Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o platnim razredima i ja mislim da te platne razrede treba razvrstavati tako da svaki sudija ima onoliku platu koliku zaslužuje, a sudije treba da se bave suzbijanjem kriminala.

Recimo, ako ja slučajno ovlastim nekog kolegu da glasa umesto mene, ja onda moram da budem procesuiran i taj sudija onda treba da ima malo veću platu nego onaj sudija koji bi mi to oprostio. Zato mislim da te platne razrede treba tako urediti.

Takođe mislim da platni razredi treba da zavise i od toga ukoliko ja napišem prijavu za „Gnjilansku grupu“, gde je ubijeno 80 Srba, 34 se vode kao nestala, 153 mučeno, ja pretpostavljam da taj sudija treba da radi u platnom razredu bez plate. Dakle, onaj ko je amnestirao 11 albanskih terorista, onaj ko je amnestirao prethodno 1.800 albanskih terorista i sudija pri tome još pomogao, treba da ima platni razred koji zaslužuje, a to bi trebao da bude najniži platni razred.

Takođe mislim da sudije koje ne vode postupak protiv onog međunarodnog kriminalca „Vuka potomka Pozderca“ takođe treba da imaju manji platni razred nego oni koji bi ga procesuirali za to nedelo. Tako da mislim da primanja sudija treba da zavise od njihove aktivnosti. Hvala.

Na član 43. amandman su zajedno podneli poslanici Komlenski i Torbica.
Na član 44. amandman je podneo Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Neću nikoga ovlastiti da govori umesto mene, a posebno ne da glasaju, još zamislite da sam završio pravni fakultet pa da sam to učinio.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe se radi o primanjima sudija i ja mislim da svaki sudija treba da bude nagrađen srazmerno svojim aktivnostima poštovanja zakona. Sudije nisu božanski nezavisne od zakona, i tužioci.

Recimo, vrlo je interesantno da tužilaštvo nije zainteresovano tako što je jedna princeza od Morovića učinila sledeće. Dakle, ona je poželela da se protera jedan novinar iz grada i pri tome je angažovala narko dilera koji se zvao Novak Filipović. To je opšte poznata činjenica i u javnosti je više puta to isticano. Zamislite kakva primanja treba da ima tužilac, odnosno sudija, koji ne želi da procesuira takav slučaj, tim pre što se osoba i danas bavi politikom a, recimo, za sitnije prekršaje Alenu Selimoviću je bilo zabranjeno da se bavi politikom deset godina.

Zamislite kada ste narodni poslanik, zamislite kada ste pokrajinski funkcioner, zamislite kad tražite od osobe koju ste finansirali da iseli novinara i dalje je dopušteno da se bavite javnim poslom, a pri tome niste kažnjeni ni nebavljanjem politikom a kamoli nekom zatvorskom kaznom, makar uslovno. Zamislite još to kad se dogodi, kad ta osoba princeza od Morovića zatraži to od narko dilera koji je finansiran iz javnih izvora. Mislim da takav sudija ne treba da dobije platu, koji ne zabrani takvoj osobi bavljenje javnim poslovima na malo duži rok. Hvala.

Na član 46. amandman su zajedno podneli grupe Ujedinjeni.
Amandman kojim se posle člana 47. dodaje član 47a. podneli su zajedno poslanici Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Ima reč podnosilac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Od svih ovih podnesenih amandmana, negde oko 60, u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, smatram da je negde ovo najznačajniji amandman. On se tiče unapređenja i obezbeđivanja povoljnijih uslova rada za sudije i za one koji rade u pravosuđu, a tiče se dodavanja člana 47a. koji bi se ticao posebnih odredbi o zaštiti roditeljstva.

Pošto smo mi patriotski i jedan rodoljubivi pokret, pokret koji baštini porodicu na prvom mestu i traži da se kroz zakonodavstvo, kroz budžet i opredeljivanje određenih finansijskih sredstava i samog ambijenta za roditeljstvo i materinstvo, on se baš toga tiče i glasi:

„Sudiji za vreme trudnoće i do navršene prve godine života deteta mogu se dodeliti u rad predmeti u kojima se sudi za krivična dela protiv života i tela, za krivična dela protiv polne slobode, za krivična dela protiv braka i porodice i za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, samo uz svoju saglasnost.

Sudiji koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom do navršene 14 godine života deteta može se odrediti da bude dežuran i u pripravnosti za postupanje u predmetima koji se smatraju hitnim i naročito hitnim, u skladu sa zakonom i sudskim poslovnikom, samo uz svoju saglasnost.

