Reč ima narodni poslanik Milan Glušac, po amandmanu.

Poštovano predsedništvo, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, odmah na početku izlaganja ću naglasiti da ću podržati predložene zakone kojima se obezbeđuje nezavisnost pravosuđa, ali neću podržati navedeni amandman iz razloga njegove besmislenosti. Nezavisno sudstvo i slobodno tužilaštvo su pretpostavka daljeg razvoja Srbije.

Politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je politika decentralizacije, ali ne samo na rečima, nego se to vidi i na delima. Još jedan od mnogih civilizacijskih iskoraka u odnosu na prethodna rešenja je pitanje nezavisnog sudstva i tužilaštva čime se podiže stepen vladavine prava, veća transparentnost u radu, kao i veća pravna sigurnost za naše građane i investitore.

Ovim su stvoreni uslovi da struka odlučuje o stručnosti sudija, ali i da struka preuzima odgovornost i obavezu na sebe za ustavno i zakonito postupanje sudija i time se ojačava sudska grana vlasti, ali i pravo na pravnično suđenje koje građanima garantuje član 32. Ustava Srbije, takođe se povećava sigurnost i odlučnost sudija da sude po Ustavu, zakonu, stručno i savesno.

Ne postoji ni jedna reč koju su izgovorili poslanici opozicije prethodnih dana u vezi sa setom pravosudnih zakona sa kojom mogu da se složim. Nemoguće je razumeti da se iko može protiviti nezavisnosti sudstva. To mogu samo oni koji su do 2012. godine vladali tako što su pravosuđe stavili pod svoju apsolutnu kontrolu.

Gotovo patetično zvuči kada se nezavisnosti pravosuđa protive oni koji su ugasili sudove u 70 gradova. Među tih 70 gradova u kojima su bili ukinuti osnovni sudovi nalazi se i Vrbas. Vrbas je za vreme njihovog režima postao sudska jedinica. Od 2014. godine Vrbas ima Osnovni sud za teritoriju Vrbasa, Srbobrana i Kule, ali našom zaslugom, zaslugom SNS. Pazite, ovi koji se danas bune protiv pravosudnih zakona su u svojoj katastrofalnoj reformi pravosuđa došli na jednu genijalnu ideju da gradovi od 50.000 stanovnika ne treba da imaju osnovni sud.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka članstvu u EU, kako bi zakonodavstvo uskladilo sa evropskim. Promene se odnose i na način izbora sudija i tužilaca, kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu.

Srbija danas, uprkos teškim okolnostima kroz koje prolazimo i kriza u svetu, može da vidi jasnu razliku u odnosu na vreme koje smo izgubili do 2012. godine. Vreme ekonomskog i privrednog uništavanja zemlje, satanizacija kojom smo bili izloženi sa svim strana. Prioritet je stvarati nove potencijale, ne uništavati nasleđeno, kao što je to rađeno u vreme bivšeg režima kada je u Vrbasu iz koga dolazim 6.000 radnika ostalo bez svojih radnih mesta kroz procese privatizacije.

Srpska napredna stranka na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem kreirala je 400 hiljada novih radnih mesta. Stabilan devizni kurs je sidro naše ekonomije. Postoji rasterećenje zarada za poslodavca na teret države, uvećanje penzija, uvećanje zarada u javnom sektoru i to sve iz realnih izvora, skoro duplo veće plate medicinskim radnicima, povećanje plata za Vojsku od 25%, više puta kroz jednokratna davanja finansijski država pomaže privredi, mladima i penzionerima. Nikad veća ulaganja u izgradnju bolnica, medicinskih centara, 490 milijardi dinara se investira u zdravstvo, rekonstrukcija, izgradnja škola i predškolskih ustanova i dalje se gradi 10 novih autoputeva i dalje se ulaže u zelenu agendu. Opredeljena sredstva za izgradnju 5.000 kilometara kanalizacije, gradi se i metro, mostovi, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, fabrike za pitku vodu, država gradi stanove, prilika da mnogi po povoljnim uslovima reše stambeno pitanje. To je fantastična prilika za mlade ljude.

To se zove odgovorna državna politika na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Suočeni sa izazovima radimo još više da pokušamo da budemo najbolji. Pokazujemo da Srbija želi dijalog i kompromis, ali da ima svoje principe i očekivanja. Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije učiniće sve da se ispuni ono što je obećano građanima prilikom preuzimanja dužnosti, a to je da će se čuvati mir i poštovati Ustav Srbije, da će se štititi i čuvati građani Republike Srbije i stvarati bolja budućnost za generacije koje dolaze. Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Jerković, koji nije u sali.
Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović, koji želi reč. Izvolite.

Ja sam podneo amandman na član 8. kojim se reči „danom objavljivanja“ zamenjuju rečima „osmog dana od dana objavljivanja“.

Radi se o jednom institutu u pravu da se objavi prvo zakon, da se građani upoznaju sa njim, da bi kasnije mogli da se ne primene. Ja sam se pozvao, naravno, na određeni član Ustava koji propisujem to je član 196. stav 4. koji kaže: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.

Obrazloženja koja su nam data da je naročito opravdan razlog da nešto stupi ranije na snagu ne piju vodu. Da vam objasnim o čemu se radi. Radi se o tome da ste pogrešno protumačili Odluku o proglašenju akta o promeni Ustava Republike Srbije, gde se kaže - Proglašava se akt o promeni Ustava Republike Srbije. Na sednici održanoj 30. novembra je donet taj Predlog akta zakona koji je išao na referendum, pa je 16. januara bio referendum i kaže se da je ta odluka objavljena u Beogradu, 9. februara 2022. godine, Ustavni zakon za sprovođenje akata o promeni Ustava Republike Srbije decidirano kaže da će Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o državnom veću tužilaca, da će se uskladiti sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana.

