Jeste. To je učinila. Izrekla je opomenu za nedolično ponašanje.

Nije, nije izrekla Milenku Jovanovu ni jednu opomenu. Jel se plašite možda njih? Plašite se sankcija?

Još jednom vas molim, ako mislite da nije bila u pravu, da izgovorite javno ono što je Borislav Novaković izgovorio. Hvala vam najlepše.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
Mislim da je u redu da nastavimo dalje sa sednicom.
Sledeći po prijavi za reč je gospodin Balint Pastor.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo članovi Vlade, gospođo guvernerko Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, juče je moja koleginica Rozalija Ekres govorila o Predlogu budžeta i rekla je iz kojih razloga će poslanici Poslaničke grupe SVM podržati budžet, Predlog budžeta za narednu godinu, kao i set pratećih zakona, govorila je i o nekim za nas bitnim projektima.

Iskoristio bih mogućnost i vreme poslaničke grupe da govorim o jednom sporazumu koji nije dobio dovoljnu pažnju tokom rasprave, pa bih ja iskoristio nekoliko minuta jer se radi o jednom sporazumu koji će imati veoma, veoma praktične posledice u svojoj primeni.

Radi se o ugovoru između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva. Ono što smatram vrlo bitnim i što govori o značaju ovog međunarodnog sporazuma jeste da se radi o strateškom partnerstvu i da u ovom trenutku Srbija takav sporazum ima sa svega šest država. To su Italija, Francuska, UAE, Rusija, Kina i Azerbejdžan. Znači, Mađarska je sledeća sedma zemlja sa kojom Srbija ima sporazum o strateškom partnerstvu.

Inače, dve zemlje imaju ukupno potpisana 153 sporazuma. U preambuli se govori o prijateljstvu koje spaja dve države i dva naroda, o dalekosežnim istorijskim i kulturnim vezama koje doprinose stvaranju čvrstog strateškog odnosa i prijateljstva i ovaj ugovor obuhvata ukupno 22 oblast saradnje i radi se o veoma, veoma konkretnim pitanjima.

Poziva se sporazum i na neke bilateralne ugovore koji su prethodili i koji su prethodno bili potpisani, prethodnih godina, odnosno prethodnih decenija.

Što se tiče predmeta sporazuma, o čemu se konkretno radi? Na primer, navešću samo nekoliko oblasti, to je održavanje vojnih grobova i ratnih memorijala, to je oblast evropskih integracija. Kao što znate, Mađarska i premijer Viktor Orban i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto uvek govore o potrebi prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.

Ovaj sporazum govori i o ekonomskoj i tehničkoj saradnji. Govori o pravima srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Govori o velikom značaju procesa istorijskog pomirenja, o kom pitanju sam i ja u nekoliko navrata govorio ovde u ovoj Skupštini i u ovom sazivu, što je postignuto pre devet godina. Govori se o razmatranju potrebne izmene sporazuma o graničnoj kontroli i znamo vrlo dobro kakva je situacija na graničnim prelazima, na drugim graničnim prelazima i da treba raditi u interesu toga da taj granični prelaz, pre svega na Horgošu, bude što prohodniji i kasnije ću govoriti još dve, tri rečenice o tome.

Sporazum govori o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, prehrambene industrije, poljoprivrede, naučne i tehnološke saradnje itd.

Ono što smatram bitnim i što je i te kako u vezi i sa budžetom za narednu godinu to je da je Mađarska trenutno treći spoljnotrgovinski partner Republike Srbije odmah iza Nemačke i Kine. Mislim da je to jedan odličan rezultat, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Mađarska pre 10 godina bila svega dvanaesti spoljnotrgovinski partner Srbije, 2018. je postala šesti partner, a sada, kao što sam rekao, treći. To je život i iz toga imaju prednost svi građani Republike Srbije, kao i građani Mađarske.

Rekao bih u vezi i budžeta za narednu godinu i ovog sporazuma da se radi o nekim veoma konkretnim projektima, kao što su mađarsko-srpske železnice, izgradnja, odnosno nastavak izgradnje pruge između Budimpešte i Beograda, sada u najskorijoj budućnosti, između Novog Sada i graničnog prelaza Kelebija. Veoma je dobro da je izgrađena pruga između Subotice i Segedina. Namera je da se to nastavi i ka Baji.

