Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Poštovani ministre, srećom nisam plašljive prirode inače bi stvarno sada imala problem da govorim. Tako da vas molim da nam obezbedite da radimo u miru. Ako ne znaju kolege, postoji mikrofon. Nema potrebe za vikom.

Da se ja vratim na temu. Ja bih se u ovom izlaganju dotakla Zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima i ako mi vreme dozvoli o Zakonu o potvrđivanju Ugovora o međunarodnoj saradnji između Republike Srbije i Republike Brazila.

Predložena izmena Zakona o državnim službenicima se odnosi na odlaganje obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanog obima posla do 2025. godine.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

I mi smo… Ako mogu, kolega, ja sam stvarno ćutala. Meni vratite vreme. Izvinite. Znači, minut i po skoro.

Mi smo otprilike prošle godine u ovo vreme radili set zakona koji se odnosio na Ministarstvo državne i lokalne samouprave i tada su prosto izmene bile nametnute zbog situacije koju je napravila padnemija i nekad pored najveće želje i volje da se uredi javni sektor smo nemoćni pred životom koji je u 2020. godini, 2021. godini, čak i u 2022. godini diktirala pandemija i svedoci smo koliko je ceo svet trpeo i trpi i da su mnogi globalni procesi u prethodne dve, a bogami i tri godine bili usporeni. To je inače dovelo do dodatnog opterećenja kapaciteta i fizičkog ograničenja javnog sektora, ali i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora.

Jedan od prioriteta Strategije reforme državne uprave je stvaranje državne uprave zasnovane na principima profesionalizma i državne uprave po meri građana.

Mišljenja sam da smo u oblasti uređenja državne i lokalne samouprave dosta uradili i uvek kao primer navodim kako smo kao zemlja, ali i vi kao resorno ministarstvo odgovorili u vreme pandemije, kada je bio blokiran rad svih institucija, kada smo svi prešli na tzv. „onlajn rad“ i kada je rad skoro svih institucija stao, rad javne uprave nije. Vi ste kao ministarstvo spremno odgovorili svim izazovima i situacijama tokom pandemije i to je za pohvalu.

Poslanička grupa JS smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoju efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave. Ulaganje, usavršavanje kadrova donošenjem zakona o formiranju Nacionalne akademije za javnu upravu je veliko unapređenje za sistem upravljanja u ljudskim resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanje svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalnih samouprava. Time se podiže kvalitet rada državnih službenika, a sa druge strane to je u korist građana jer želimo da javna uprava bude savremena, modernizovana, efikasna, jer građani Srbije zaslužuju da imaju upravo takvu javnu upravu.

Iskoristiću, i možda na trenutak izaći iz teme, ali moram da skrenem pažnju na jedan deo zaposlenih u javnim ustanovama koji se bave održavanjem sportske infrastrukture, kojih ima oko 2.000 radnika. Njihov koeficijent nije menjan čak od 2002. godine, iako je Uredba menjana čak 44 puta od tada. Svim drugim javnim službama su periodično povećani koeficijenti, osim ustanovama za fizičku kulturu. Mislim da su oni nepravedno zapostavljeni i da bi trebalo razmotriti deo te Uredbe koji se odnosi na zaposlene u javnim ustanovama za sport.

Pošto je ovih dana aktuelna pomoć mladima koja se već tri puta daje, JS podržava svaku pomoć koja je upućena mladima jer su oni naša budućnost i sve što radimo, gradimo i pravimo nema nikakvu svrhu ako nam se deca ne rađaju i ako nam mladi napuste zemlju.

Zbog toga želim da pohvalim i projekat Ministarstva državne uprave uz podršku EU, a odnosi se na Sajam studentske stručne prakse kojim se otvaraju vrata studentima u želji da se podrže u procesu studiranja dajući im priliku da svoja teorijska znanja primene u praksi.

