To je bilo tih dva minuta.
U redu je, ja sam razumeo. Iskoristili ste pravo za repliku da kažete da vi podržavate ležanje ispod klupe.
Šta ste vi hteli? Poslovnik ili nešto drugo?
Izvolite.

Po ne znam koji put danas moram da reklamiram član 106. Ne znam po koji put danas da nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje, da nije dozvoljeno po članu 107. da se direktno obraćamo drugom poslaniku itd, ali zašto to dozvoljavate? Postavljam vam pitanje i po Poslovniku imate obavezu da date neko svoje tumačenje? Vrhovni ste tumač naših sudbina dok smo poslanici u ovoj sali. Kako vi tumačite, evo, mene živo zanima, kao mastera prava, kako to izgleda?

Odmah ću da vam rastumačim.
Što se tiče vikanja iz klupe, shvatite to kao višak tolerancije sa moje strane. Milivojević viče ceo Božiji dan i Parlić koja sedi pored vas i eto višak tolerancije sa moje strane što nisam hteo da energično reagujem, a na šta vi sada pozivate. Ako budete insistirali, eto, možemo i to.
Treba li da se glasa? (Ne.)
Svi zadovoljni, sve u redu, niko neće da zaleže pod klupu. Idemo dalje.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Borislav Novaković.
Reč ima podnosilac amandmana.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, ministarka, ovaj član se tiče javnosti i molim vas da obratite pažnju pošto svaki put kada Evropska komisija napiše izveštaj u poglavljima 23. i 24. koji se tiču vladavine prava imamo jednu te istu primedbu koja nije otklonjena i sada vas najdirektnije pitam – zašto nije? To je tzv. curenje informacija. Stotinu puta se dogodilo da ljudi odu u policiju, a da ih sačekaju novinari, sto puta se dogodilo da ono što se prepodne izjavi u policiji, nezavisno od toga da li je to prikupljanje potrebnih informacija u svojstvu građana ili osumnjičenog.

Ono što se prepodne kaže u tužilaštvu, to popodne osvane u „Pinku“, „Informeru“ i ostalim režimskim medijima. Vi jako dobro znate kao pravnica da kada curi informacija, izvršena su dva krivična dela. Prvo je zloupotreba službenog položaja, a drugo je otkrivanje službene tajne.

Pitam vas da li postoji ijedan proces, kada je u pitanju unutrašnja kontrola Ministarstva unutrašnjih poslova, i sve koje instance koje moraju da brinu o tome da ne dođe do curenja informacija, gde su procesuirani oni koji su dozvolili curenje informacija?

U Izveštaju Evropske komisije stoji da ne postoji nijedan slučaj procesiranja curenja informacija i da permanentno od 2012. godine na ovamo, sve ono što u tužilaštvu se kaže, pre ili kasnije odsedne na naslovnim stranicama tabloida. To je nedopustivo. Tako ne može da se uređuje pravni poredak.

Ja vas pitam sada, najotvorenije i direktno, da li ste procesirali ijedan slučaj kada je procurila informacija? Da li postoji iko ko je kažnjen u policiji, tužilaštvu ko je dozvolio da informacija curi? Vi i ja jako dobro znamo da to nije curenje informacija, to je pokušaj da se izvrši pritisak na te ljude, to je pokušaj da se oni javno blamiraju. Očekujem od vas odgovor.

To je dva minuta.Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Šulkić, Jovanović, Marsenić, Sandić, Bojović, Stojanović.
Reč ima Dejan Šulkić.
(Borislav Novaković: Ministarka mi neće ništa odgovoriti?)

Zahvaljujem.

Amandman se tiče člana 18, odnosno načina rada, pošto u određenoj meri se tiče javnosti rada, dovešću ga u vezu sa članom 23. i 24. na koje smo takođe podneli amandmane i radi efikasnosti, neću se kasnije javljati da ih obrazlažem.

Dakle, na član 18. gde se kaže da su sednice javne kao način rada, a Savet može da odluči da sednica bude zatvorena za javnost u skladu sa Ustavom i zakonom. Mi smo predložili da se taj izuzetak definiše na neki način, da se javnost može isključiti smo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, kao da se vreme i mesto održavanja sednice objavljuje na internet stranici Saveta.

Zašto ovo govorim? Kad se ticalo ove javne rasprave koju ste vi organizovali za pripremu ovih zakona, što možda u pojedinim trenucima kako je rasprava izgledala ovde u Skupštini, možda bi trebalo da uputimo i neko izvinjenje, da bi i ta javna rasprava bila možda i kvalitetnija nego u pojedinim momentima ovde u Skupštini.

Dobro, u svakom slučaju, kada govorimo o javnosti rada, valjda težimo nekoj punoj meri načela javnosti rada kada govorimo o bilo kojem organu da se o njegovom radu može znati i treba znati sve i da se propisuje i postupak kako se to radi, a da se, naravno, prave izuzeci, možda na način kako smo to mi definisali ili možda na neki drugi način.

U članu 23. takođe se kaže da Savet donosi godišnji izveštaj o radu, koji se objavljuje na internet stranici itd. Mi smo malo precizirali to, da sada ne čitam, imate već kod sebe, da se na neki način organizuju i konferencije za medije. Govoreno je o tome i kroz neke ranije amandmane da zainteresovana lica ili predstavnici medija takođe mogu da prisustvuju sednicama Saveta.