Malopre sam spomenuo granični prelaz Horgoš i potrebu prohodnosti. Želeo bih da istaknem i sada govorim o Predlogu budžeta, da se predviđena sredstva za proširenje graničnog prelaza u Horgošu i predviđena su sredstva za izradu tehničko-projekte dokumentacije za proširenje puta Ipsilon kraka, odnosno obilaznice oko Subotice, pa sve do graničnog prelaza Kelebija od petlje Jug Subotica.

Želeo bih da se zahvalim Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije što je pre nekoliko dana, što su doznačena sredstva za završetak Akva parka na Paliću, 480 miliona i uz tih 230 miliona koje su ranije doznačena, sada je zatvorena finansijska konstrukcija i obezbeđena su sredstva za završetak Akva parka.

I na samom kraju, ako mi dozvolite predsedavajući, još jednu rečenicu u svojstvu predsednika „Grupa prijateljstva“ u Narodnoj skupštini sa Kraljevinom Španijom, želeo bih da govorim o tome da je vrlo dobro što će se ratifikovati i okvirni protokol o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Republike Srbije i Kraljevine Španije. Ovaj Sporazum se odnosi na transport, održivu mobilnosti, upravljanje vodom, energetikom, upravljanje čvrstim otpadom, pametne gradove, sanaciju i dekultivaciju, zaštitu životne sredine itd.

Kao što je Mađarska prijateljska zemlja Srbije, tako je i Kraljevina Španije, a te dve zemlje nas podržavaju na svim međunarodnim forumima i mislim da je bitno da se ovde ne govori samo o budžetu koji je svakako najbitnija teme, nego i o potvrđivanju Sporazuma sa ovim prijateljskim zemljama, kakva je Mađarska i Španija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Pastor.
Sledeći prijavljeni za reč, Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Ja bih rekao nekoliko reči o obraćanju predsednice Vlade, koja vidim nije tu, ali pretpostavljam da ostali članovi Vlade uvažavaju i dele njeno mišljenje o tome.

Predsednica Vlade juče je reagujući na govor naše predstavnice Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, umesto odgovora na pitanje mnogo puta koristila reči, licemeri, licemerje, lažni ekolozi i rekla je da nije znala šta znači reč „grinvošing“ ili kako je ko prevodi, ekomanipulacija, zeleno farbanje, ja bih rekao zeleno krečenje. Možda je najbolji izraz i objasniću zašto je to tako i objasniću zašto je ovo ozelenjavanje budžeta deo je u stvari tog procesa i zašto mi nećemo zbog toga glasati za ovaj budžet, ali najpre o onome što je rekla da mi jesmo nekakvi lažni ekolozi, pri tom je mahala sa nekim malim zelenim papirom, flajerom koji su delile naše kolege i prolivala suze nad drvećem koje je zbog toga odsečeno.

Ja bih joj dao još razloga za plakanje, recimo, evo ovo je deo papira koji mi dobijamo za pripreme ovih sednica, pomnožite to sa 250 puta pa onda ćemo svi zajedno da proplačemo za ovo drveće, a ako dodamo i ono drveće koje se seče za popločavanje, za asfaltiranje, za građenje stambeno poslovnih objekata onda nam ne gine da pola života to radimo.

Ono što je važno, ono što jeste „grinvošing“ jeste nastao izraz koji kao i „vajtvošing“, to znači krečenje, samo što je ovo zeleno. Šta znači da je zeleno? Znači, kada imate nekakvu prljavštinu onda prefarbate umesto u belo, u zeleno, a licemerje povezano sa tim zelenim pranjem ili zelenim mazanjem, jeste ono što stalno slušamo od ove vlasti u pokušaju da nam sluđuje mozak. Pokazaću samo na nekoliko primera. To je kada vlast nas poziva da glasamo za ovaj budžet, a 2015. potpisuje Pariski sporazum o klimatskim promenama, a do danas ne donese nacionalni integrisani plan o energetici i klimi. To je kada predsednik na Kopu 26 recituje Šekspira, vreme je da poslušamo i čujemo plač majke zemlje, a odmah posle toga kaže da mi nećemo ispuniti naš deo obaveza i ostaviti majku zemlju da plače. To je isto kada nam predsednica Vlade na sednici Vlade kaže da su vetro pakovi i solarni paneli intermitentni izvor energije kome je potrebno balansiranje, kako sistem ne bi kolabirao, a danas nas poziva da glasamo za taj zajam. Hvala.