Prošle godine je bio prvi Sajam koji je okupio 18 organa javne uprave sa oko 400 mesta za stručnu praksu. Na ovogodišnjem Sajmu smo imali trostruko više takvih institucija, čak 56 i dvostruko više mesta, skoro 800.

Ova inicijativa je, inače, prepoznata i van granica naše zemlje i nagrađena je specijalnom nagradom. To je samo još jedan od pokazatelja da Srbija misli na svoje mlade, da teži da ih osnaži, pomogne da svoje snove ostvaruju upravo u Srbiji.

Još bih u jednoj rečenici ukazala i pre svega pohvalila razvoj širenja jedinstvenog upravnog mesta kojim je mnogo olakšano građanima da ostvaruju svoja prava i da dođu do informacija. Znači, ne moraju da obilaze razne institucije, već na jednom mestu mogu da dobiju sve potrebne informacije.

Ja kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva znam da grad Kraljevo ima spreman projekat koji će predati ministarstvu i nadam se da će u toku ove godine građani Kraljeva moći da vide sve prednosti jedinstvenog upravnog mesta. Grad Kraljevo je grad sa velikim brojem stanovnika i kao grad koji se poslednjih nekoliko godina vidno modernizuju zaslužuje da ima upravo jedan ovakav projekat.

Pošto ja više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice.

Zahvaljujem.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 107. Kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Znam da sa pozicije predsedavajućeg nije uvek lako objasniti jednom procentu kolega da ovaj Poslovnik treba prvo pročitati i da je elementarno poštovanje dostojanstva ne kršiti ga i ne zloupotrebljavati. To je prva stvar.

Druga stvar – čulo se da je nešto uvreda ili nije. Mene lični stavovi bilo koga ne zanimaju, ali me zanima da ako smo već sa pozicije jedne male poslaničke grupe naučili da je važno govoriti u „prajm tajmu“, pa taman govorili gluposti, onda bi bilo dobro da gluposti pričamo o sebi, bez da zloupotrebljavamo ostale poslaničke grupe kojima sa ove distance možemo samo da se divimo.

Ne tražim da se Skupština izjasni, jer mi je jasno da na to predsedavajući, na žalost, ne možete da utiče, osim da možda isključi mikrofon usred ovakve budalaštine.

Hvala.

