Po amandmanu, Andrijana Vasić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, danas raspravljamo o amandmanima na set pravosudnih zakona kojima se nastavlja reforma pravosuđa, započeta na referendumu prošle godine kada smo potvrdili akt o promeni Ustava Republike Srbije.

Sam proces koji se odnosi na promenu Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa organizovan je kao vrlo transparentan i svi oni koji su proces pratili znaju da su oni zainteresovani, zaista zainteresovani, mogli da uzmu učešće na različite načine. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa koleginicom Jelenom Žarić Kovačević, ali i radna grupa, učinili su dosta napora da ovaj proces bude, kako sam rekla transparentan tako i inkluzivan.

Osamnaest meseci je trajala javna rasprava. Dva puta su vršene konsultacije sa Venecijanskom komisijom i možda najvažnije, organizovana je serija javnih slušanja. Ne samo ovde u sedištu Narodne skupštine, nego i širom Srbije, što ovaj proces čini još inkluzivnijim i transparentnijim.

Među predloženim zakonima je i Zakon o sudijama. Njime se izbor sudija potpuno odvaja od politike i u buduće bi sudije trebalo da bira VSS, a ne Narodna skupština kako je bilo do sada. Osvrnuću se na ovu promenu, jer je smatram ključnom iz dva razloga.

Prvo, zato što nezavisnost sudija podiže na najviši mogući nivo i drugo, jer najbolje pokazuje razliku između ove i prethodne vlasti.

Ovih dana smo se podsetili da su se ne tako davno, za vreme bivšeg režima, sudija birale na različitim stranačkim sednicama, da su se spiskovi podobnih sudija slali sa pečatom i potpisom opštinskih i stranačkih organa. Na jedan od primera koji se desio na jugu Srbije gde ja živim ukazao nam je šef naše poslaničke grupe Milenko Jovanov pokazujući spisak pohvaljenih sudija i tužioca, bliskih jednoj stranci, ja je neću pomenuti sada da ne bih izazivala dalje replike.

Ovaj slučaj se desio u Vlasotincu. Spisak izgleda ovako, vidimo i pečat i potpis. Dragi građani, pre svega Jablaničkog okruga, ali i čitave Srbije, to su činjenice. Kao što je činjenica da i danas postoje određeni funkcioneri koji sede u ovoj istoj sali i direktno vrše uticaj na sudstvo. Oni su pripadnici zakonodavne vlasti, a kako sami govore, supružnici su im sudije. Dakle, imena stranaka se menjaju, imena pokreta se menjaju, pa negde levo pređe u zeleno, negde žuto pređe u razno, ali potreba pripadnika bivšeg režima da utiču na sudstvo, na sudije, ostaje ista.

Zato su i podneli toliki broj amandmana i zato im toliko smetaju predloženi zakoni, jer se iz njih najbolje vidi ko su oni, a ko smo mi. Boli ih što vide da je građanima jasno da je za razliku od tog vremena i za razliku od njihove, politika koju mi vodimo jasno posvećena poštovanju principa vladavine prava. Boli ih što građani znaju da za razliku od njihove, naša politika koju predvodi predsednik Vučić, stranačke interese ostavlja po strani i vodi se isključivo interesima građana, a služi jedino činjenicama.

Kada smo kod činjenica ponovo, želim da u Narodnoj skupštini govorim o njima, jer smatram da su činjenice u samo jednom govoru važnije od poluinformacija iznetih u nekoliko govora onih koji nisu skloni istini. Građanima dugujemo istinu, a ne politikanstvo.

Zbog svega što sam navela u danu za glasanje ću podržati predložene zakone, njihove amandmane neću i pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto. Hvala.

Hvala.
Čestitam na prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Po amandmanu.

Ovlašćeni.

Dragi građani, drage kolege narodni poslanici, ovih dana smo bili svedoci onoga što je DS tvrdila u svom prvom obraćanju u subotu i nedelju kada smo rekli da se pred nama nalazi jedan set zakona koji je donet na način koji nije primeren pravosudnom sistemu.

Znate, pre nekoliko meseci usvajali smo ovde odluku i zakon da će se sprovesti proces primanja ljudi na određeno vreme javnim konkursom, ali tek za dve godine jer nema dovoljno vremena. Onda se odlučilo da za godinu dana VST izabere sve tužioce. Kako će to uspeti? Kontradiktornosti su brojne.

Pored toga, imamo jedan vrlo zanimljiv slučaj koji se tiče samog početka ove cele krize, da nazovem, sa ovakvim zakonima. To je Kovid. Posle Kovida i u samom Kovidu bilo je neprimereno da se prave javne rasprave o samom aktu o promeni Ustava. Taj sam akt o promeni Ustava i sami znate kako ste doneli. Bili ste sami u ovoj Skupštini. Nije imao ko da vam odgovori, nije imao ko da vam kaže neko drugo mišljenje i da kaže nešto nije u redu, promenite i da pričamo kao što danas razgovaramo, jer to niste ni želeli. Nije vas bilo briga, znali ste koliki uticaj je Kovid imao na sve naše građane.

