mreže, nije ulagano u životnu sredinu, nije ulagano u magistralni put koji povezuje taj grad ili to naselje sa susednim, nije ulagano u nove fabrike, nova radna mesta, u rekonstrukciju ili izgradnju novih domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića.
Potrudili smo se da maksimalno svaki kraj naše zemlje razvijemo tako da nam cela zemlja ide napred upravo sa ciljem da ne bude samo grad Beograd centar i da ne bude da svi žele da dođu grad Beograd. Zato imate 250 fabrika koje su se otvorile u našoj zemlji u proteklih 10 godina. Imate rekordnu nisu nezaposlenost upravo iz razloga što smo se trudili da poboljšamo infrastrukturu kako bi ta mesta učinili atraktivnijim, kako bi tu otvorili radna mesta, kako bi u tim mestima naši mladi svoje snove mogli da ostvare.
Kada pogledate spisak projekata koji su danas ovde pred vama u budžetu, mi stalno govorimo da gradimo 10 autoputeva i 10 brzih saobraćajnica, malopre je tema bila jug Srbije, pa, čekajte, uradili smo i Južni i Istočni krak Koridora 10, posle 10, 12, 15 godina, koliko već, upravo kako bi i taj deo Srbije učinili dostupnijim i atraktivnijim. Kada govorimo o auto-putu koji povezuje Auto-put mira, koji povezuje Niš – Pločnik – Merdare, pa to je autoput na jugu Srbije.
Juče smo čuli veliki broj kritika - nemojte i ne treba graditi stadion u Leskovcu, a evo sada kaže - a zašto ne investirate više novca u Leskovac i jug Srbije?
Dakle, apsolutno nam je prioritet da se svaki deo naše zemlje razvija, da svaki deo naše zemlje ide napred, a ono što hoću da znate, što je možda i vest za vas, 22. decembra, dakle, za samo desetak dana, potpisaćemo i sporazum o izgradnji brze pruge Beograd – Niš. Dakle, kako sada vozovi idu brzom prugom Beograd – Novi Sad, a za tri godine će ići od Beograda do Budimpešte, tako ćemo potpisati sporazum i za par godina brzi vozovi kilometrima, odnosno 200 kilometara na sat ići će i do Niša, pa dole skroz do Preševa. To će biti dodatni podsticaj za razvoj i juga Srbija i cele naše zemlje i dovoljno govori o ozbiljnosti naše ekonomske politike kada je regionalni razvoj u pitanju.
Čuli ste, takođe, ili čuli smo par netačnih informacija oko prihoda našeg budžeta. Mislim da smo svi zajedno ovde pre samo tri nedelje kada smo predstavili i kada ste glasali za rebalans budžeta 2022. godine, pa smo rekli da imamo veće prihode u budžetu za 192 milijarde dinara upravo zbog toga što smo konzervativno planirali prihode za ovu godinu.
Povećanje prihoda za narednu godinu, za 2023. godinu je 7,8%. Ne znam odakle nekome da je 11%, pa je nazvao prihode inflatornim prihodima? Dakle, 7,8%. Pa, ne može konzervativnije od toga, manje od neke projektovane stope inflacije za narednu godinu, a svi se pozivate na izveštaj Fiskalnog saveta. Pa, pročitajte kada su prihodi u pitanju. Da li su rekli da su prihodi planirani kako treba, konzervativno, upravo kako treba u ovim uslovima, teškim uslovima, neizvesnim uslovima.
Više puta sam to ponovio da nam je politika takva da želim da budem iznenađen prihodima naredne godine i da rebalans budžeta svi zajedno pravimo zbog toga što imamo veće prihode u budžetu, a ne zbog toga što su nam manji prihodi ili veći rashodi, kao što je bio primer kada je neko drug pre nas bio na vlasti. Dakle, domaćinski projektujemo prihode. Tačka. Tako ćemo nastaviti i dalje, a tako smo radili i u godinama koje su za nama i potvrda toga je 2022. godina, kada imamo 192 milijarde dinara veće prihode od planiranih.