Savet ne donosi odluke iz oblasti odgovornosti bilo čije, krivične ili, ne znam, iz oblasti porodičnih odnosa itd, da bi sada sednica na taj način bila zatvorena za javnost.

Mislim da tu mogućnost treba dati i takođe kod etičkog odbora koji izveštava godišnjim izveštajem Savet o poštovanju etičkog kodeksa, da taj izveštaj bude sastavni deo izveštaja, godišnjeg izveštaja Saveta koji Savet podnosi Narodnoj skupštini kao godišnji izveštaj. Eto, na taj način bi Narodna skupština bila upoznata i sa izveštajem o poštovanju etičkog kodeksa.

Dakle, evo obrazloženje za tri člana, mali doprinos efikasnosti današnjeg rada. Hvala.

Ministarka Popović.

Ja ću prvo poslaniku Šulkiću odgovoriti, imajući u vidu da je on pričao o članu 18. i pogodio temu, a vezano za javnost rada ovih Saveta.
Kao što sam i ranije istakla, podzakonskim aktom ćemo detaljnije definisati javnost rada ovih saveta. U svakom slučaju, intencija, kao što sam rekla, i ovih zakona i izmena Ustava da javnost rada ovih Saveta bude na najvišem mogućem nivou, a u skladu sa zakonom opet, sa zaštitom interesa ljudi u disciplinskom postupku, ti delovi neće biti verovatno objavljivani, ali ostavićemo Savetima da izrade te podzakonske akte.
Što se tiče Novakovića, Novaković je potpuno promašio član koji govori o javnosti Saveta. Njegova pitanja su se odnosila na istražne postupke i curenje informacija u istražnim postupcima.
Kao što znate, ja nemam nikakav upliv u istražne postupke i u curenje tih informacija. Ukoliko imate neke insinuacije, kao što sam sto puta rekla, podnesite krivičnu prijavu, neka se ispitaju sve okolnosti slučaja, neka nadležni organi rade svoj posao. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, Borko Puškić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko pravde, obraćam se oboma na temu posete tri narodna poslanika saziva Narodne skupštine Republike Srbije, koji su posetili separatističke institucije i samoproglašenog tzv. „premijera“ , fusnota „Kosova“, Aljbina Kurtija.

Smatram da treba da iskoristite sva pravna raspoloživa sredstva i da zaustavite ovo antidržavno delovanje, koji su inače položili ovde zakletvu i zakleli se na neki ustav nekoj zemlji ovde, koja se sticajem okolnosti, zove Republika Srbija i da od vas očekujem ozbiljnu reakciju kao države. Da li mi imamo državu ili nemamo?

Ako to bude izostalo od strane vas, to će značiti da vi imate neki vid dogovora sa Aljbinom Kurtijem, da imate neki prećutni vid dogovora i da saučestvujete u narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije.

Zamislite situaciju da neko u parlamentu u Madridu promoviše nezavisnu Andaluziju, Baskiju ili Kataloniju. Zamislite da neko u Nikoziji da promoviše Severni Kipar ili neko u Erdelju ili Transilvaniji neku Mađarsku u okvirima Rumunije itd, pregršt primera.

Ja smatram da ovde treba energično pravna država da reaguje. Ja imam dobru volju, veru i nadu da jesmo mi to, ali moramo ovde da institucionalno delujemo. Ja tražim od vas, predsedniče Narodne skupštine, da upotrebite sve pravne mehanizme, vi ste iskusan narodni poslanik, sticajem okolnosti, sada i predsedavajući, odnosno predsednik, molim vas da reagujete, da ne bi bilo da ignorišemo, ignorišemo pa da naraste problem.

Ja ne vidim ništa sporno da je ovo manji ekvivalent. Čak šta više, mislim da je gore u odnosu na ono šta radi Rada Trajković. Ovo su ljudi koji su ovde položili zakletvu. Rada Trajković je nažalost nekom drugom polagala zakletvu. Znači, tražim odgovornost ta tri narodna poslanika, a to je Kamberi, to je Imamović i Kučevićka.

Znači, dosta više separatizma u Srbiji i da nam neki narodni poslanici, koji su sticajem okolnosti vaši koalicioni partneri, traže intervenciju i da će podneti neke predloge za promenu himne Republike Srbije, za promenu ove divne zastave.

„Bože pravde“ je u kandidaturi svih himni na nivou celog sveta posle „Marseljeze“ izabrana je bila za najmelodičniju, najlepšu himnu. Tu nema nikakvog govora, elementa mržnje, isključivosti na verskoj, rasnoj i na nacionalnoj osnovi prema bilo kome na bilo koji način. Ona ima molitveni sadržaj, molitvu.

Znači, molim vas, samo malo ljudi da poštujemo ovu državu. Ako je mi ne budemo poštovali, nemoj da očekujemo da nam Aljbin Kurti i neki drugi posle mi se ljutimo što ne poštuju.

Očekujem od ministarke pravde, pošto je baš ovde, da se uključite ovde u diskusiju, da nam date jedan odgovor, ne meni, nego onim ljudima koji su mene ovde poslali, tj. građanima Republike Srbije i ovo je zaista ozbiljno pitanje i nemoj da ga potcenjujemo na bilo koji način. Hvala.