Ako mislite na to što je poslanik Cekić galamio u momentu kada sam ja ušao, ne znam šta je bio razlog. Da li mu je bilo drago što me vidi ili mu nije bilo drago što me vidi.
U svakom slučaju, nisam razumeo šta je rekao.
Ne želite da se izjasnimo. Znači da možemo da nastavimo.
Reč ima Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Danas treba da raspravljamo o tome da li da zakon koji vezano sa državnim službenicima treba da važi od 2025. godine. Postoji jedan period od dve godine koji je pred nama da se država bavi sa tim i koliko može da uđe u jedan problem sistematizacije i da napravi jedan, da kažemo, dobar plan o tome kako će i kad početi da se primenjuje ovaj zakon.
Danas smo na odboru pričali o tome. Mene živo zanima, ako mogu da dobijem odgovor i od ministra – zašto je baš dve godine, zašto ne bi bilo, recimo, godinu dana?
Smatram da je to jedna oblast koja je malo osetljiva za veći broj ljudi koji danas u Srbiji imaju, na neki način, svoja primanja.
Ono što je važno to je taj član 63. stav 2. do 4. koji propisuje, u stvari, obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla. Dosta godina je za nama gde je taj deo bio nerešen i voleo bih da se opredelimo, da pričamo o nekom periodu koji je par godina iza nas ili nekoliko godina ispred nas. Prosto poslanici smo u ovom vremenu.
Mene zanima da li ima neka detaljnija objašnjenja zato što smo čuli razna objašnjenja koja nisu baš ozbiljna da treba dve godine da čekamo da počne taj zakon ili kako se to kaže, ako se stvore neki uslovi, ali prosto ne postoji nikakva mogućnost da znamo kad, da bi počeo da funkcioniše. Čuli smo da je i u pitanju fiskalna konsolidacija koja se očekivala, da je Kovid bio problem, da je inovirano kadrovsko planiranje problem, da će morati da se prekidaju određeni ugovori da bi onda tek počeo da teče ovaj rok o primeni ovog zakona, pa da se svake godine uvode novi zaposleni u sistematizaciji. To je nešto što ćemo uvek imati. Svake godine ćemo imati nove zaposlene u sistematizaciji. Svake godine ćemo imati neka nova iskušenja, nove stvari, da li postoji realna volja da se ovo brže uradi?
Građani sa kojima smo pričali, kojima je zakon važan pitaju da li to može da bude u narednih šest meseci, godinu dana, ne dve godine. Mislim da je ovo odgovor koji zaslužuje malo ozbiljniju i detaljniju analizu zašto to se traži da bude pomereno na dve godine. Imali smo dovoljan period i za nas.
Reći ću vam da su to i neki primeri koji su malo čudni. Primera radi, ako mi nemamo konkurse, ljude zapošljavamo po privremeno povremenim poslovima ili na određeno vreme na jedan čudan način dobićemo situaciju da nemamo metod, da nemamo sistematizaciju, način kako koga uopšte zapošljavamo. Koliko oni imaju svoje kvalifikacije i znanja da nešto rade.
Navešću primer opštine Vlasotince. U opštini Vlasotince smo imali ovih dana velike probleme sa građevinskom dozvolom za mini hidroelektranu. Ona je zaista u svim svojim segmentima od lokacijske dozvole od svih mogućih licenci koje su trebali da dobiju, problematična. Da ne iznosim sada sve te stvari.
Pitanje je da li će ovaj zakon recimo i te stvari možda da profesionalizuje, jer to je i obrazloženje koje je dalo ministarstvo, odnosno Vlada zbog čega se spremamo dve godine, da bi sve bilo bolje i profesionalnije. Problem u ovome što imamo taj jedan gap da kažemo, duboke države, gde generalno vlast danas može da drži na uzici veliki broj zaposlenih ljudi, mislim da treba da se izbegne što pre.
Reći ću još jednu stvar, da li u npr. u Kulturnom centru u Vlasotincu treba da radi 16 ljudi u stalnom radnom odnosu, jedno na određeno, a sedam po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima? Smatram da su ovo ozbiljne informacije, ozbiljni argumenti da se što pre krene u to da ovakav zakon stupi na snagu, a ne tek 2025. godine. Hvala.

Reč ima Dubravka Kralj.

Hvala vam, uvaženi predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažena predstavnice Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o tačkama dnevnog reda koje se odnose na oblast pravosuđa, i to najpre o Zakonu potvrđivanju drugog dodatnog protokola uz Konvenciju o visoko-tehnološkom kriminalu.

Ovo je protokol koji je danas, čini mi se, izmakao iz poslaničkih diskusija, a izuzetno je važan i veoma je afirmativno za našu zemlju da smo od država koje su u maju mesecu ovaj protokol potpisale prve od onih koje su i pristupile ratifikaciji. To svakako govori o tome da razumemo da je visoko-tehnološki kriminal ne samo kriminal budućnosti, već i kriminal sadašnjosti.

O tome govori i podatak da je Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal samo u ovoj godini u radu imalo oko 5.500 ovih predmeta, a recimo juče je glavna vest u medijima bila velika akcija policije i upravo ovog tužilaštva, koju su mediji nazvali prevarom kladioničara. Naime, uhapšeno je 35 osumnjičenih, a nažalost oštećeno je nekoliko hiljada ljudi samo u ovom konkretnom predmetu.

Upravo zbog porasta broja ovih internet prevara, važno je da permanentno unapređujemo mehanizme suprotstavljanja ovoj oblasti kriminala, da u narednom periodu veću pažnju posvetimo unapređenju rada Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal i, kako se to u preambuli ovog protokola kaže, da naše građane zaštitimo ne samo of-lajn, već i on-lajn, za šta je međunarodna saradnja i te kako važna, i te kako bitna.

