Ko je još od podnosilaca?

Čeda Brba je jedan od likova u Hajduku. (Isključen mikrofon.)

(Srđan Milivojević: Čeda Brba je onaj što naprednjake preslišava govore pre nego što se jave za reč. Dule Mufta je onaj gde ste diplomirali. Ne vi konkretno, nego pola vaše poslaničke grupe.)

Gospodine Šulkiću.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 26. i predložili smo nešto drugačiju strukturu gospođo ministarka, kada su u pitanju izborni članovi saveta iz reda javnih tužilaca, gde je predviđeno da se jedan bira iz Vrhovnog javnog tužilaštva, jedan iz Apelacionog javnog tužilaštva, zapravo jedan iz svih tih, jedan iz Apelacionog, jednog iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Javnog tužilaštva za ratne zločine, kao i jedan iz viših javnih tužilaštava i dva iz osnovnih javnih tužilaštava. Znači, pet koji se biraju po ustavnim amandmanima. Po predlogu zakona to nije sporno, međutim, što se tiče strukture i upravo smo se rukovodili amandmanima na Ustav. Dakle, amandmanom 25. na član 163. koji u četvrtom stav kaže da se prilikom izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva vodi računa o najširoj predstavljenosti javnih tužilaštava.

Još smo pošli od činjenice, zapravo od ustavne odredbe da vrhovni javni tužilac je po položaju član VST i da će Vrhovno javno tužilaštvo birati jednog. Dakle, iz Vrhovnog javnog tužilaštva imaćemo dva člana u Savetu, od pet.

Mislili smo da na taj način ovo kako ste predložili nije u skladu sa ovim proklamovanim ciljem ustavnim amandmanom 25. na član 163. Ustava da treba da bude najšira predstavljenost, pa smo predložili ovako kako sam rekao. Dakle, da jednog biraju zajedno iz Vrhovnog javnog tužilaštva, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Javnog tužilaštva za ratne zločine, zatim jednog iz apelacionih javnih tužilaštava i ovako kako je predviđeno po jedan iz Viših javnih tužilaštava i dva iz osnovnih javnih tužilaštava.

U vezi sa tim, predložili smo odmah i izmenu člana 28. gde se uređuje biračko pravo. To takođe ne bih ponovo obrazlagao, ali voleo bih da od ministarke dobije odgovor, tumačenje, objašnjenje, kako god, baš vezano za ovu odredbu, stav 4. člana 163. dakle, amandman 25. na Ustav. Hvala.

Imamo jedno pravo na repliku i onda ministarka.
Prvo vi.

Hvala gospodine predsedniče.

Samo da poslaniku odgovorim, koji priča o Kazablanci. Verujem da vi to jako dobro znate, jer verujem da se sećate gospodina Mekartija.

Citiraću vam „Njujork tajms“ iz 2000. godine, kada je čuveni visoki zvaničnik te organizacije sedeo u Moskvi, pio Šljivovicu i pričao sa liderima Otpora i pripadnicima i liderima 18 opozicionih stranaka i dogovarao obaranje Miloševića i tog režima.

„Njujork tajm“, samo momenat, čisto da govorimo o činjenicama, vi jako dobro znate da je Beograd neretko Kazablanka u određenim momentima, a zašto niste procesuirani za ovo, to je već druga tema. To je zaista tema za institucije.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)

(Predsednik: Milivojeviću, da ne urlate iz klupe.)

Dakle, od avgusta do 1999. godine, dolari su počeli da lete na račune Otpora uz značajnoj meri. Da vidimo koliko je otpor dobio? Dobio je tri miliona dolara, od septembra 1998. godine, Otpor je bio najveći primalac, pare su odlazile na račune Otpora, pazite, koje nisu bile u tadašnjoj našoj državi, već su bile napolju. Neretko, Budimpešta. Sećate se tih odlazaka u Budimpeštu?

Idemo dalje, kada je reč već o toj Kazablanci. U isto vreme Mekarti je održao seriju sastanaka sa liderima Otpora i opozicionim liderima u Podgorici, Segedinu, Budimpešti, pa, onda, ovde citira, kako je, kako su velike zapadne nevladine organizacije dale ogromnu količinu para opoziciji, ali je najviše dobio Otpor, mladi ljudi studenti, a onda pominje jedan vrlo interesantan slučaj, susret sa Madlen Olbrajt, koja vas je sve okupila samo sa jedim ciljem, obaranjem Miloševića, izbacivanje Miloševića iz regiona i celog tada političkog, vojnog, policijskog vrha i njen lični cilj je bio da oni završe u Hagu. To se po svim pravnim institutima zove dela izdajnički cilj.

Povreda Poslovnika.

Član 106. stav 1. molim vas, da objasnite javnosti, poslanicima ovde u Skupštini, zašto imate neravnopravan tretman prema poslanicima? Zašto koleginica ima pravo da govori van teme, a moj kolega nema pravo da govori?

Da objasnim poslanicima?

Da li je Čeda Brba zabranjen? Odgovorite mi na pitanje?