Na član 4. amandman su zajedno podneli Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Reč ima podnosilac.

Hvala vam najviše.

Dakle, član kojim se definiše etički principi i nezavisnost i nepristrasnost sudija je od izuzetnog značaja. Ja sam više puta govorila i o potrebi da se ovim zakonom dosledno sprovedu mehanizmi zaštite nezavisnosti sudija, počev od uticaja predsednika suda na položaj sudije, ali i mnogi drugih mehanizama koji su i u ovim drugim zakonima tako napravljeni da će omogućiti da ovi etički principi ostanu samo deklarativno i mrtvo slovo na papiru.

Koliko nam je u Srbiji demokratije donela izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim je ukinut cenzus, a kako vi kažete, ministarka, ukinut je Ustavom koji, nažalost, nije mogao da se, kako ste hteli, primenjuje neposredno, toliko će nam nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca doneti zakoni o kojima raspravljamo, i ukoliko ne budete vodili računa o onome što vam govori struka, Udruženje sudija i tužilaca, o onome što vam govore profesori univerziteta sa ove strane, koje ponižavate na svaki mogući način. Takođe, i poznati advokati koji sede sa ove strane i koji žive od prava.

Dakle, ako to ne uvažite i ako Vlada ne shvati da je i sama procedura, donošenja ovih zakona u stilu rimske sentence da „forma dat esse rei“, da forma i procedura daju suštinu stvari, u tom slučaju ovi zakoni nikako neće moći da budu na korist građana. I dalje će pravosudni zakoni biti tretirani zapravo kao bedem korupcije u Srbiji.

Hvala.

Na član 4. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Član 4. je, ako se slažete, ministarka, jedan od važnijih članova ovog Predloga zakona.

Znate, naslov je - etički principi vršenja sudijske funkcije. U ovom članu postoje određene pravopisne greške na koje ukazujem sve vreme, ali možemo da pričamo o toj normativnoj jednini, slažem se i ima toga, ali ovde baš konkretno u ovom članu imate primer jednine i množine. Nadam se da ćete uvažiti ovo što govorim.

Da bih ukazao koliko je to važno da imamo jednu etičku podlogu na koju će sudije da se naslone, važan je i taj pravopis. Znate, kada oni vide da je nešto pisano malo ovako, malo onako zakon gubi na svojoj težini. A evo šta o tome kaže Božidar Grujović 15. avgusta 1805. godine, jedan od prvih popečitelja Karađorđeve Vlade. On kaže: Pod zakonu moradu i gospodari, poglavari i savjetopravoiteljščujući i svajščenstvmo o sav narod biti i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon mora imati snažno uporište u moralu, mora biti zasnovan na pravi i razumu. Dve polovine blagoplučija, ako nije takav, ne postoji ni moralna obaveza da se on poštuje.

Još je Božidar Grujović ukazivao na važnost baš ovog što danas propisuje i ovaj član 4. Etički principi vršenja, kao što sam već unapred rekao, su temelj da bi sudija mogao zaista da bude osoba od potpunog integriteta u ovom razorenom društvu.

Po amandmanu, Stefan Adžić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodna skupština Republike Srbije uvažena ministarko u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, amandman ne mogu da prihvatim jer smatram da nije racionalan, i apsolutno sam saglasan sa obrazloženjem Vlade Republike Srbije.

Na dnevnom redu Prvog vanrednog zasedana Narodne skupštine Republike Srbije se, pored seta, tzv. pravosudnih zakona koje ću svakako da podržim, jer smatram da obezbeđuju vladavinu prava, nezavisno sudstvo, kao i samostalnost nosilaca različitih pravosudnih funkcija, se nalaze i dva jako bitna, rekao bih, strateška zakona koja se tiču mladih ljudi i obrazovanja.

Slušajući mnoge opozicione govornike u prethodnih nekoliko dana, ali i u toku današnjeg dana, mogao sam da primetim nešto što i sam znam, a to je da se oni mladim ljudima bave samo u izbornim kampanjama, da su im potrebni za one izborne flajere i za njihove političke pamflete. Čak i kada negde pomenu mlade, onda pominju Akademiju mladih lidera i vređaju Akademiju mladih lidera, zaboravljajući jednu činjenicu, da mi u toj Akademiji mladih lidera Srpske napredne stranke imamo toliko diplomiranih pravnika, inženjera, ekonomista koliko oni nemaju glasova. Čak i kada se na dnevnom redu nađu dva jako bitna sporazuma, oni se trude da o tome ne govore, jer smatraju i žele da izbegnu činjenicu kako vladajuća većina ne donosi zakone koji su u velikom interesu mladih ljudi.

Jedan od sporazuma koji je na dnevnom redu danas jeste sporazum Erazmus plus, nešto što je jako dobro poznato svim studentima širom univerziteta u Republici Srbiji, nešto što studentima omogućuje da se usavršavaju, da razmenjuju svoja iskustva, da jačaju svoje jezičke kompetencije, ali ne znači samo njima. Znači i mnogim visokoškolskim ustanovama, mnogim profesorima, nastavnicima i na taj način oni jačaju svoju saradnju sa međunarodnim visokoškolskim ustanovama.

Ono što je jako bitno da napomenem kada govorim o programu Erazmus plus jeste svakako i podatak da smo od 2019. godine punopravna članica ovog programa i da možemo da konkurišemo za apsolutno sve projekte.