Čuli smo, takođe, komentar jednog poslanika. Kaže – vi projektujete inflaciju. Ja da budem iskren, prvi put čujem da država projektuje inflaciju, ali biću dovoljno ozbiljan, pa ću reći da je ovo inflacija koja je izazvana ne kod nas, ne u Srbiji, ovo je svetski problem, svetska inflacija. Niti smo mi krivi za to, niti smo imali bilo kakve veze sa tim, ali kovid, poremećaj u lancima u snabdevanju, porast energenata cene, energenata struje, gasa i svih ostalih energenata, konflikt u Ukrajni doveo je do toga da imate nikada veću inflaciju i nikada veću ekonomsku krizu u svetu i Evropi, nikada veću od Drugog svetskog rata.
Srbija se pokazala žilavijom i otpornijom ekonomijom u odnosu na većinu ostalih i većih od nas, ali ne i imunom na ovu krizu, ali se zato trudimo da svakim svojim potezom, svakim svojim dinarom koji imamo u budžetu pomognemo i našu privredu, pomognemo i naše građane.
Kada je kontrola cena goriva u pitanju i benzina i dizela, gde smo se odrekli velikog dela akciza kako bismo cene goriva održali što niže je moguće, pa kada i dalje držimo nisku cenu i struje i gasa, najnižu u Evropi, kada i dalje kontrolišemo cene osnovnih životnih namernica, to neko mora da plati. S druge strane, to plaća država i preuzima teret ove krize ponovo na sebe, kao što smo preuzeli teret krize koja je bila izazvana Kovidom 19. Tako se bori protiv inflacije, uz povećanje plata i povećanje penzija.
Imate jedan podatak, ali žao mi je što ne čitate statistiku. Dakle, prosečne plate za prvih deset meseci u Srbiji su u realnom iznosu u privredi veće za 2,7%. Dakle, u privatnom sektoru u privredi 2,7% su veće plate u realnom iznosu. Pa, tako se borimo protiv inflacije i sa porastom penzija i sa porastom plata koje planiramo u budžetu, sa porastom minimalne zarade, koja takođe kreće od 1. januara, naravno da je to jedini odgovoran, jedini održiv način borbe protiv inflacije, a taj koji je rekao da mi projektujemo inflaciju bolje da ne komentarišem.
Kada je zaduživanje u pitanju i kada su kamate u pitanju, da li neznanje, da li bilo šta, dakle, čuli smo po kojom se kamatnom stopom zadužuje Republika Srbija kada je izgradnja dunavske magistrale u pitanju od Požarevca, pa tamo ka Golupcu, za nas veoma važna investicija, po kamatnoj stopi 3,58 plus tromesečni belibor, to je negde oko 8%.
Poštovani poslanici, u dinarima na sedam godina, a kolega poslanik je pominjao 7,25 u dolarima na deset godina, samo da vidite kolika je to razlika u troškovima zaduživanja i koliko je to pre bilo neodgovorno što nas je dovelo do bankrota pre samo deset godina.
Na kraju krajeva, nije važno, to znate i vi iz vaših domaćinstava… Naravno, važna je kamatna stopa, ali je veoma važno za šta se zadužujete. Oni su se tada zaduživali da bi nadoknadili manjak u svom budžetu, da bi to što se zadužuju otišlo u potrošnju, a ne u stvaranje BDP-a, a mi stvaramo nove kilometre puta i povezujemo Koridor 10 sa istokom Srbije, upravo kako i treba da se radi.
