Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva, zato što je prethodni govornik koji vodi ostatak ostataka, jedan derivat od nekad stranke sa kojom sam ja sarađivao.
Kao jedini narodni poslanik, gospodine predsedavajući, koji je glasao za Vladu Zorana Đinđića, kao učesnik 2000. godine i na izborima, septembra meseca, i kao neko ko je u gradskoj Skupštini pratio šta se dešava 5. oktobra, dužan sam da kažem da je stranih službi bilo, da je stranih donacija bilo, da je zahvaljujući tom novcu opozicija izašla jača i regularno pobedila na izborima, s tim što Koštunica nije imao neophodnu polovinu plus jedan.
Zoran Đinđić je hteo da se ide u drugi krug i rekao je – ajde, Vojo, da ga zgazimo. Koštunica po cenu da se odbije 100.000 glasova Srba sa Kosova to nije želeo da učini. Regularni su izbori bili za savezne poslanike, ali izbori za predsednika Republike, koje bi Milošević ubedljivije izgubio nego u prvom krugu, nisu bili regularni.
Zoran Đinđić, ovog se ne sećam ja, je bio pragmatičan čovek. Sa njim sam ja sarađivao. Recimo, Zoran Đinđić neke od njih nije hteo da primi u partiju, dok ga nisu ubili. Kad su ga ubili on se nije pitao. Politička pozadina veoma nejasna.
Ako vam, gospodine predsedavajući, kažem da je na mesto ubijenog premijera, za koga sam ja glasao, došao ministar policije koji nije glasao za njega i zauzeo njegovo mesto, onda će vam biti jasna i politička pozadina.
Hvala.
Ne tražim da se glasa.