Da me ne bi prekinuli i, u stvari, ukazivali da su svi članovi pročitani, nisu. Evo, ukazujem na povredu Poslovnika, član 104.

Ali, pre svega želim vas, predsedniče Narodne skupštine, da zamolim da se zahvalite kolegi Rističeviću zato što je poštovao dostojanstvo Narodne skupštine, zato što je pričao o tački dnevnog reda, tačnije o amandmanima, zato što je rekao da sudstvo nikada nije bilo nezavisno i da tužilaštvo ne radi svoj posao i da je „Geneks kulu“ kupio ogranak Velje nevolje, koga niste uhapsili.

Čestitam, nikad lepši govor… (Isključen mikrofon.)

I šta sad vi radite? Replicirate.
Nemate više vremena grupe, a javljate se za reč. Šta je sad ostalo da radimo?
Opomena, kažu iz vaše poslaničke grupe.
Da li treba da ih poslušam?
Puškiću, jel treba opomenu sad da izreknem?
Evo, rekao je sad Puškić opomenu da izreknem.
Znate šta, ovaj put, Puškiću, neću da vas poslušam, ali mogu da krenem da počnem da vas slušam nadalje.
Čudo ste svi zajedno.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 34. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Gajić, Jovanović i Ivana Parlić, zajedno svi poslanici grupe „Ujedinjeni“, zajedno Zoran Lutovac, Rakić, Novaković, Jovančićević, Mitrović i zajedno Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Reč ima podnosilac.
Izvolite.

Dame i gospodo, prvo ću ja.

Dakle, Demokratska stranka pokazuje svoju posvećenost, veliku posvećenost ovim pravosudnim zakonima. Smatra da je to od velikog značaja i zbog toga smo podneli, kao što smo više puta danas rekli, više od 220 amandmana.

Kada je u pitanju član 34, njime smo se takođe bavili. Predlažemo da on glasi: „Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju, osim sudija i predsednika Vrhovnog suda.“ Dakle, da budem jasan, osim sudija Vrhovnog suda i predsednika Vrhovnog suda.

Dakle, smatramo da rešenje navedeno u članu 34. Nacrta zakona propisuje personizaciju vrednovanja rada, pri tome dok odredbe o svrsi vrednovanja, postupku vrednovanja, komisiji nadležnoj za vrednovanje, kao i samo očuvanje autoriteta Vrhovnog suda kao najviše instance u sudskom sistemu opravdavaju izuzimanje sudija i predsednika Vrhovnog suda od vrednovanja. Ne postoji legitimni razlog da od takvog vrednovanja rada budu izuzete sudije koje su navršile 60 godina života. U ovom delu navedena odredba je diskriminatorske prirode kako u odnosu na druge sudije, tako i na predsednike sudova koji su navršili 60 godina života.

Prosto, zato predlažemo da u predloženom rešenju se briše ovaj deo odredbe.

Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima podnosilac.

Gospođo ministarka i predsedavajući, 2016. godine u Čurugu pregažena je Milica Riđački. Imali je 20 godina.

Gospođo Parlić, amandman.

Nađena je… Pročitajte, gospodine Orliću, i nemojte me prekidati… (Isključen mikrofon.)
Reč ima Borko Puškić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U Predlogu zakona o sudijama, član 34. predlažemo u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok da se izmeni i da glasi: „Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju, osim sudija i predsednika Vrhovnog suda“.

Uvažena ministarko pravde gospođo Popović, smatramo da odredbe ovog zakona, odnosno ovog člana u Zakonu o sudijama ima diskriminacionu pozadinu i ima diskriminacionu prirodu iz prostog razloga zato što je njime predviđeno da sudije i predsednik Vrhovnog suda imaju određene pogodnosti, benefite i privilegije. Na koji način? Tako što kod navršenih 60 godina oni imaju određene, da kažem, benefite, odnosno u sistemu takvog vrednovanja rada, a da ostali predsednici sudovi i ostali članovi, sudije u ostalim vrstama sudova to nemaju.

Smatramo da je to sa jednog aspekta prava diskriminaciono i da to, prosto, nije na neki način korektno onima koji će biti sudije, koji su već sudije ili su predsednici sudova izvesnih koji nisu, sticajem okolnosti, sudije ili predsednik Vrhovnog suda.

Hvala.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Miloratka Bojović i Predrag Marsenić.
Reč ima podnosilac amandmana.

Hvala, predsedniče.

Pa, da se nadovežem na kolegu Puškića. U ovom Predlogu zakona o sudijama od člana 34. pa do člana 40. definiše se vrednovanje rada sudija i predsednika suda, definišu se pravila, svrha, komisija za vrednovanje, rok za vrednovanje, pa u članu 34. se kaže: „Rad sudije i predsednika suda podleže redovnom vrednovanju, osim sudije i predsednika Vrhovnog suda i sudije koji je navršio 60 godina života. Rad sudije koji je navršio 60 godina života vrednuje se ili na lični zahtev ili na predlog predsednika suda.“

Mi smo amandmanom ovo ispravili, jer hoćemo da se rad svih sudija vrednuje, i sudija Vrhovnog suda i predsednika Vrhovnog suda. Nema razloga da se izuzmu, pogotovu što je u dosadašnjem Zakonu o sudijama, u članu 32. stav 1. stajalo: rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovno vrednovanju.

Usput da vam kažem, to sam i u načelnoj raspravi podvukla, inače se ovaj postupak vrednovanja rada sudija vrlo retko sprovodi u sudovima. Zato smo, da se ne bih javljala po članu 39. gde ste odredili rok za redovno vrednovanje rada suda i sudija jednom u pet godina, amandmanom predložili da to bude jednom u tri godine. Neka se bar od strane Komisije Vrhovnog saveta sudstva vrednuje rad sudija, jer ovo na lični zahtev sudija, preko 60 godina, verujte mi, neće da zaživi.

Naravno, slažem se sa kolegom Puškićem. Rad svih sudija i predsednika suda treba da bude vrednovan bez izuzetka. Hvala.