Ovde je ovaj grafikon koji sam poneo samo da vam pokažem. Dakle, ovaj visoki iznos ovde su prosečne kamatne stope. Ne vidi se sada dobro. To su prosečne kamatne stope 2012. godine, a ovaj mali iznos su prosečne kamatne stope 2022. godine u septembru mesecu. Verovali ili ne, prosečna kamatna stopa 2012. godine bila je 13.68%.
Dakle, to je skoro 14%. Danas na dinare ponderisana kamatna stopa je 4,34. Dakle, samo neki tri, tri i po puta razlike i toliko je razlika u jačini srpske ekonomije, stabilnosti naših javnih finansija i poverenju koje danas investitori imaju u naše javne finansije u odnosu na pre samo deset godina.
Konačno, oko „Ziđina“ i ekstra poreza. Ja se nadam da onaj koji pominje ekstra porez, da je dobro razmislio o posledicama svojih odluka. Ima nekih zemalja koje to planiraju, pogotovo i samo isključivo ili većinom vezano za energetski sektor.
Pominjan je „Ziđin“. „Ziđin“, dame i gospodo, u ovom trenutku zapošljava sedam hiljada ljudi na istoku Srbije i ko zna koliko još desetina hiljada ljudi indirektno zapošljava, kroz komponetaše, dobavljače. Jel smo zaboravili pre deset godina kako je izgledao istok Srbije, kada su ti koji su bili pre nas tu hteli da prave kikiriki ili šta već. Ljudi ostali bez posla, istok Srbije tonuo potpuno u bezdan.
Sada je istok Srbije lider u razvoju naše zemlje. Jel znate kolika je prosečna plata u „Ziđinu“ – 110 hiljada dinara i više od toga. Zamislite sada kada dođete jednom takvom investitoru i kažete – e, sad, nema se snilo pa nam je milo da uvedemo neki ekstra porez vama, a oni kažu – hvala lepo, toliko o sigurnoj, kredibilnoj, atraktivnoj Srbiji, bezbednoj Srbiji, predvidivoj Srbiji, mi odosmo iz Srbije. Ko onda preuzima odgovornost? Zašto ne kažete – ako uvedemo ekstra porez, postoji mogućnost da svi ti investitori u Srbiji odu. Tako recite tim porodicama i tim ljudima koji tamo rade i zarađuju svoj novac.
Ekonomija je malo više odgovorna kategorija i sa svakim potezom koji pravite, sa svakom izjavom koju dajete, vi možete da pomerite tržište levo ili desno, možete da utičete na nekoga da donese odluku da uloži novac kod vas ili da izađe i ode iz vaše zemlje. Mi imamo politiku da dovodimo investitore. Ono što mi je malo pre guvernerka rekla, mi već krajem novembra imamo četiri i preko četiri milijarde evra stranih direktnih investicija. Preko 60% stranih direktnih investicija koje dolaze u region zapadnog Balkana dolaze ovde u Srbiju.
Teško smo se borili da pokažemo da smo kredibilni, atraktivni, stabilni, da svako obećanje koje dajemo održimo i da svako obećanje koje dajemo ispunimo, a ne sada, eto, snilo nam se da uvedemo neki ekstra porez. To govore oni koji su prodali NIS za 400 miliona evra, manje nego što su vredele „Robne kuće“ u tom trenutku. Zašto ste prodali tada ono što je energetski sektor ili stub energetskog sektora a sada hoćete da uvedete ekstra porez za one koji rade u tom energetskom sektoru? Gde je tu neka predvidivost? Ne znam ni šta hoćete, ne znam ni kako da se izrazim, ni kako da odgovorim na ta pitanja i te, rekao bih, najblaže rečeno, kontradiktorne želje, čestitke i argumente. Hvala puno i ostajemo na raspolaganju za sva ostala pitanja.

