Pravo na repliku, narodna poslanica Dubravka Kralj.

Uvaženi kolega, mi ne računamo na vas ni u kom slučaju, ali građani Srbije računaju na nas i računaju i na to da će vladajuća koalicija zaštititi njihove interese, konkretno na ovoj sednici interes za nezavisnim pravosuđem i na tome ćemo da radimo i tu nemojte da imate dileme, a od građana na vas niko ne računa. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović koji ima reč.
Izvolite.

Tražio sam da se u članu 1. pored toga kad se nabraja šta je predmet zakona i kad se kaže da se uređuje položaj nadležnost organizacije i način rada Visokog saveta tužilaštva doda reč „sastav“, da znamo da je to važna stvar, jer su ovih dana uglavnom prepiremo o tome kakav je sastav Visokog, odnosno ne samo tužilaštva nego Visokog saveta i sudstva i tužilaštva.

Mislim da je ta reč važna, a očito da imate problem sa rečju „sastav“. Ne znam zašto nećete da prihvatite ovaj amandman, jer potpuno deklarativno kaže čime će se baviti i šta je predmet ovoga zakona? Molim Vladu i predstavnike Vlade da razmisle o tome i da usvoje, jer znate, čovek će pomisliti da ovih dana imate problem ne samo sa tim kako ćete da sastavite i održati Vladu.

Problem je kako da sastavimo i održimo i ovaj parlament i da održimo jednu kulturu govora. Ono što smo videli sinoć to nije bilo to, to je bilo jedno disciplinovanje preko Instagrama, kamilicom od dva prepeka.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, prof. dr Jelene Jerenić i prof. dr Đorđe Pavićević.
Reč ima Jelena Jerenić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U subotu smo ovde od jedne od naših koleginica čuli pominjanje termina – feminizacija pravosuđa. Mene je to zaista obradovalo, ja sam mislila da će o tome biti reči, da će ministarka reći nešto o tome. Dakle, to je fenomen koji nije svojstven samo našoj zemlji, nego globalni fenomen. Ista koleginica, propustila je da napomene kakva je bila uloga njene stranke u reformi pravosuđa 2008. godine, ali pretpostavljam da ćemo i o tome čuti nešto, s obzirom da izgleda da ta stranka podržava baš svaku reformu pravosuđa.

Osim popunjavanja vremena u govoru, nismo u subotu čuli ništa detaljnije o feminizacija pravosuđa, odnosno šta su razlozi za to. Dakle, nije to samo u činjenici da su žene u Srbiji, a prethodno u Jugoslaviji osvojile mesta u pravosuđu i da su dokazale da mogu da dele pravdu, kako se to kolokvijalno kaže, to je između ostalog i zbog toga što su pozicije u sudovima i tužilaštvima daleko manje plaćene, recimo od poslova u advokaturu, zbog toga ih češće zauzimaju žene ili zbog toga što se to smatra nekakvim stabilnim državnim poslom koji ženama omogućava da u isto vreme i brinu o porodici.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se u član 1. unese jedna odredba koja već postoji u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i u drugim zakonima, a odnosi se na upotrebu termina sa rodnim značenjem. Vlada je ovaj naš amandman odbila uz obrazloženje da ne postoji obaveza. Ne postoji, to je tačno, ali ne vidim u čemu je problem da u državi u kojoj su žene predsednica Ustavnog suda, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, republička javan tužiteljka, ako hoćete i ministarka pravde, šta je problem da se prepozna činjenica da u pravosuđu pre svega rade žene i kao sudije i kao tužiteljke i kao saradnice i kao sudijske pomoćnice. Dakle, da je to toliko, da li je taj naš predlog bi toliko neverovatno težak za prihvatanje ili se radi samo o činjenici da se prosto odbijaju amandmani koji potiču od određenih političkih grupa. Kao što sam i prošli put rekla, nema potrebe da ponavljate ono što stoji u mišljenju Vlade, ali me zanima kako je to Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio važan za prethodnu vladu, da je donese, zašto ste ga donosili kada takođe neki poslanici vladajuće koalicije vrlo otvoreno govore o tome da jedva čekaju da taj zakon bude ukinut. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, član 49. Zakona o Visokom savetu tužilaštva određuje da Odbor za pravosuđe ovoj Skupštini predlaže osam kandidata za istaknute pravnike. Ti istaknuti pravnici su glavni način, metod, političkog uticaja partija na izbor budućih tužilaca.

Po tom članu 49. to je vrlo jednostavno urađeno. Od tih osam dolazimo tako što odbor može da ih usvoji predloge, dvotrećinskom većinom, a može i običnom većinom, znači, više od pola.

U ovom trenutku taj Odbor za pravosuđe od 17 članova ima 11 članova koalicije na vlasti. Taj Odbor će sada i sutra i prekosutra ovoj Skupštini da predloži osam kandidata SNS od koje onda mi ovde treba da glumimo demokratiju i da od tih osam kandidata SNS odaberemo četiri najbolja kandidata SNS koja će ići direktno u Visoki savet tužilaštva i tamo će imati odlučujući reč pri izboru budućih tužilaca.

Da li je to način kako se dolazi do samostalnosti tužilaštva? Nije. Da li je to način koji ste vi ovde deklarisali da se na ovaj način politika odstranjuje od izbora tužilaštva? Nije. Na ovaj način ste uradili sve suprotno od onoga što ste rekli. Znači, izmestili ste odlučivanje iz Skupštine, ali ste ga premestili u SNS, jer ovim istaknutim pravnicima koji Odbor predlože na ovaj način, direktno svoje istaknute pravnike koje ćete vi birati šaljete u Visoki savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Hvala vam.

Na spomen stranke, pravo na repliku narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Očigledno je da su ovde pojedini poslanici opozicije malo pobrkali lončiće kada govorimo o izboru sudija i tužioca na stranačkim sastancima, verovatno je mislio na period od 2012. godine kada je bila reforma pravosuđa, katastrofalna 2009. i 2010. godine kada se na sastancima opštinskog odbora DS govorilo o biografijama kandidata za sudije, kada se raspravljalo, kada su se donosile odluke i na taj način je tadašnji režim imao partijsko pravosuđe.

Na sreću došlo je do promena 2012. godine i to je prekinuto, a sada im smeta što mi sve radimo u skladu sa Ustavom i što želimo set ovih pravosudnih zakona upravo zato da bi pravosuđe bilo nezavisnije, upravo zato da bi uvažili sve preporuke i evropskih institucija i Venecijanske komisije i ja ne razumem zašto vam to smeta? Zašto vam smeta nezavisnost sudija i tužilaca i što izbor sudija izmeštamo iz Skupštine Srbije, pa upravo zato mi to i hoćemo iz SNS da nemamo nikakav uticaj na izbor sudija za razliku od vas koji ste sudije birali na sastancima DS.

Zahvaljujem.