Hvala, gospođo predsedavajuća.
Jesu ovo završne odredbe, ali da ponovim nešto što sam pokušao, da je predsednik preleteo preko nas kao predlagača. Dakle, da utvrdimo neke stvari koje se ne tiču gole tehnike i administrativnih rasporeda u samom Savetu.
Ono što mislim da je jako važno ovde napomenuti, još jednom, upravo ono o čemu smo govorili u poslednjih 20 minuta, to je javnost rada ne samo VST, već i samog tužilaštva. Ta javnost rada, kao da se svi slažemo, da je potrebna, ali ono izgleda u čemu se ne slažemo je obaveznost i ne slažemo se izgleda da se ona odredi tačno u nekom roku, svake nedelje da se ta konferencija za štampu održi gde će se javnost obaveštavati, naročito o slučajevima koji su uzbudili tu istu javnost, koji su izazvali neke društvene posledice, neke talase u našem mnjenju.
Na ovaj način, čini mi se, bez te obaveznosti i bez toga opet ostavljajući, kako je uvažena ministarka rekla, podzakonskim aktima da nešto regulišu duboko se ne slažem sa tim. Ima previše pravnih standarda koje ste predložili. Previše. Pravni standardi su ovde i ono snažno utiče i druge stvari koje je za mene ja čitam na jedan način, vlast na potpuno suprotan način i ko će sada tu biti sudija? Pa upravo oni koje vi postavljate, kontrolišete i gde ćete i dalje držati pravdi u Srbiji skinut povez sa očiju i ruke vezane tužilaštvu.
Ovo je jedan od elemenata da se to ne dešava, da javnost može da čuje koga gonite, kakvi su rezultati, dokle ste stigli ili recimo zašto se o nekom važnom krivičnom delu ništa ne dešava. Zato smo tražili obaveznost postupanja tužilaštva, a ne samo dobijem prijavu, aha, interesantno i stavim je u fioku. Čekajte, ima nekih dela koji imaju takvu težinu da mora po njima da se postupa. Nema tu, i ne mislim samo na ona najteža, tradicionalno nazvana. Hvala.