Reč ima ministar Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo da reagujem na prethodno izlaganje.
Naime, premijerka je jasno obrazložila definiciju licemerstva i šta znači biti licemer i to potkrepila sa više konkretnih primera. Samo ću vas podsetiti takođe da je pred vama danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu projekta čiste energije i energetske efikasnosti za građane između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji za cilj ima meru unapređenja energetske efikasnosti, uvođenje održivog grejanja, ugradnju krovnih solarnih panela kod domaćinstava u jedinicama lokalne samouprave Republike Srbije. dakle, parekselans zakon koji se odnosi na Zelenu agendu, na sve ono što se navodno poslanik koji se javio zalaže, ali interesantno, oni su glasali protiv tog zakona, da se taj zakon ni ne nađe na dnevnom redu. To je po meni definicija licemerja.
Pod broj dva, kaže isti poslanik – mali zeleni papir. Nije mali zeleni papir, bilo je više zelenih papira koji čak se niste ni potrudili da budu na recikliranom papiru, a onda ste danas zbog Šolaka došli sa 10, 20 papira i to u većem obimu, u boji i takođe na ne recikliranom papiru upravo promovišući, šta? Zelenu agendu? Vrednosti koje imate kada je unapređenje životne sredine u Srbiji u pitanju? Pa ne. To je upravo sama definicija licemerja.
Mi ćemo nastaviti sa odgovornom politikom koju vodimo u cilju unapređenja naše životne sredine, u cilju bolje budućnosti za našu decu. Rekordan je budžet za 2023. godinu. Da se vratim na temu kada je u pitanju Ministarstvo građevine i kada je u pitanju Ministarstvo za zaštitu životne sredine, čišćenje starih deponija i izgradnja novih kilometara kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i borba za čistiji vazduh, borba za lepšu i uspešniju Srbiju.
Dakle, vi jeste licemeri. Jasna je definicija tog izraza, a mi ćemo sa druge strane ozbiljno sa činjenicama, sa brojkama, sa aktivnostima, sa delima da se borimo za interese građane Srbije. Hvala puno.
(Đorđe Pavićević: Replika. Spomenuo me je.)

Ali nije vas imenom spomenuo.

(Đorđe Pavićević: Spomenuo me je, rekao je – prethodni govornik.)

Pažljivo sam slušala, nije. Imaćete priliku dalje za replike i povrede Poslovnika.

Reč ima sledeći govornik, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu. na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge sa dnevnog reda.

Paketom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice mi stvaramo temelje za vođenje ekonomske politike u nastupajućoj 2023. godini. To nikada nije bio jednostavan zadatak ni u nekim relativno mirnim vremenima, a kamoli danas, kada već tri godine imamo izuzetno nepovoljne okolnosti po ekonomske procese, kao što su pandemija korone, rat u Ukrajini, te smanjenu ponudu i svetski rast cena energenata. Još uvek imamo problem sa deficitom budžeta, ali ovim Predlogom budžeta je ipak predviđen na nižem nivou, nego što je to bio slučaj kada su bili usvajani budžeti za prethodne dve, takođe krizne godine.

Ako se ranije moralo više novaca predvideti za davanje vezana za zdravstvo, sada smo došli u situaciji da se više sredstava mora izdvajati za plate i penzije. Mislim da je svakome jasno da su upravo zaposleni u javnom sektoru nažalost morali da pretrpe glavni udar rasta cena energenata i hrane usled rata u Ukrajini koji traje već devet meseci. Svo to vreme njihova primanja su ostala na istom nivou.

Pošto je rebalansom budžeta za 2022. godinu kao urgentna mera usvojeno povećanje visine penzija, sada će se usvajanjem budžeta za nastupajuću godinu steći uslovi da se zaposlenima u javnom sektoru povećaju zarade za 12,5%, a onim zaposlenima u sistemu bezbednosti i svih 25%.

S druge strane, promenama Zakona o PIO i budžetskom sistemu i novim pravilima za usklađivanje penzija u skladu sa rastom plata u javnom sektoru, što je višegodišnje zalaganje „PUPS Tri P“ za formulu „penzije prate plate“, one će za narednu godinu biti uvećane za 12,1%. To nisu mali izdaci, ali imajući u vidu da su penzije u proseku vrlo male, onda je ovaj odnos prema našim najstarijim sugrađanima svakako za poštovanje.

