Zahvaljujem.
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Tamara Milenković Kreković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Da li neko želi reč?
Borko Puškić ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U Predlogu zakona o sudijama, u članu 60. stava 1. predlažu da se menja i da glasi – pre stupanja na funkciju sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vrhovnog suda i pred Narodnom skupštinom.

Ustavno načelo podele vlasti ne znači da zakonodavna, izvršna i sudska vlast ne komuniciraju i da su jedna od drugih prethodne dve, da kažem, pomenute, otuđene i odvojene. On je naprotiv u demokratskoj pravnoj državi, nijedno od te tri državne vlasti, ne deluju u sopstvenom interesu, već isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije, to jest u interesu naroda. Na osnovu zakona i u okviru ograničenih propisanih ovim zakonom.

To što je odlukama Narodne skupštine o usvajanju akta o promeni Ustava i građana na referendumu izbor sudija i predsednika sudova izmešten iz Narodne skupštine i prenet u nadležnost Visokom savetu, ne znači i ne treba da znači da je prekinuta svaka veza sa Narodnom skupštinom.

Kao predstavnike naroda i sudstva, pre svega ona nije prekinuta ni u formalnom smislu, jer od 11 članova Visokog saveta sudstva, četiri bira Narodna skupština.

Osim toga, Narodna skupština donosi zakone kojim se uređuje položaj sudija i sudova i njihovo funkcionisanje, a naročito pitanje u vezi sa statusom Visokog saveta sudstva, izborom njihovih članova i načinom njihovog funkcionisanja.

Takođe, sudski postupci se vode u skladu sa procesnim pravilima koje je odredila Narodna skupštine procesnim zakonima, kao što se sudske odluke donose primenom zakonski materijalni pravila koja je isto tako donela Narodna skupština.

Dakle, veza Narodne skupštine i sudstva i dalje postoji i postojaće i smatramo da ona treba da bude simbolizovana i u činu polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, koje bi polagale sudije koje su na sudijsku funkciju prvi put izabrane. Zahvaljujem.

Na član 63. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Jelena Žarić Kovačević, izvolite.

Hvala vam gospođo Božić što ste mi dali reč.

Želim samo kratko dok smo na terenu predloga Zakona o sudijama da ukažem ministarki i uopšte Vladi Srbije na važnost pravosudne infrastrukture u svakom slučaju postoji određeni Izveštaj koji se odnosi na kapitalna ulaganja za 2022. godinu i koji moram reći da je impozantan, jer možemo da govorimo o cifri od 202 miliona 520.000 dinara.

Dakle, samo u Nišu je projekat vredan više od 660 miliona dinara. Radi se o radovima na rekonstrukciji bivše kasarne „Filip Kljajić“ za potrebe pravosudnih organa u Nišu. Osim toga, kada govorimo o pravosudnoj infrastrukturi treba pomenuti i Osnovni sud u Ubu, Viši sud u Valjevu, izgradnju pravosudnih organa u Novom Sadu, izgradnju potpuno novog objekta koji bi sa postojećim objektom Specijalnog suda u Beogradu, činio jedan pravosudni kompleks, kompletnu rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, izgradnju, odnosno rekonstrukciju i adaptaciju Privrednog suda u Somboru i tako dalje.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da amandmanima svakako možemo da radimo na tome da popravimo predloge zakona, ali smatram da treba da ukažemo i na rezultate, kao i na potrebe naših lokalnih zajednica. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena koleginice Žarić Kovačević.
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Na član 74. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno prof. dr Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić, Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Da li neko želi reč?
Borko Puškić, ima reč.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Za predsednika suda može biti izabran sudija koji najmanje šest godina vrši sudijsku funkciju i istog ili višeg stepena koji poseduje upravljačke sposobnosti i veštine, integritet i efikasnost u radu.

Pokazatelje za ocenu upravljačkih sposobnosti, veština integriteta i efikasnosti propisuje Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom. Po izboru sudije treba da se skoncentrišu na taj složeni posao, da sude i da se usavršavaju u svojim veštinama u pravnom znanju, obezbeđujući tako sve, predviđajući kvalitetniju pravnu zaštitu ljudskih prava i pravnog poretka.

Predsednik suda radi drugačiji posao. On jeste prvi među jednakima, ali odgovoran za rad suda i s toga treba da ima dovoljno znanja o tome kako funkcioniše, ne samo pojedinačni sudija i sud, kao sistem sam za sebe već i celokupno sudstvo kao sistem, a to znanje ne proizilazi iz mladosti ili kakvog sudijskog staža, već iz znanja, veštine i ponajviše iz iskustva.