Sudija za vreme trudnoće i do navršene prve godine života deteta ne može se uputiti na rad u drugi sud.

Sudija koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad detetom do navršene 14 godine života deteta može biti upućen na rad u drugi sud, samo uz svoju saglasnost.

Sudija za vreme trudnoće i do navršene osme godine života deteta može na lični zahtev da obavlja poslove na kojima je raspoređen od kuće, s obzirom na potrebe suda i sposobnost sudije za uspešno obavljanje… (Isključen mikrofon.)

Prošlo je dva minuta.
Na član 49. amandman su zajedno podneli Dragan Nikolić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Strahinja Erac, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Podnosilac amandmana ima reč.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, zaista sam mislio da ovaj amandman koji smo dali u ime naše stranke, a tiče se i akcentovan je da radno iskustvo u pravnoj struci mora imati 15 godina onaj ko bude izabran za sudiju Vrhovnog suda. Mnogo je razloga za ovo.

Podsetio bih laičku javnost da za sudiju osnovnog suda je potrebno da imate tri godine radnog iskustva u pravnoj struci, šest godina za viši i 10 godina za Apelacioni sud.

Mislim da između sudija Apelacionog suda i sudije Vrhovnog suda mora da prođe bar pet godina. Osim tog životnog iskustva koje se nakupi i ako završite u rekordom roku, položite pravosudni ispit sa 25 godina, prođete osnovni, prođete viši sud, pa možda i eventualno Apelacioni, to vam daje da sa 40 godina budete sudija Vrhovnog suda. Tada ste zreli i kao sudija, zreli ste i kao čovek, manje ste podložni uticaju drugih kolega, uticaju javnosti, spremni ste da odgovorite i sudite u ime naroda, da budete nezavisni i da imate slobodno sudijsko uverenja.

Ovo je posebno značajno što u Vrhovnom sudu nekada Srbije, sada samo Vrhovnom sudu se donose odluke koje imaju dugoročne reperkusije na ceo pravni sistem u Republici Srbiji kako u Građanskom odeljenju, tako i u Krivičnom. Znate da stavovi tog Vrhovnog suda jesu skoro obavezujući za sve i naravno da se sudije nižih sudova toga pridržavaju i zaista sam očekivao da ćete u tom pogledu učiniti jedan korak napred i uzeti jedan od amandmana koji je predložila opozicija jer ovo su strogo profesionalni zakoni, vrlo je manje bitno da li smo iz opozicije ili smo na vlasti. Hvala vam.

Na član 51. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.

Ono što je sada važno kada pričamo o ovim poslednjim članovima ovog zakona, ja sam predložio da se doda novi stav broj 5. na član 51. – kandidat za sudiju koji je bio advokat najmanje dvanaest godina, nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva. Obrazloženje – odredbom člana 6. stav 4. Zakona o advokaturi je propisano da kandidat koji obavlja sudijsku ili javno tužilačku funkciju, najmanje dvanaest godina, ne polaže advokatski ispit. Ukoliko se ne bi predvidela mogućnost da advokat koji ima staž u advokaturi najmanje dvanaest godina, ne polaže ispita koji organizuje Visoki savet tužilaštva, tužioc će biti uskraćen za mogućnost izbora advokata na javnutužilačku funkciju i naravno, sudijsku funkciju.

Ono što je važno jeste da shvatimo da postoji još jedna, pričamo o tri grane vlasti, i to je nešto što je Monteskje postavio pre 200 godina. U međuvremenu se to dosta diferenciralo. Mi treba da pričamo o jednom potpunom pravosudnom sistemu u koje postoje tužioci, sudstvo i postoji advokatura. Advokatura, tužilaštvo i sudstvo su jedna tri dela koja čine jednu celinu pravosudnog sistema koji nam je izuzetno važan.

Zbog toga smo ukazivali i da treba i da treba da se prihvati predlog Venecijanske komisije kada postoji pitanje sudske prakse. Zato što smatramo da u tom načinu kada se donose kroz tužbu i kada postoji taj jedan celokupan proces, s jedne strane možemo da imamo nekoga ko zastupa jedno mišljenje, nekoga ko zastupa drugo mišljenje i sud koji donosi to u jednom racionalnom postupku.

Nadam se da razumete da advokati zaslužuju da budu prihvaćeni na ovaj način u celom pravosudnom sistemu.