Ono što drugi protokol uz Konvenciju o visoko-tehnološkom kriminalu donosi jeste efikasnija saradnja između, s jedne strane, država i, s druge strane, privatnog sektora. Prostije rečeno, ovim protokolom se ustanovljava obaveza za Fejsbuk, Instagram, Vacap i druge, kako se u Konvenciji nazivaju, pružaoce usluga da odgovore na zahteve koje države koje su ratifikovale Konvenciju mogu neposredno da im upute i da dostave podatke koji bi bili od značaja za otkrivanje i krivično gonjenje izvršilaca krivičnih dela. To, recimo, mogu biti podaci koji se odnose na IP adresu ili pak one podatke koje je izvršilac ostavio prilikom registracije i slične podatke, koji će zapravo onemogućiti anonimnost pred zakonom i nadležnim državnim organima.

Popularne aplikacije, odnosno društvene mreže su do sada imale opciju da dostave te podatke, a sada će imati i tu obavezu, moraće to da urade jer su Konvenciju potpisale države u kojima se nalazi njihovo sedište. Zbog toga je važno da zemlje koje su potpisale protokol isti što pre i ratifikuju, kako bi ove zaista potrebne novine u oblasti borbe protiv visoko-tehnološkog kriminala što pre zaživele u praksi i olakšale posao organima krivičnog gonjenja.

No, pre potrebe za uključivanjem nadležnih državnih organa je potreba da edukujemo građane o prevarama i svim drugim izazovima po bezbednost na internetu, a puno ih je, i da radimo na prevenciji.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije ovu temu smatra izuzetno važnom i posvetićemo joj još vremena kroz izlaganje moje uvažene koleginice dr Tatjane Jovanović.

Kada je reč o tačkama dnevnog reda koje obuhvataju sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, oni predstavljaju produbljivanje prijateljskih odnosa sa ovom državom i u oblasti pravosuđa. Mi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima smo do sada zaključili više sporazuma, a jedan od najznačajnijih je svakako Sporazum o međusobnom ukidanju viza, koji su 2018. godine u Njujorku zaključili ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i šeik Abdulah bin Zajed.

Takođe imamo i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i niz drugih sporazuma koji treba da olakšaju ekonomsku saradnju između naših zemalja, ali u oblasti pravosuđa do sada nismo imali definisane bilateralne odnose, a njihovo definisanje kroz danas predložene sporazume svakako jeste u cilju jačanja sigurnosti privrednih odnosa, kao i zaštite prava naših državljana.

Tu je najpre Ugovor o izručenju koji nosi više zaštitnih odredbi za naše državljane koji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima krenu pogrešnim putem. Najpre, ono što je izuzetno važno jeste da se neće prihvatiti izručenje domaćih državljana, što znači da se ovim sporazumom potvrđuje princip da našim državljanima treba da se sudi u našoj zemlji.

Takođe, sporazumom se otklanja mogućnost izricanja smrtne kazne izručenim licima, budući da u toj državi ova kazna i dalje postoji, odnosno ukoliko izricanje te kazne dolazi u obzir izručenje se neće odobriti bez garancije da ta kazna neće biti izrečena.

Takođe, važno je reći da će se, prema ovom Sporazumu o izručenju, izručenje dozvoliti samo za ona dela koja se smatraju krivičnim delima prema zakonima obe države i da će se izručenje odbiti ukoliko postoji sumnja da će izručena lica biti izložena surovom, ponižavajućem ili nehumanom postupanju.

U svakom slučaju, Sporazum o izručenju između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obezbeđuje da Republika Srbija neće biti mesto za skrivanje od krivične odgovornosti za državljane te zemlje, kao što ni Ujedinjeni Arapski Emirati neće biti mesto za skrivanje od krivične odgovornosti pred našim organima i obrnuto.