Ministar Marko Blagojević ima reč.

Zahvaljujem se.

Poštovane dame i gospodo poslanici, kratak osvrt samo na ulaganja kada su regionu u pitanju.

Pomenut je jug Srbije. Ja moram da istaknem sada da je za ulaganje na jugu Srbije, samo na jugu Srbije i samo kada je zdravstvo u pitanju, opredeljeno blizu 110 miliona evra. Govorim o finansiranju za projekte gde je finansiranje između ostalog obezbeđeno i budžetom za 2023. godinu. I upravo zahvaljujući tim sredstvima, odobrenim za finansiranje projekata koji se nalaze na jugu Srbije, Niški klinički centar će dobiti PET skener, koji nikada pre nije imao, koji će dijagnostiku u Nišu podići na jedan nov nivo, gde će pacijenti moći u Nišu da obave tu vrstu pregleda, a ne da budu iz Niša upućeni za Beograd.

Iz budžeta za 2023. godinu obezbeđeno je finansiranje kompletne obnove i rekonstrukcije bolnice u Leskovcu, iz budžeta za 2023. godinu obezbeđeno je finansiranje projekta kompletne rekonstrukcije i dogradnje bolnice u Prokuplju. Podsetiću, radi se o objektu čija je izgradnja početa 90-ih godina pa napuštena. Taj objekat će sada biti završen i dograđen potpuno novim operacionim blokom, te će građani Prokuplja i opština koje gravitiraju u Prokuplju i tom zdravstvenom centru imati zdravstvenu zaštitu koja će biti na nivou koja može da se poredi sa nivoom zdravstvene zaštite bilo gde u svetu. Iz ovog budžeta će biti obezbeđeno finansiranje projekata koji su u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dakle, samo za projekte koji su u zdravstvu. Biće završena kompletna rekonstrukcija zdravstvenog centra u Vranju.

Dakle, samo u zdravstvo, samo na jugu Srbije, je obezbeđeno u budžetu za 2023. godinu finansiranje projekata ukupne vrednosti 110 miliona evra. Da zaboravimo projekte koji su već izvedeni, kao što je, na primer, projekat Kliničkog centra Niš, za koji je opredeljeno i investirano već 52 miliona evra u prošlosti.

Kada govorimo o regionalnoj raspodeli investicija, o tome se i te kako vodi računa, jer u suprotnom ne bismo imali završene projekte obnova škola u 102 lokalne samouprave. Radi se o 183 škole čija je obnova završena u prethodnih nekoliko godina, i to 183 škole na teritoriji lokalne samouprave u šta je uloženo blizu 23 milijarde dinara za prethodnih nekoliko godina. Dakle, i te kako se vodi računa o regionalnoj raspodeli tih investicija, što nas onda odvodi u pravcu razgovora o transferima jedinicama lokalnih samouprava. Ti transferi uzimaju u obzir investicije koje Republika realizuje na teritoriji lokalnih samouprava, a podsetiću - u 102 lokalne samouprave 183 škole ukupne vrednosti 23 milijarde dinara, što se ne vidi kada su transferi jedinicama lokalnih samouprava u pitanju. Pritom se participacije koje se od lokalnih samouprava očekuje svodi isključivo i jedino na finansiranje projektno-tehničke dokumentacije i finansiranje usluga stručnog nadzora u zbiru od oko 5% od ukupne vrednosti tih projekata.

Ono čime se ministarstvo bavi jesu i projekti infrastrukture u socijalnoj zaštiti koje je poslanica iz Svilajnca takođe pomenula. Ono što vi ne vidite iz budžeta ministarstva jeste projektovanje investicija u ukupnom iznosu 1,3 milijarde dinara upravu u infrastrukturu u sektoru socijalne zaštite, a među tim projektima koji će biti realizovani i za koje je finansiranje obezbeđeno u budžetu za 2023. godinu jesu, recimo, Dom za smeštaj odraslih lica Kulina, koji je tema izveštavanja medija bio sam Bog zna koliko godina u nazad. Govorim o stanju u kojem su korisnici tog doma živeli. Inače, u jako teškom stanju oni sami, a u još gorem stanju infrastruktura i objekti u kojima su živeli.

Sem ovog projekta tu je i projekat potpune rekonstrukcije i dogradnje Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd, Zvečanska, a za koje je takođe obezbeđeno finansiranje budžetom za 2023. godinu.