Ti podaci se moraju imati u vidu kada se govori o stabilnosti celokupnog budžetskog sistema, jer da se insistiralo na potpunom ograničenju rasta zarada i penzija mi bi sada deficit sveli na daleko niži nivo koji je bio blizu onom pre izbijanja pandemije. Ipak, u tom smislu je dobro što se u 2023. godini neće dozvoliti isplaćivanje godišnjih i drugih bonusa u javnom sektoru, na osnovu posebnih kolektivnih ugovora, osim, naravno, jubilarnih nagrada i novogodišnjih paketića za decu, što su u osnovi prava iz Zakona o radu.

Planirana sredstva za ove namene paketom zakona stvaraju se na način da se nastoje izbeći mere povećanja poreza koje bi dalje potpirivala inflatorna očekivanja i uticale na rast cena. Država se tu kroz izmene Zakona o porezima na zarade i doprinose za socijalna osiguranja čak i odrekla potencijalnog dela sredstava koja je mogla da ubira, s obzirom da će se neoporezovani cenzus zarade u 2023. godini podići sa 19.000 na 21.712 dinara i da se planira sniženje visine stopa uplate doprinosa za PIO za 1%.

Na ovaj način otvaraju se dodatne mogućnosti za povećanje visine neto isplaćenih plata, a država, iako se kratkoročno odriče potencijalnog dela sredstava, na drugoj strani stvara poboljšanu klimu za poslovanje i otvaranje novih radnih mesta, što bi trebalo da donese i nove dodatne prihode budžetu, bez istovremenog stvaranja inflatornog pritiska.

Što se tiče korisnika sredstava, sa jedne strane imamo određena smanjenja u odnosu na rebalans budžeta, pogotovo onih koja su kod Ministarstva rudarstva i energetike i Republičke direkcije za robne rezerve, koja su bila vezana za nabavku energenata i hrane.

Na drugoj strani, već sam rekao da je opravdano povećanje zarada u bezbedonosnom sektoru, ali je opravdano i značajno povećanje izdavanja za nabavku nove opreme i naoružanja u Ministarstvu odbrane u iznosu od 15 milijardi dinara više, ako se ima u vidu da se u Evropi već vodi rat kome se ne nazire kraj i koji lako može eskalirati u novi svetski sukob.

Što se tiče povećanja budžeta Ministarstva za brigu o selu, kojim rukovodi naš lider Milan Krkobabić, dobro je što je prepoznata važnost da se nastavi sa započetim projektima gde se predviđa ukupno povećanje za oko 93 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta, što garantuje nastavak započetih projekata revitalizacije života u našim selima.

I pored uvećanja sredstava za 93 miliona, što bi značilo još stotinak novih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove koji žele da žive na selu, ipak je dato malo para za ovo ministarstvo imajući u vidu stav predsednika Vučića, stav PUPS-a i Akademijskog odbora za selo SANU, za obnovu sela Srbije u skladu sa Nacionalnim programom za preporod sela Srbije. Od ukupnih prihoda predviđenih budžetom, za Ministarstvo za brigu o selu opredeljeno je milijardu i 448 miliona, što ukupno iznosi oko 0,078% budžeta za narednu godinu.

Iz podataka o realizaciji ovog budžeta može se videti da iako su izvesne stavke rashoda bile u manjem obimu povišene u odnosu na zakonom predviđene, istovremeno smo u praksi imali još viši stepen naplate prihodovne strane u budžet u odnosu na planirane iznose, što znači da je on izvorno bio odmereno i oprezno planiran kada je reč o prihodima, a to nam daje osnov da očekujemo da je na isti način isplaniran i budžet za neradnu godinu.

Pored paketa ekonomskih zakona, posebno bih izdvojio i međunarodni ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Mađarskom, koji treba dodatno da produbi i učvrsti dobre odnose sa našim severnim susedom, a u istom pravcu ide i sporazum sa…

(Predsedavajuća: Poštovani narodni poslaniče, privedite kraju, molim vas.)

Još samo dve rečenice.

… Španijom o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućavaju nastavak sprovođenja ekonomske politike na dosadašnjim realnim održivim osnovama.