Ovaj sporazum, kao i ostali sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, donosi mogućnost direktne komunikacije između ministarstava pravde, čime se ta komunikacija olakšava i čini značajno bržom i prosto preskaču se te birokratske barijere koje mogu da otežaju ostvarivanje uloge organa krivičnog gonjenja.

Drugi sporazum jeste Sporazum o transferu osuđenih lica, koji treba da omogući da naši državljani koji su osuđeni u Emiratima, iako su loši predstavnici naše zemlje, da ipak imaju mogućnost da kaznu zatvora izdržavaju u našoj zemlji, a time i bolju mogućnost resocijalizacije i druge šanse.

Tu je i Sporazum o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji je veoma značajan u obezbeđivanju dokazne asistencije i lakšeg otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca. Svakako je važno da širimo krug država sa kojima sarađujemo u oblasti borbe protiv kriminala i potvrđivanjem ovih sporazuma mi zapravo potvrđujemo neophodnost te saradnje i dajemo joj podršku i pravni osnov.

Četvrti sporazum jeste Sporazum o pravnoj i sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima, koji je takođe važan, jer kako je ojačana ekonomska saradnja između naših zemalja i ljudima omogućeno da rade, zarađuju i međusobno trguju, i kao pravna i kao fizička lica, neophodno je obezbediti i efikasnu sudsku zaštitu u slučaju eventualnih sporovo, kako kroz procesnu asistenciju, pristup sudovima, tako naravno i kroz priznanje izvršenja sudskih i arbitražnih odluka.

Sve ovo može biti od značaja i za naše državljane koji žive i rade najčešće u Abu Dabiju i Dubaiu, ali ono oko čega negde treba da budemo saglasni jeste da mnogo važnije od sporazuma i benefita koje oni donose za naše državljane koji tamo žive jeste da nastavimo da radimo na tome da obezbedimo da naši ljudi ovde imaju sve ono zbog čega odlaze. Dakle, bolje životne i radne uslove, mogućnost da budu i stambeno obezbeđeni, pa sve do pravne zaštite u svojoj zemlji.

Takođe, predlog na dnevnom redu jeste i Sporazum sa Brazilom. Veoma je sličan i takođe se odnosi na pravnu pomoć u građanskim stvarima. Za naše građane donosi slobodan pristup sudovima u Brazilu, nacionalni tretman pred tim sudovima, oslobođenje od aktorske kaucije, besplatnu pravnu pomoć itd.

Kada je reč o pravnoj zaštiti pred našim sudovima, pred Narodnom skupštinom je Predlog za izbor predsednika u šest sudova, kao i 28 kandidata za sudije. Ja sam lično među poslanicima koji jedva čekaju da se ove teme isele iz Narodne skupštine. Ne zato što ne volim da pričam o tome, već zato što jedva čekam da ustavne promene, u koje iskreno verujem, dobiju svoju zakonsku konkretizaciju i da dobiju epilog u praksi, kako bi benefiti novih ustavnih garancija dobili svoj odsjaj i u očima građana.

Svakako da sudije ne treba da čekaju početak primene novog mehanizma njihovog izbora, već treba da budu nezavisni od samog stupanja na sudijsku funkciju, nezavisno od toga da li ih je izabrao parlament ili Visoki savet sudstva i da, naravno, od prvog dana sudijskog poziva, kao neki povez preko očiju, ispred sebe stave zakon i da neguju svoju stručnost i nepristrasnost.

Nove sudije koje danas biramo sigurno će samim učešćem u radu i preuzimanjem dela predmeta doprineti efikasnijem radu sudova i bržem odvijanju sudskih postupaka, jer znamo da je upravo trajanje sudskih procesa najčešća primedba koju građani imaju na rad sudova.

Jedno od mogućih opravdanja za to bi svakako bio i kadrovski deficit koji nesporno postoji u pravosuđu i tek će u narednom periodu to biti aktivno pitanje, budući da se pominje potreba za čak 500 novih sudija u budućnosti.