Zbog toga, u tom, možemo da kažemo da je ovo Kovid set pravosudnih zakona, jer se tu iznedrio u tom periodu. Moram vam reći da DS ne može i neće podržati nijedan od ovih zakona, baš zato što je napravljen jedan zatvoreni sistem pravosudnih funkcija. Kakav zatvoreni sistem? Zato što će na kraju predsednik parlamenta Orlić u stvari da bira i tužioce i sudije. Zato što nećete imati interes da sklopite sa nama dogovor od dve trećine onih koje ćemo odavde birati. Zato ste namerno predložili zakone u kome će biti većina osam, a ne nešto manja, nego ste napravili kvalifikovanu većinu da vam uvek budu potrebna ta četiri predstavnika koje će Narodna skupština da izabere ovde, ili za VST ili za VSS.

Prema tome, nikakav legitimitet nemate da pričate o tome da će to biti jedno predstavničko, ravnomerno raspoređen broj ljudi koji će zajedno predstavljati sve one koji se brinu za pravosudni sistem. Pričate o balans sistemu, o ravnoteži i kontroli. Ta ravnoteža i kontrola koliko vidimo, ravnoteže nema, ali kontrola se u punom smislu sprovodi.

Taj zatvoreni sistem neće doneti pravdu koja nam je potrebna i taj zatvoreni sistem neće ništa drastično promeniti od onoga što sada postoji. Govorili ste, neki od vas prekoputa, da smo mi protiv toga da konačno bude ovde vladavina prava. Da li to priznajete da sada vladavine prava nema? Ja vam tvrdim da je nema, a da li će je biti zavisi od toga koliko ste moralni i koliko ćete reći da odlažete donošenje ovih zakona, zato što nije primereno u ovakvim situacijama da donosimo zakone koji su ovoliko važni. Svi znate šta će biti i na koji način ćete birati sudije. Ni mi u odboru koji se nalazimo za pravosuđe nećemo imati većinu da predložimo bar dva ona neka naša kandidata koji će biti po našim merilima dobri da budu ovde u Narodnoj skupštini i da pričamo o njima.

Ono što je takođe bitno da se naglasi, da ljudi znaju, da se mi nalazimo u jednoj situaciji gde ne možemo da izbegnemo nijedan argument sa vaše strane, da kažete, da finansijski momenat nećete da prihvatite da je važan za ljude koji će sutra raditi u pravosudnom sistemu. I te kako je važan finansijski momenat. Moramo da budemo konkurentni, ljudi odlaze iz zemlje. Mi ako hoćemo da preživimo zajedno, moramo da imamo takav pravosudni sistem u kome će dolaziti najbolji, a ne da ostaju oni koji su sumnjivi i DS je to htela da uradi 2009. godine, danas radite vi novu, jednu potpuno bez veze grešku. Ni u čemu se tu ne razlikuje vaš pravosudni sistem, osim u tome što je naša namera bila potpuno časna, da završimo sa onim ljudima koji su od 1996. godine uništavali ljudska prava građana u ovoj zemlji. Vi to jako dobro znate.

Ono što se nalazi u nama sada pred raspad ovog, da kažem, demontiranog pravosudnog sistema jeste apel velikog broja ljudi koji je dolazio do vas na više načina i bili su na javnim raspravama, sa kojih nemamo nikakve izveštaje i tražili smo, ja sam predložio dnevni red na Odboru za pravosuđe, da tražimo da dobijemo od Vlade izveštaje o javnim raspravama i da vidimo šta u njima piše. Tražio sam lično izveštaj o javnoj raspravi koji je ovde bio, nisam dobio kao narodni poslanik, to nije transparentno i moramo da znamo o čemu odlučujemo.

Pored toga, moram da nabrojim sva ona udruženja i građane koji su učestvovali u ovome pokušaju da se spreči manipulacija: „Transparentnost Srbija“, Tužilaštvo za organizovani kriminal, polaznici početne obuke Pravosudne akademije, Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS, Advokatska komora Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika, Javni tužioci Srbije, Autonomni ženski centar, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Upravni sud, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, profesori prava, profesori u penziji, sudije u penziji, predsednici sudova.

Znate li koliko ste prihvatili amandmana i predloga od 478? Tek 15, i kažete da je to transparentno. Ne slušate o tome kada govorimo sa punim ubeđenjem i uverenjem da nam treba bolji pravosudni sistem i govorimo sa velikim brojem primera zašto da ne bude neko ko je uticajan, pa kažemo – neće biti neprimeren uticaj. Pobogu, kao da primeran uticaj će biti drastično bolji, a neprimeren je tek nešto što će biti samo u vašoj nadležnosti da odlučite šta je. Samo kroz taj mali primer se vidi koliko niste spremni da napravite sa nama dogovor šta treba da se uradi sa pravosudnim sistemom. Dve trećine nećemo nikada imati u ovoj Skupštini, jer to nije vaš interes. Pravite svoj direktno potčinjen pravosudni sistem, gde ćete vi birati tužioce i vi ćete birati sudije. To nije pravedno, nije pošteno, to nije podela vlasti.