Znači, to je bilo 9. februara. Mi do 9. februara moramo da, to bi trebalo, da donesemo, a ne treba da stupi na snagu.

Zahvaljujem.
Po amandmanu narodna poslanica Jasmina Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Gospođo ministarka, cenjene kolege poslanici i poštovani građani Srbije, na ovoj sednici najvećim delom bavimo se usklađivanjem seta pravosudnih zakona sa promenama Ustava nakon prošlogodišnjeg referenduma na ovu temu.

Danas je rasprava o podnetim amandmanima. Ja svakako neću podržati ove amandmane, ali ću izneti neka svoja razmišljanja. Dakle, ovo čime se na ovoj sednici bavimo uslovljeno je prethodnom referendumskom odlukom i voljom građana Republike Srbije, ali podsetimo se da smo pore godinu dana od strane naših opozicionara imali kampanju u kojoj su želeli da prikažu kako će sprovođenjem referenduma biti predato Kosovo i Metohija. Ista retorika koju smo čuli u ovoj sali, kada je ovde bio predsednik Aleksandar Vučić.

Svi mi bili smo svedoci sramoćenja Srbije od strane onih koji su skrivajući se iza brige za Kosovo i Metohiju, pokazali ogoljenu mržnju prema predsedniku Aleksandru Vučiću.

Čuli smo različite priče i one koji bi da se Kosova i Metohije odreknemo, a istovremeno i one koji bi danas da u ova turbulentna, ratna vremena, zaratimo sa celim svetom. Interesantno je, ne sukobljavaju se oni međusobno. Jednima i drugima meta je niko drugi nego Aleksandar Vučić.

Ovima prvima Vučić smeta što se Kosova i Metohije, uprkos pritiscima raznih stranih emisara uporno ne odriče. Ovim drugima Vučić ne valja jer je Srbija u ovih poslednjih 10 godina podignuta iz blata u koje je Srbija bila bačena.

Ne valja im Vučić koga danas respektuju i na Zapadu i na Istoku. Jednima i drugima Vučić smeta jer mu je i od Istoka i od Zapada važnija Srbija, jer mu je i od zapadnog i od istočnog puta važniji naš srpski put i to ponavlja svaki put i svi to mi čujemo.

Boli njih što danas Aleksandar Vučić, svaki čestiti srpski domaćin razume i što Vučića svaki čestiti srpski domaćin podržava i to ubedljivo. Boli njih, 60% građana Srbije koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića. Boli njih i 90% Srba sa Kosova i Metohije koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića, a ovih ostalih 10% neka im je na čast, čuli smo juče ko su.

Sudbina Kosova i Metohije neodvojiva je od Srbije i sudbina Srbije neodvojiva je od Kosova i Metohije. Podsetimo se samo koliko je zemalja povuklo priznanje Kosova i Metohije otkako se o našoj kući, o Srbiji, brine Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić ne da Kosovo i Metohiju, brani ga hrabro i principijelno, a najjače ga brani ekonomskim jačanjem Srbije. Samo ekonomski i politički jaka Republika Srbija može da odbrani srpsko Kosovo i Metohiju, pa i ovaj set zakona ide u prilog tome. Zato je potrebno da usvojimo i ovaj set pravosudnih zakona, jer time jačamo i modernizujemo pravosudni sistem naše zemlje.

Takođe, glasaćemo i za set međunarodnih sporazuma kojim jačamo međunarodne ekonomske veze Srbije i da ih bude u budućnosti što je moguće više. Želim i znam da je ispravno da Kosovo i Metohiju branimo daljim razvojem Srbije, da Kosovo branimo, pre svega, jačim i boljim radom Ministarstva pravde, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, ministarstva infrastrukture, zdravlja itd, nauke. Posebno želim da oko Kosova i Metohije najviše mudrosti, a najmanje posla ima moj sugrađanin i doskorašnji gradonačelnik, Miloš Vučević, sada ministar vojni. Zato nije čudo što smo videli one incidente i sramotu u našem parlamentu.

Na kraju, kako bi to moji Futožani rekli: „Svaka bi fukara da ubije vuka, samo uzalud im trud“. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
(Radomir Lazović: Poslovnik.)
Po Poslovniku, Radomir Lazović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Zaista je napredak što vi predsedavate u ovom trenutku i smatram da ste ispravno postupili što ste mi dali priliku da reklamiram član 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Nisam siguran da sam razumeo kakve veze ovo sada što ste ispričali, gospođo Obradović, uz dužno uvažavanje, ima sa pravosudnim zakonima?

Molim vas da ne prelazite u repliku. Ukazali ste…

U redu, izvinjavam se, evo to je ono što želim da kažem. Dakle, kakve veze ovo ima sa pravosudnim zakonima? Gde je ovde poenta? Kakve veze ovo ima sa amandmanom?

Dakle, možda je prilika sada da se dogovorimo da pričamo zaista o tome. Meni takođe kao i gospođi Tepić smeta što ovde nam ministarke da o tome odgovara. Isto bih zahtevao da ona dođe i molim vas da pogledate, zaista nema nikakvog smisla da nema ko da odgovori i zaista moja koleginica Jelena Jerinić je ovde iznela jako važne stvari na koje nije dobila nikakav odgovor.

Ako ćemo nastaviti tako da svako priča šta hoće i da nema ko da odgovori, možda bi stvarno mogli da prekinemo ovu sednicu, pa da nastavimo kada bude imao neko. Hvala vam.