Zbog toga, pored normativnih unapređenja na kojima smo radili i na kojima ćemo u narednom periodu i dalje raditi, svakako treba i na druge načine da učinimo sudijski poziv atraktivnijim za mlade pravnike. Kada to kažem, pre svega mislim na unapređenje materijalnog položaja sudija.

Što se tiče kandidata za predsednike sudova, oni su dobili pozitivno mišljenje svojih kolega i sudova u kojima su radili, što smatram da je dovoljna preporuka za njihov izbor, jer same sudije najbolje znaju ko među njima ima najviše sklonosti ka organizacionim poslovima i ko bi najbolje obavljao posao rukovođenja sudskom upravom, dok mi iz parlamenta u vidu te okolnosti nemamo, što sve ide u prilog stavu potvrđenom na referendumu, da izbor predsednika sudova treba izmestiti iz Narodne skupštine u Visoki savet sudstva.

Sve u svemu, glavni zadatak zakona koji su na dnevnom redu danas i koje ćemo usvojiti u danu za glasanje, kao i kandidate za sudije i predsednika sudova koje nadam se da ćemo izabrati, jeste da s jedne strane ne bude zaštićenih, da ne bude onih koji bi bili imuni na primenu prava i isto tako da ne bude ni nezaštićenih, već da zaista svaki pojedinac može da računa da će država zaštititi njegova prava i da neće postojati ni jedan jedini predmet koji će godinama čamiti u nekoj fijoci, čekajući da nadležni organi za njega pokažu interesovanje.

To je i moja poruka za kandidate za nosioce pravosudnih funkcija. Nadam se da će u danu za glasanje biti izabrani i unapred im čestitam na tome, želim im uspeh i sreću u radu. Vama se zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, maločas je povređen član 104, pravo na repliku. To je kada vi niste bili u sali, ali imam obavezu da ukažem. Predsedavajuća je bila gospođa Božić, koja je uskratila pravo na repliku gospodinu Miroslavu Aleksiću, šefu poslaničke grupe.

Dozvolite mi da vam pročitam šta je rekao gospodin Jovanov: „Ja neću ulaziti sada u sve ove detalje koje je maločas gospodin Aleksić rekao, odnosno izneo“.

Ja sam ukazao na tu povredu Poslovnika i pozvao predsedavajuću zbog toga što nije dozvolila gospodinu Aleksiću da se obrati, ukazao joj da je direktno gospodin Aleksić bio prozvan i da mu je opet, po ko zna koji put, uskraćeno pravo da odgovori. Predsedavajuća je na to, kada sam joj to citirao i pozvao je da ispravi ovu povredu Poslovnika, u skladu sa članom 103. i rekao joj da je povreda učinjena i da tu povredu i otkloni. Ona je rekla – kada budem videla stenobelešku, naravno da ću to i učiniti.

Evo, ja sam vam sada pročitao stenobelešku, ukazao sam vam na povredu Poslovnika, nije nikakva teška mera, jedino što treba da odradite jeste da ovu povredu koju je predsedavajuća učinila otklonite i da dozvolite pravo na repliku, po prvi put, šefu poslaničke grupe Narodne stranke, gospodinu Aleksiću. Nije ništa teško, ne boli, dajte mu pravo na repliku.

Ako sam vas dobro razumeo, u delu sednice kada nisam bio tu, a to je bilo pre više govornika, vi smatrate da je trebalo da bude replike. Kako mislite da je moguće da se sada dobije replika?
(Stefan Jovanović: Pitajte potpredsednicu koja je bila u sali. Nije naš problem što vi niste bili u sali.)
To u skladu sa Poslovnikom ne može.
Ako želite, može Skupština da glasa na tu temu. (Ne)
(Stefan Jovanović: Dozvolite da odgovorim, pitajte gospođu Božić.)
Reč ima Vladimir Gajić.