Zahvaljujem.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pa, bivši predsednik stranke čiji je poslanik sada govorio Boris Tadić je rekao u više navrata da se stidi onoga što je rađeno 2009. godine i 2010. godine, po pitanju reforme pravosuđa, čak i vaše kolege su rekli da su osudili ono o čemu ste govorili na Glavnom odboru vaše stranke, opet što se tiče izbora sudija i tužioca i kako ste birali. Dakle, sami ste to priznali, sami ste rekli da se stidite toga i vi opet iznosite neistine. Opet su vam glavni izvori informacija Brkićev tabloid i razne teorije zavere, živiti u nekim svojim teorijama. Živite u tome da čitate Brkićev tabloid i da vam to bude glavni izvor informacija, a ono sami što ste priznali i čega se sami stidite, to ponavljate kao nešto dobro. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na naziv člana i član 59. amandman je podnela narodni poslanik, Jelena Žarić Kovačević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.

U amandmanu koji sam podnela radi se o pravu žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru sudija na sudijsku funkciju, o čemu je, naravno bilo reči i u toku postupka promene Ustava. Želim da kažem da mi je zaista drago da vidim da CEPRIS-ov ima narodne poslanike u ovom sazivu i pretpostavljam da će biti zadovoljni sada stepenom transparentnosti rada institucija u koje su i sami uključeni. Računam, već imaju sudije i tužioce koji su članovi Upravnog odbora nevladine organizacije, a sada imaju narodne poslanike. Verujem da ti ljudi i dalje nisu u sukobu interesa i da će to u mnogome popraviti njihovu stručnost.

U svakom slučaju ovim amandmanom principi javnosti i transparentnosti su dodatno ispoštovani, pa se zahvaljujem što je prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Tamara Milenković Kreković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Da li neko želi reč?
Borko Puškić ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U Predlogu zakona o sudijama, u članu 60. stava 1. predlažu da se menja i da glasi – pre stupanja na funkciju sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vrhovnog suda i pred Narodnom skupštinom.

Ustavno načelo podele vlasti ne znači da zakonodavna, izvršna i sudska vlast ne komuniciraju i da su jedna od drugih prethodne dve, da kažem, pomenute, otuđene i odvojene. On je naprotiv u demokratskoj pravnoj državi, nijedno od te tri državne vlasti, ne deluju u sopstvenom interesu, već isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije, to jest u interesu naroda. Na osnovu zakona i u okviru ograničenih propisanih ovim zakonom.

To što je odlukama Narodne skupštine o usvajanju akta o promeni Ustava i građana na referendumu izbor sudija i predsednika sudova izmešten iz Narodne skupštine i prenet u nadležnost Visokom savetu, ne znači i ne treba da znači da je prekinuta svaka veza sa Narodnom skupštinom.

Kao predstavnike naroda i sudstva, pre svega ona nije prekinuta ni u formalnom smislu, jer od 11 članova Visokog saveta sudstva, četiri bira Narodna skupština.

Osim toga, Narodna skupština donosi zakone kojim se uređuje položaj sudija i sudova i njihovo funkcionisanje, a naročito pitanje u vezi sa statusom Visokog saveta sudstva, izborom njihovih članova i načinom njihovog funkcionisanja.

Takođe, sudski postupci se vode u skladu sa procesnim pravilima koje je odredila Narodna skupštine procesnim zakonima, kao što se sudske odluke donose primenom zakonski materijalni pravila koja je isto tako donela Narodna skupština.

Dakle, veza Narodne skupštine i sudstva i dalje postoji i postojaće i smatramo da ona treba da bude simbolizovana i u činu polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, koje bi polagale sudije koje su na sudijsku funkciju prvi put izabrane. Zahvaljujem.

Na član 63. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Jelena Žarić Kovačević, izvolite.

Hvala vam gospođo Božić što ste mi dali reč.

Želim samo kratko dok smo na terenu predloga Zakona o sudijama da ukažem ministarki i uopšte Vladi Srbije na važnost pravosudne infrastrukture u svakom slučaju postoji određeni Izveštaj koji se odnosi na kapitalna ulaganja za 2022. godinu i koji moram reći da je impozantan, jer možemo da govorimo o cifri od 202 miliona 520.000 dinara.

Dakle, samo u Nišu je projekat vredan više od 660 miliona dinara. Radi se o radovima na rekonstrukciji bivše kasarne „Filip Kljajić“ za potrebe pravosudnih organa u Nišu. Osim toga, kada govorimo o pravosudnoj infrastrukturi treba pomenuti i Osnovni sud u Ubu, Viši sud u Valjevu, izgradnju pravosudnih organa u Novom Sadu, izgradnju potpuno novog objekta koji bi sa postojećim objektom Specijalnog suda u Beogradu, činio jedan pravosudni kompleks, kompletnu rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, izgradnju, odnosno rekonstrukciju i adaptaciju Privrednog suda u Somboru i tako dalje.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da amandmanima svakako možemo da radimo na tome da popravimo predloge zakona, ali smatram da treba da ukažemo i na rezultate, kao i na potrebe naših lokalnih zajednica. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena koleginice Žarić Kovačević.
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Na član 74. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno prof. dr Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić, Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Da li neko želi reč?
Borko Puškić, ima reč.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Za predsednika suda može biti izabran sudija koji najmanje šest godina vrši sudijsku funkciju i istog ili višeg stepena koji poseduje upravljačke sposobnosti i veštine, integritet i efikasnost u radu.

Pokazatelje za ocenu upravljačkih sposobnosti, veština integriteta i efikasnosti propisuje Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom. Po izboru sudije treba da se skoncentrišu na taj složeni posao, da sude i da se usavršavaju u svojim veštinama u pravnom znanju, obezbeđujući tako sve, predviđajući kvalitetniju pravnu zaštitu ljudskih prava i pravnog poretka.

Predsednik suda radi drugačiji posao. On jeste prvi među jednakima, ali odgovoran za rad suda i s toga treba da ima dovoljno znanja o tome kako funkcioniše, ne samo pojedinačni sudija i sud, kao sistem sam za sebe već i celokupno sudstvo kao sistem, a to znanje ne proizilazi iz mladosti ili kakvog sudijskog staža, već iz znanja, veštine i ponajviše iz iskustva.

Postupanje pojedinačnih zaposlenih u sudu i organizovanje nesmetanog i blagovremenog funkcionisanja suda i raspoređivanje zaposlenih u male u većim sudovima i u velike sudske sisteme kakve su sudske pisarnice, sudska odeljenja ili sudska veća zahteva dobro poznavanje ljudi i njihove psihologije, a takva znanja i veštine takođe se stiču prvenstveno iskustvom.

Odstupanjem od ovakvog predloga, šta se radi? Šalje se znak da svako može da bude šef, da su za to nebitni rad i iskustvo, već neki drugi ne propisani pa time i proizvoljni uslovi, koji čine prekoredno nezasluženo, nepravično iskustvo, korake koji odudaraju od logičkih, dobro uspostavljenih i ustanovljenih pravila i razrađuje jedan važan, složen i visokoprofesionalan sistem kakav je sudski.