Hvala.
(Marinika Tepić:) Dozvolite rečenicu, zato što tužioci ….

Meni ide vreme.

Zašto ste pustili vreme?

(Marinika Tepić: … koji žele, imaju nameru da kritikuju ovaj protivustavan i protivzakonit nalog strepe od otkaza?)

Ide mi vreme dok pričate.

Dao sam vam reč.

Ide mi sve vreme vreme.

Dakle, s obzirom na sve ove marifetluke koje radite, ja ću se umesto obrazlaganja amandmana vrlo kratko osvrnuti, pošto nisam dobio reč na ono što je izrečeno na račun Zorana Đinđića i DS i 5. oktobra.

Naime, ovde je rečeno kao da je 5. oktobar organizovao neko sa strane, kao da to nije bila volja naroda. To je velika uvreda za sve te ljudi koji su izašli da brane volju. Velika uvreda.

(Poslanici lupaju u klupe.)

Da je to, u stvari, bila volja nekog trećeg ne bi na prvim sledećim izborima DOS dobio 70% glasova.

Dakle, ono što vam kažem još jeste sledeće – vi ste rekli da su istraživanja javnog mnjenja da je strategija napravljena negde spolja. E, ja vam kažem, zapamtite to – nije spolja, urađena je u Srbiji. Bio je četvoročlani tim u kojem sam bio i ja. Pored mene i Ljiljana Baćević i profesor Slavujević i Dragomir Pantić. Mi smo tim koji je sastavio strategiju DOS-a, strategiju kampanje.

Ako vam se to čini da je nemoguće, vama se čini da pobede mogu doći samo ako dolaze spolja, kao što vaš lider ima sada ekipu koja je došla iz inostranstva i vodi ceo ovaj tim i vodi propagandu.

Dakle, bio je to tim i pamet domaćih ljudi.

Ono što hoću još da vam kažem jeste sledeće – da Đinđić nije bio čovek koji je mario za rejting, kao što mari ovaj sadašnji vaš lider koji jedino na to i gleda. Đinđić je dobio upravo taj nadimak „gromobran“ zato što sve što nije valjalo njemu se stavljalo na teret, a sve što je bilo dobro, a on bio zaslužan, sebi su pripisivali neki drugi ljudi.

Prema tome, molim vas da prekinete više sa insinuacijama i sa vraćanjem na prošlost. Vi dolazite iz stranaka koje su bile kao skakavci koje su pojeli naše godine devedesetih.

Da, to je bilo od vremena ovlašćenog posle.
Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva, zato što je prethodni govornik koji vodi ostatak ostataka, jedan derivat od nekad stranke sa kojom sam ja sarađivao.

Kao jedini narodni poslanik, gospodine predsedavajući, koji je glasao za Vladu Zorana Đinđića, kao učesnik 2000. godine i na izborima, septembra meseca, i kao neko ko je u gradskoj Skupštini pratio šta se dešava 5. oktobra, dužan sam da kažem da je stranih službi bilo, da je stranih donacija bilo, da je zahvaljujući tom novcu opozicija izašla jača i regularno pobedila na izborima, s tim što Koštunica nije imao neophodnu polovinu plus jedan.

Zoran Đinđić je hteo da se ide u drugi krug i rekao je – ajde, Vojo, da ga zgazimo. Koštunica po cenu da se odbije 100.000 glasova Srba sa Kosova to nije želeo da učini. Regularni su izbori bili za savezne poslanike, ali izbori za predsednika Republike, koje bi Milošević ubedljivije izgubio nego u prvom krugu, nisu bili regularni.

Zoran Đinđić, ovog se ne sećam ja, je bio pragmatičan čovek. Sa njim sam ja sarađivao. Recimo, Zoran Đinđić neke od njih nije hteo da primi u partiju, dok ga nisu ubili. Kad su ga ubili on se nije pitao. Politička pozadina veoma nejasna.