Postupanje pojedinačnih zaposlenih u sudu i organizovanje nesmetanog i blagovremenog funkcionisanja suda i raspoređivanje zaposlenih u male u većim sudovima i u velike sudske sisteme kakve su sudske pisarnice, sudska odeljenja ili sudska veća zahteva dobro poznavanje ljudi i njihove psihologije, a takva znanja i veštine takođe se stiču prvenstveno iskustvom.

Odstupanjem od ovakvog predloga, šta se radi? Šalje se znak da svako može da bude šef, da su za to nebitni rad i iskustvo, već neki drugi ne propisani pa time i proizvoljni uslovi, koji čine prekoredno nezasluženo, nepravično iskustvo, korake koji odudaraju od logičkih, dobro uspostavljenih i ustanovljenih pravila i razrađuje jedan važan, složen i visokoprofesionalan sistem kakav je sudski.

Zahvaljujem.
Na član 74. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Da li neko želi reč?
Robert Kozma, ima reč.

Hvala vam predsedavajuća.

Mi smo podneli, poprilično amandmana i na ovaj zakon i na ostale pravosudne zakone. Ovo je jedan vrlo razuman, u tom smislu predlog amandman i nadam se da će i pomoćnik ministra i ministarka razmisliti da ga usvoje, zapravo je vrlo čak i zdravo razumski, a to je pitanje uslova koji treba da se ispune da bi neko mogao da bude izabran za predsednika suda.

Mi smo dodali prosto da onaj sudija koji pretenduje da bude izabran za predsednika suda, je ipak neophodno da i kao uslov ima neko radno iskustvo kao sudija, da ne može odmah biti postavljen za predsednika suda, odnosno da se u tom smislu traži najmanje sedam godina rada i obavljanja sudijske, u tom smislu funkcije da bi neko mogao da bude izabran za predsednika suda.

Priznaćete to je vrlo zdravorazumski, nekako nije logično da odmah da u nekoj instituciji, da odmah i vodi tu instituciju. To je prosto, verujem svim građanima Srbije, vrlo jasno, tako da bismo trebali i ovaj pristup primeniti i kada se radi o prosto biranju predsednika sudova i definisanju onoga što su uslovi da bi neko mogao da bude predsednik suda, a u ovom slučaju stvarno smo predložili da se doda taksativno ovde i navede najmanje sedam godina rada. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 75. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Vladimir Gajić, Stefan Jovanović i Ivana Parlić, i zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, dr. Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović.
Gospodine Gajiću, imate reč.

Hvala. Amandman koji sam podneo odnosi se na ovo pribavljanje podataka i mišljenja u stavu 4. gde je moj predlog uperen na to da treba šira stručna javnost, a ne ovako ograničena da doprinese ovome što se hoće ovom normom, da tu budu reprezentativni udruženja sudija, tužilaca, Advokatska komora, Javno beležnička komora itd.

Kao što je rečeno u obrazloženju koje sam dao, a ono što još hoću da skrenem pažnju, pošto je to bio jedan, mi ovde vodimo jednu raspravu, u skladu sa ovim dnevnim redom koji se celokupan odnosi na to da dobijemo nezavistan sud, da dobijemo samostalno tužilaštvo, da ispunimo neke standarde i uslove u ovom kretanju, preokrenemo onom Srbija ka EU, i ispunjavanju tih neophodnih uslova.

Sada bih hteo da ukažem na jedan primer koji govori suprotno od toga kada su u pitanju standardi. Ovde jedan slučaj pre neki dan je izazvao veliku pažnju u medijima zbog koje je ovaj poslanik SPS bio primoran da podnese ostavku. Radi se, kada gledate pravno o elementarnom kršenju njegove privatnosti, ovde se radi o nezakonitom korišćenju ovih bezbednosnih kamera u Skupštini, kojima nije funkcija da na osnovu tih tzv. slučajnih nalaza, ulaze u nešto što spada u privatnu sferu.

Znači, te bi kamere mogle da posluže, eventualno snimci koji beleže, za slučaj da neko od poslanika vrši neku nezakonitu radnju. Recimo da je on držao pištolj u rukama, taj bi nalaz kao slučajni nalaz mogao da se koristi u nekom postupku, a ovo za šta je iskorišćeno je kasično kršenje njegove privatnosti.

S druge strane, imamo ovu situaciju. Narodnu poslanicu Rakić je pritužila da je ministar na jednoj sednici opsovao. Ti snimci postoje ovde u arhivi parlamenta. Rukovodstvo parlamenta bi moglo da omogući gospođi Rakić da izvrši uvid, jer to nije u privatnoj sferi, ono što je uradio ministar finansija.