Hvala.
Ono što bih želeo da kažem, a sada bih što se tiče kao komentar vezano za ove predloge zakone, ministarko, i sve ono što bi trebalo da nas približi EU, moram da kažem jednu stvar koja zaista mora da se radi u budućnosti i da se radi na tome da se prilagodi građanima, da se građani zaštite od nepravde na prvom mestu i da bismo insistirali da pravosudni sistem apsolutno funkcioniše.
Ja ću na ličnom primeru, da bismo se dobro razumeli. Moja kuća je ispisana parolama, dakle, ispisana fašističkim parolama gde se pretilo smrću. Policija je uhapsila mog prijatelja tada i on je bio mesec dana u pritvoru. Nakon tih mesec dana, policija je izvršila istragu, veštačenje i dokazano je da je čovek mesec dana potpuno nevin ležao u zatvoru. Mi smo podneli tužbu da se izvrši odšteta tom čoveku. Dakle, radi se o Zoranu Radmiloviću, konkretno. Policija je sa svojim veštačenjem dokazala, pustili su ga odmah iz pritvora, jer je bio u pritvoru mesec dana. Nije se ništa desilo do današnjeg dana, sud prolongira to suđenje i tu je već prošlo dve godine od tada, i to je zaista veliki problem.
Imali smo tada situaciju da je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, na „Pink“ televiziji jasno i glasno rekao da je on čovek koji je ispisao parole na mojoj kući. Rekli su da je tu bila umešana čak i Hrkalovićka. To su bile neke sprege gde se govorilo o tome i na kraju se videlo šta se sve dešavalo, a protiv ministra je podneta tužba, znate, sudu. Podneli smo tužbu protiv Nebojše Stefanovića zbog toga što je izneo neke stvari koje nisu stajale. Samim sudskim postupkom, tačnije policijskim veštačenjem je dokazano da je ministar Stefanović lagao i da je Zoran Radmilović bio u zatvoru na pravdi Boga.
Do danas nismo došli do te istine, do te pravde, i to je ono, ministarko, što ja vama govorim da moramo sudstvo približiti građanima, da mora biti pravde u ovoj zemlji i to je ono što je suština. Nije to slučaj Radmilović koji je jedini slučaj u ovoj zemlji. Nije. Zato vas molim da, kada u budućnosti govorimo o reformama, ja to zaista zovem reformama sudstva, obratimo pažnju na te stvari. Ako je neko bio u pritvoru, ako je dokazano da je bio na pravdi Boga, sudstvo na to mora reagovati mnogo brže, a ne da dve godine nije bio na tom suđenju.
Dakle, država izbegava da se pogleda u oči tom čoveku, da se taj čovek obešteti. Tražili smo jedno javno izvinjenje. Ne može tadašnji ministar unutrašnjih poslova da izađe u medije i kaže – to je čovek koji je to uradio, a nakon toga se dokaže da nije, a taj ministar nije rekao ni izvinite. To je suština. Mora biti i taj moralni deo koji mora da postoji, a mora biti i taj sudski deo kojim se vi bavite, kao ministarka. To je vaš resor.
Dakle, i kada pričamo o izvršiteljima, to su strašne stvari koje se dešavaju. Toliko ljudi je oštećeno i ja verujem i verujem da zaista mnogi ljudi su ostali bez kuća i bez mnogo čega, ostali su bukvalno na ulici baš zbog toga što Ministarstvo pravde te ljude nije zaštitilo.
Zato vas molim da u budućnosti to imate u vidu, da se ljudi zaštite, da se osećaju građanima ove zemlje. Nemojte da pravda bude deljena na razne načine. Nema tu ni vlasti, ni pozicije, ni opozicije, nema tu ko je siromašan, ko je bogat, koji ima uticaj, ko nema uticaj, sudstvo na to ne sme da gleda.
Morate zaista da vodite računa o tome da svima nama budu građani na prvom mestu, sve zakone koje donosimo, koje predlažemo da budu zaista samo u službi građanima, da budu u službi države i da to bude odgovornost i vas koji to predlažete i onih sudija, da zaista im omogućimo da ne budu pristrasni, da bude slobodno sudstvo. Hvala vam na tome.