Koliko je ovo značajno za mlade ljude govori i podatak da je kroz ovaj program prošlo preko 16.000 učenika i da je odobreno preko 4.000 projekata. Drugi sporazum, ali svakako ne i manje bitan jeste sporazum Horizont Evropa koji predstavlja ključni program za finansiranje, inovacije i razvoj nauke sa jednim budžetom od čak 92,5 miliona evra i predstavlja najveći fond za razvoj nauke u svetu.

Učešće u ovom programu našim mladim ljudima omogućava pristup akademskim mrežama, infrastrukturi, kompanijama, industriji da imaju pristup sa njima, ali da povežemo i regione, da povežemo i opštine, ali da povežemo i neprofitne organizacije u okvirima EU, ali i van nje.

Ja se nadam da ćemo ovde da se složimo, bez obzira na političku različitost, da ulaganje u mlade, ulaganje u nauku, predstavlja jedan od glavnih stubova za razvoj države i, ono što je jako bitno da napomenem, onog dana, čini mi se da je bila subota kada je ministarka za nauku Jelena Begović ovde obrazlagala ova dva sporazuma, izuzetno mi je drago što je bila egzaktna, što je bila tačna, što se bavila činjenicama i mislim da je to sasvim prirodno za osobu koja dolazi iz sveta nauke i što je govorila istinu.

Istina je da danas zahvaljujući SNS u Srbiji postoje i naučno-tehnološki parkovi i u Beogradu, i u Nišu, i u Novom Sadu, i Čačku, da je upravo završen proces zapošljavanja 337 najboljih studenata na visokoškolskim ustanovama, da smo opredelili još 350 stipendija za dalje školovanje na doktorskim studijama u našoj zemlji, ali i van nje, i da smo opredelili sredstva za još 200 dodatnih stipendija za mlade naučnike.

Svi ovi rezultati, kao i volja, spremnost naše države, naše politike za izgradnju BIO4 Kampusa je nešto što predstavlja najveći projekat i ulaganje u nauku, u istoriji naše zemlje, nešto što će integrisati u jednoj celini mnoge visokoškolske ustanove, mi daje za pravo da sve vas u Danu za glasanje pozovem da ova dva sporazuma prihvatite, a ja ću svakako, kao i sve predložene zakone na dnevnom redu, sa zadovoljstvom prihvatiti.

Kako bih ispoštovao vreme i bio odgovoran prema mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, ja vam se najsrdačnije zahvaljujem na pažnji. Hvala vam.

Hvala.
(Jelena Jerinić: Poslovnik.)
Samo polako.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članovima 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Uglješi Grguru, izabranom sa Izborne liste IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE.
Na osnovu Rešenja Republičke izborne komisije i Izveštaja predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članovima 134. i 135. Zakonu o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanjem mandata narodnom poslaniku Uglješi Grguru.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim narodnog poslanika da potpiše tekst zakletve.
Dozvolite da vam, u ime Narodne skupštine i u svoje ime, čestitam na izboru za narodnog poslanika i poželim uspešan rad u tekućem mandatnom periodu.
Nastavljamo dalje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Poslovnik ili kao podnosilac?
(Jelena Jerinić: Prvo Poslovnik, pa kao podnosilac.)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozivam se na povredu Poslovnika, član 106, a takođe i član 27. Dakle, nekoliko puta ste opominjali poslanike da ne govore o tački dnevnog reda. Pre polaganja zakletve kolega je preko četiri minuta govorio o programima Erasmus+ i Horajzon, i to na amandman, na član 4. Zakona o sudijama.

Dakle, moguće je da ste umorni, moguće da vam je popustila koncentracija, imate potpredsednike, može neko da vas odmeni, ali selektivno ne smete primenjivati Poslovnik. Dakle, barem opomenite kolege iz svoje poslaničke grupe kada oni ne govore po tački dnevnog reda. Zahvaljujem.

Hvala na predlogu.
Član 106. ne pominje potpredsednike Narodne skupštine. To vam je promaklo.
Jel hoćete da glasamo? (Ne.)
Hoće li neko da govori po ovom amandmanu?
(Jelena Jerinić: Ja.)
Ponovo vi.

Ponovo ja.

Član 106. ne govori o potpredsednicima, govori o tačkama dnevnog reda.

Dakle, što se tiče amandmana na član 4, bilo je već reči, kolege su na sličan način obrazlagale. Ono što je za nas važno i što bih želela sada da istaknem jeste da je od presudne važnosti da kažnjivo narušavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija bude predviđeno ovim članom. To kažem zbog toga što postoje već objavljene analize o tome kako neki nosioci izvršne vlasti, a najkonkretnije predsednik Republike utiče na nezavisnost i nepristrasnost sudija. Pominjani su ovde profesori pravnih fakulteta, a ja vas upućujem na analizu koju je napisao kolega Tanasije Marinković redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Iskoristiću priliku da navedem jedan od primera iz njegove analize.

Sećate se svi protesta ispred Vrhovnog kasacionog suda povodom kredita u švajcarskim francima i tada je predsednik rekao da će Vrhovni kasacioni sud u kratkom periodu morati da donese odluku i pojasnio kakva bi ta odluka trebala da bude. Slučajno ili ne, pet dana nakon njegovog obraćanja, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je ništava određena odredba ugovora o stambenim kreditima i sugerisao je određenu privremenu meru. Na kraju, nakon donošenja te presude Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Republike je izjavio da je zadovoljan odlukom suda.

Dakle, mi smatramo da je to jedan od primera ne primerenog uticaja i da narušava nezavisnost i nepristrasnost sudija i zbog toga smatramo da je neophodno u nekoliko odredaba i ovih zakona i u drugim zakonima to izričito predvideti. Hvala.