Ako vam, gospodine predsedavajući, kažem da je na mesto ubijenog premijera, za koga sam ja glasao, došao ministar policije koji nije glasao za njega i zauzeo njegovo mesto, onda će vam biti jasna i politička pozadina.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Hvala.
Nećemo da glasamo.
(Zoran Lutovac: Ovo je bila povreda Poslovnika?)
Da, tako se javio, da objasni meni šta je bilo te godine.
(Zoran Lutovac: A, da objasni.)
Da.
Ne traži da glasamo.
Na član 30. amandman su zajedno podneli poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Po Poslovniku?
Dobro.

Znači, vi dozvoljavate sad ovde da se konstantno već danima, koristeći tu vašu aroganciju, da se zloupotrebljava Poslovnik i da se krši član 103. Ja ću vam pročitati šta kaže: „u slučaju iz stava 7. ovog člana predsednik Narodne skupštine dužan je vreme da narodni poslanik koji je zloupotrebio pravo iz stava 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkog grupi“.

Znači, pridržavajte Poslovnika.

Pročitajte, tu lepo piše. Ako se javio, zloupotrebio to pravo da replicira, ja ne ulazim sad u to što je on pričao, ali je zloupotrebio pravo, oduzmite. Pridržavajte se Poslovnika.

Pravo podrazumeva, evo pitajte ministarku, tu je ispred vas, ona je pravnik, pravo podrazumeva da jednako primenjujete ono što piše u Poslovniku.

Znači, ono što piše, znači da je prethodni govornik zloupotrebio Poslovnik. Sad lepo uzmite, pokažite da ste predsednik Skupštine, oduzmite kao što kaže Poslovnik, od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkog grupi. Nije teško, vrlo lako. Samo primenite Poslovnik.

Bravo.
Razumem sugestiju i naravno ako ćemo to da radimo striktno i rigorozno, onda to moramo da radimo svima. Jel tako?
Vidite sada u čemu je stvar. Vi znate da više vreme poslaničke grupe nemate i onda se javljate za povredu Poslovnika kako hoćete i onda vama nema šta da se oduzme. Jel tako?
(Stefan Jovanović: Jel sam zloupotrebio sada?)
Malopre vaša grupa, jer znate da nema šta da se oduzme.
(Stefan Jovanović: Vi biste hteli samo da oduzimate.)
A nećete sada više da se oduzima vreme? predomislili ste se. Dobro.
Jel treba da se glasa? Ne treba. Idemo dalje.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 31. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milođević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović i zajedno poslanici Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Srđan Milivojević i Nenad Mitrović.
Reč ima podnosilac.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja nisam pravnik i masu ovih akata ne mogu da razumem i ne mogu da shvatim. Ruku na srce, to je istina. Ono što mogu da razumem i što mogu da shvatim je okruženje u kakvom živimo. Želeo bih da iskoristim ovde prisustvo kao narodni poslanik i pre svega kao građanin Srbije da pitam uvaženu ministarku – čemu služe javni izvršitelji? Koja je svrha tih ljudi, da li se može napraviti podela između zelenaša i javnih izvršitelja.

To je jedna organizacija koja je, ruku na srce, uz svo poštovanje suda prosto, neprihvatljiva u našem sistemu. Navešću vam jedan plastičan primer, a to je da za jedno parking mesto, za kaznu za parking, dobijete advokatsku taksu koja je 9.000 dinara, da imate pripremanje, vođenje, arhiviranje postupka i predmeta, da imate uspešnost vođenja postupka, sastavljanje zaključka, sastavljanje rešenja o izvršenju, uspešno lično dostavljanje, dostava poštom strankama, isticanje na oglasnu tablu i fotokopiranje spisa. Sve to, bukvalno svaka stavka se naplaćuje.

Moram da pitam, ko te ljude kontroliše i ko određuje njihovu tarifu? Koja je razlika između zelenaša i javnih izvršitelja? Na kraju, kako izvršitelji mogu da ostave ljude bez egzistencijalnog minimuma, a to je pravo na život. Zahvaljujem.