Doslovce. Razumeo sam napomenu.
Hvala što ne tražite da se glasa, ne znam ni kako bi smo mogli, jer niste rekli koji član ali dobro.
(Veroljub Stevanović: Član 109.)
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Reč ima podnosilac.

Dame i gospodo, malopre je predsednica Odbora za ustav i zakonodavstvo spomenula komentarisanje presuda rada i vreme je da se razjasni jedna stvar. Kontrola rada suda i tužilaštva od strane javnosti nije isto što i nedozvoljeni pritisak na sud i tužilaštvo.

Kontrola javnosti je nešto što je utvrđeno zakonima, primenjuje se u praksi i u teoriji je dobro poznata. Konkretno, u praksi i zakonom je određeno da su suđenja javna. Većina suđenja je javna. Vi možete da odete u sudnicu, ako ste pristojni, da sedite i da slušate svako suđenje koje vas interesuje. Dovoljno je samo da ste pristojni. Sud objavljuje presudu u ime naroda, nalazi se na sajtovima. Tako da je poželjno, društveno korisno da se komentarišu odluke i postupci.

Takođe u Statutu Advokatske komore Beograda, ali i u opštim aktima, za sudije i tužioce je čak obaveza sudija da komentarišu društveno bitne pojave i pojave koje su bitne za rad suda.

Problem je što naše sudije u velikom broju to ne rade, nego ćute i kriju se, zato što sebe ne smatraju vlašću. To je jedan od suštinskih problema koji je isti za tužioce i za sudije. I ovde je već pomenuta koleginica, predsednik Odbora za ustavnost i zakonitost, pomenula jedan deo presude kolege sudije Majića. Pomenuli su ih i drugi juče i danas i ovih dana. Tek kada većina sudija u Srbiji bude imala isti stepen hrabrosti i profesionalnosti, kakav ima sudija Majić, da javno izađe i kaže, to što misli da kaže, tek tada ćemo imati slobodno i nezavisno pravosuđe i tek tada će sudije biti vlast. Hvala vam.

Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik, Šaip Kamberi.
Podnosilac.
Da li ste hteli reč? Niste.
Pošto sam pročitao vaš amandman.

Poslanik suprotne strane, nekoliko njih me vređa. Vi ste čuli. Ako vi mislite da je to uredu da vi ne reagujete uredu.

Dao sam vam reč. Ne znam šta je problem. Nećete.
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Ristić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Dragan Nikolić, Dragana Miljanić, Stranjiha Erac, Zoran Zečević, Bojana Bukumirović.
Marko Ristić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženo gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi smo podneli amandman na član 44. koji se odnosi na uslove za izbor člana Saveta, gde smatramo da u tački 11) treba posle tačke 10) treba dodati novu tačku, koja glasi: „da nije bio plan političke stranke koja prethodi u godini koja prethodi izboru“.

Sasvim je opravdano zahtevati da kandidat za člana Visokog saveta tužilaštva bude političke neutralan, odnosno da nije član ni jedne političke organizacije. Imajući u vidu da će se istaknuti pravnici birati u Narodnoj skupštini na predlog Odbora nadležnog za pravosuđe. Nesporno je postojanje političkog uticaja na sam izbor. Dodavanjem odredbe po kojoj kandidat nije bio član političke stranke u godini koja prethodi izboru, otklonio bi se eventualni uticaj političkih organizacija na samog kandidata. Konačno, u samo Ustavu Republike Srbije, u članu 163. stav 9. propisuje da član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član političke stranke. Zahvaljujem.

Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić, Đorđe Pavićević.
Podnosilac.

Hvala.

Mi imamo dve intervencije u odnosu na ovaj član. Jednu smo već juče raspravljali, ali nismo zadovoljni obrazloženjem koje nam je dala ministarka. Naime radi se o ograničenju od 65 godina. Mi i dalje smatramo da to obrazloženje, da se istaknuti pravnici izjednače sa ostalim članovima, nije ubedljivo jer oni već nisu izjednačeni, recimo, ostali članovi prestaju da budu članovi sa navršenih 65 godina, dok istaknuti pravnici u ovom slučaju ne bi prestali da budu članovi sa navršenih 65. Samo nemaju pravo da se kandiduju u tom smislu. Osim toga, to su ljudi koji su na drugi način izuzeti iz redovne institucionalne strukture.

Drugo obrazloženje da je tako rešeno u Zakonu o Ustavnom sudu, prosto ne vidimo kakve bi to moglo da ima veze jedno sa drugim.

Što se tiče druge stvari, mi se slažemo da treba ubaciti član da nije bio političke stranke. Podsetiću vas samo. Mi smo imali takav slučaj banalizacije procedure sa Agencijom za sprečavanje korupcije, gde smo imali jednog bivšeg člana i donatora stranke koji je postao direktor i samim činom izčlanjivanja iz stranke, u stvari je postao podoban, a da njegova nepristrasnost i neutralnost nije ni malo unapređena tim činom. Hvala.

Reč ima ministarka.

Ja bih prethodno odgovorila poslaniku iz Zavetnika.
Mi smo na radnim grupama razgovarali na tu temu. Zaista su predlozi Udruženja sudija bili da se stavi jedno ograničenje da to što prethodi kandidaturi nekoga za istaknutog pravnika bude ograničeno na vreme od tri do pet godina, da nije bio član stranke u tom periodu. Međutim, u konsultacijama sa profesorima ustavnog prava i sudijama Ustavnog suda konstatovali smo da bi to bilo suprotno Ustavu, jer bi se onda ograničavalo ljudsko pravo na političko udruživanje kao pravo druge generacije i u tom smislu smo odustali od tog predloga, to je bio razlog.
Kao što sam rekla, ograničenje je 65 godina života, hteli smo da izjednačimo izabrane i sudijske članove, a samim tim njima je svakako po navršenju 65 godina života prestaje radni odnos, ne mogu više da budu sudije. To nam je bio argument, a što se tiče istaknutih pravnika, u članu 54. taksativno i vrlo precizno je navedeno, da kada navrše 65 godina života, evo u tekstu ispred mene stoji.