Hvala, gospodine predsedniče.
Dakle, uvažena ministarko, vi ste u pravu u tome da ne treba prozivati ni sudije, ni tužioce po imenu, pa ni u Skupštini, ali ja bih dodao amandman, ako se slažete, ali ni u medijima. Možda naročito ne u medijima, u javnosti.
Naročito bih dodao još jedan amandman ne od strane izvršne vlasti, jer izvršna vlast je ta koja može izazvati strah kod sudija i tužioca, a kritička javnost da, ali mnogo nižeg nivoa. Siguran sam da svako zdravorazumski će reći da je to tačno.
Ono u čemu se apsolutno ne mogu složiti sa onim što ste rekli jeste da personifikacija ispoljavanja izvršenja pravde u Srbiji je vrhovni tužilac Srbije. To je mač ove zemlje i taj mač pravde ima ime i prezime. Ne možemo anonimnost sudije i tužioca u nekom gradu u Srbiji stavljati na isti nivo sa gospođom Dolovac zato što je njeno ime i prezime, njena biografija i ono što žena radi ceo život, profesionalno, lično. Ono što je za narod bitno je da se goni kriminal, a nažalost uz njeno ime ide sve, samo ne gonjenje kriminala, nego ide ćutanje, ide sklanjanje od javnosti.
Zato i tražimo, ministarka, pustite tužioca. Obavežite ga da priča sa javnošću, da daje izveštaj javnosti. Naravno, ne u punom smislu, da otkriva sve delove onoga što radi u gonjenju kriminala, ali mora da ima interakciju sa javnošću. Ako nema interakciju sa imenom i prezimenom, ako to nije simbol pravde, pa ko je onda? Onda će svako da tumači šta je to pravedno, a šta nije, a onda ćemo mi da branimo sudije i njihovu nezavisnost, a oni će da napadaju ako se usude da kritikuju sadašnje nepodnošljivo stanje u Srbiji.
Hvala.