Da. Dobro, znači vi ste i dalje za ono što ste uradili 2009. godine. To vam je dobro. Samo da znate, nedavno je pričao javno Boris Tadić, bukvalno od reči do reči ovako, da je to bila neoprostiva sramota za vašu stranku, a vi sad to hvalite. Razmislite malo.

Po amandmanu, Dubravka Kralj.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, upravo smo čuli kolegu koji je rekao, tj. odrekao je mogućnost da će u Odboru za pravosuđe imati priliku da kandiduje makar jednog ili još bolje dva istaknuta pravnika koji će biti njihov. Kaže – nećemo imati priliku da kandidujemo našeg istaknutog pravnika.

Javila sam se da kažem da nijedan istaknuti pravnik koji će biti biran u Visoki savet sudstva ili Visoki savet tužilaštva ne treba da bude ni naš ni njihov, već treba da bude nesporno ugledan čovek, sa nespornim pravničkim znanjem, i to jeste ne u našem interesu, ne u vašem interesu, već u interesu građana Srbije, u čijem interesu se i donosi ovaj zakon, upravo zato da ni sudija ni tužioci ne bi bili ni naši ni vaši, već sudije i tužioci Republike Srbije.

Pažljivo sam pratila diskusije koje su vođene i u subotu, i u nedelju, i juče i danas, i u načelnoj diskusiji i danas u diskusiji u pojedinostima, vidi se očigledna protivrečnost između opozicije i opozicije.

Predstavnik jedne ovlašćene grupe ocenio je ove zakone kao propise koji legalizuju uticaj i politike na pravosuđe, da su u njih ugrađeni mehanizmi za uticaj izvršne vlasti. E, onda se javio poslanik jedne druge opozicione poslaničke grupe, koji je rekao da izabrani narodni predstavnici neće imati uticaj na pravosuđe i da će nosioci pravosudnih funkcija biti bez ikakve kontrole. E, onda se javio sledeći predstavnik druge opozicione grupe koji je rekao da će politički uticaj biti još veći i na sudije i na tužioce. E, onda opet javio predstavnik sledeće poslaničke grupe koji je rekao – ne smemo da izmestimo da o sudijama i tužiocima odlučuje isključivo struka, ne smeju međusobno da se biraju. Ko će njih da kontroliše itd?

To se vidi i u pojedinostima, vidi se pre svega u amandmanima koji su podneti na Zakon o Visokom savetu sudstva, gde jedni predlažu da kvorum za odlučivanje u Visokom savetu sudstva bude određen tako da je za odlučivanje potrebno prisustvo šest članova i da se odluke donose većinom od šest članova, a onda je podnet drugi amandman kojim se predlaže da se odluke donose većinom od osam članova, uz kvorum od osam članova, a ono što je zakonom predviđeno jeste da se odluke donose većinom od šest glasova u kvorumu od osam članova.

Dakle, to je jedno optimalno srednje rešenje koje omogućava, s jedne strane, da struka ima dominantan uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a da se s druge strane očuva ono što je mnogo važno, a to je da ostane spona između naroda, građana Srbije i sudija i tužilaca koji u njihovo ime treba da sude i tužioci da procesuiraju učinioce krivičnih dela.

Dakle, ovo rešenje je optimalno i ono je korektno, zbog toga smo ga i podržali i zbog toga ćemo u Danu za glasanje i podržati ove zakonske predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem se uvaženoj koleginici Kralj.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Želim samo da odgovorim poslaniku Gavriloviću koji je govorio o namerama koje su imali tada u Demokratskoj stranci 2009. godine, prilikom sprovođenja njihove reforme.
Ne znam kakve su imali namere tada, ali znam odlično kakve su posledice te reforme, tako da sam izuzetno ponosna što ovu reformu pravosuđa sprovodi ova Vlada i stranka kojoj ja pripadam i mi ćemo ostati zabeleženi u istoriji kao stranka koja je sprovela ovu reformu koja će da donese vladavinu prava u Republiku Srbiju i istu da ojača i da da nezavisnost sudovima i samostalnost javnim tužilaštvima.
Žao mi je što vas to pogađa i žao mi je što na taj način reagujete, jer ovo treba da donese dobro svim građanima u Republici Srbiji, a vama to izgleda smeta samo zato što to radi naša stranka. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 55. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Stefan Jovanović, Ivana Parlić, zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić i Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović.
Tatjana Pašić ima reč.
Koleginica Pašić nije zainteresovana za reč? (Ne)
U redu.
(Miodrag Gavrilović: Replika.)
Miodrag Gavrilović nema pravo na repliku.
Borko Stefanović ima reč.
(Miodrag Gavrilović: Ne razumem zašto ne mogu da govorim. Dozvolite diskusiju, pobogu. Dozvolite diskusiju. Zašto to, molim vas? Ne tražim sat vremena, minut.)
Nadoknadiću vam vreme za ovo polemisanje van okvira.

Nisam čuo kolega, ali vrlo kratko ću se obratiti po ovom amandmanu. Voleo bih da ovde svi prisutni poslanici i vlasti i opozicije, zamolio bih uvaženog kolegu predsednika Odbora za pravosuđe da nam da svoje mišljenje za ovaj amandman. Hvala.