Ovo su sve projekti i kada je zdravstvo u pitanju i kada je socijalna zaštita u pitanju, odnosno infrastruktura ova dva sektora, se finansiraju iz istog izvora, a to je zajam Banke za razvoj Saveta Evrope. Podsetiću vas, jer siguran sam da ima onih koji znaju da su prve tranše tog zajma, kada smo počeli sredstva iz tog zajma da koristimo 2019. godine, povučene sa kamatnom stopom koja je bila, znate koliko, 0%. Dakle, to je novac koji nas nije koštao apsolutno ništa. Sada će nas koštati nešto više, ali i dalje manje nego što će biti inflacija u godinama koje slede i u godinama kada ćemo taj novac nastaviti da koristimo. Sredstva su dostupna i vrlo povoljna i zašto ih ne koristiti onda ukoliko imate potrebu za tim, a kada je zdravstvo u pitanju i kada je socijalna zaštita u pitanju, kada je u pitanju infrastruktura u ova dva sektora, svakako potreba za tim postoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu i nastavljamo sa radom za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.

Sledeća prijavljena je Ana Miljanić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministri, guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, upravo zahvaljujući odgovornoj politici, Republika Srbija je ekonomski stabilna zemlja i kao takva ima mogućnost da pomogne svim svojim građanima, ljudima koji su zaposleni u različitim sektorima u društvu, privredi, gradimo bolnice, autoputeve, realizujemo kapitalne projekte, a verujte da je veoma bilo teško da se nakon 2012. godine izgradi politički i privredni kredibilitet zemlje.

Pre nego što pažnju posvetim glavnoj temi na dnevnom redu, želim da spomenem veoma bitan predlog Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA Z.

Potvrđivanjem ovog sporazuma Republika Srbija će moći da koristi pretpristupnu pomoć EU kroz sedmogodišnji plan u iznosu od 1,4 milijarde evra i neke od prioritetnih oblasti će biti energetika, reforma javne uprave, upravljanje migracijama, a ono što je veoma važno za sve naše građane, već do kraja ove godine će stići direktna pomoć u iznosu od 165 miliona evra koja će direktno ići u sektor energetike.

Svi znamo da je trenutno velika kriza i u Evropi i svetu, a poruka koju šaljemo našim građanima ovim budžetom je da država veliki deo te krize preuzima na sebe i situacija je puna neizvesnosti u svakom smislu, ali građani treba da znaju da smo uspeli da sačuvamo teško stečenu stabilnost.

Na taj način imamo prostora i za veće plate i za veće penzije i za pomoć mladima, a to sve zato što želimo da održimo kvalitet života naših građana. Sve u svemu, budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orjentisan sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja.

U budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, značajnija sredstva se opredeljuju za infrastrukturu, nabrojaću samo neke projekte - brza saobraćajnica prvog B reda Novi Sad – Ruma, zatim projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnja obilaznice oko Beograda i izgradnja autoputa deonica Preljina – Požega, zatim deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica i za nas iz Braničevskog okruga, posebno značajna brza saobraćajnica koja ide od autoputa E-75, petlja Požarevac do Golubca.

Moramo da se zahvalimo predsedniku na inicijativi da se ovaj put uopšte izgradi, jer taj put za moj okrug, za Požarevac, Veliko Gradište i Golubac znači turistički i privredni razvoj i mi svakako sa velikim nestrpljenjem očekujemo završetak ovih radova, jer želimo da Viminacijum, galerija „Milene Pavlović Barili“, Ramska tvrđava, ergela Ljubičevo, Srebrno jezero, Golubački grad budu dostupniji u što većem broju kako domaćih tako i stranih turista.

I na samom kraju, želim da kažem da je vrlo važan segment i u rebalansu koji smo izglasali u novembru i u budžetu za narednu godinu, sektor energetike. Bitno je da smo tu stabilni, da imamo struje, gasa, svih potrebnih energenata, jer znamo da je ovaj sektor trenutno izvor svih svetskih nestabilnosti.

Nije lako, ali uspevamo da se izborimo sa posledicama ove krize. Pri tom, nismo odustali ni od jednog započetog ili planiranog kapitalnog projekta. Povećavamo plate kao što sam već rekla, povećavamo penzije, imamo sredstava za pomoć mladima i zato ću u danu za glasanje, kao i kolegi iz moje poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati predloge ovih zakona. Zahvaljujem.