Hvala. Amandman koji sam podneo odnosi se na ovo pribavljanje podataka i mišljenja u stavu 4. gde je moj predlog uperen na to da treba šira stručna javnost, a ne ovako ograničena da doprinese ovome što se hoće ovom normom, da tu budu reprezentativni udruženja sudija, tužilaca, Advokatska komora, Javno beležnička komora itd.
Kao što je rečeno u obrazloženju koje sam dao, a ono što još hoću da skrenem pažnju, pošto je to bio jedan, mi ovde vodimo jednu raspravu, u skladu sa ovim dnevnim redom koji se celokupan odnosi na to da dobijemo nezavistan sud, da dobijemo samostalno tužilaštvo, da ispunimo neke standarde i uslove u ovom kretanju, preokrenemo onom Srbija ka EU, i ispunjavanju tih neophodnih uslova.
Sada bih hteo da ukažem na jedan primer koji govori suprotno od toga kada su u pitanju standardi. Ovde jedan slučaj pre neki dan je izazvao veliku pažnju u medijima zbog koje je ovaj poslanik SPS bio primoran da podnese ostavku. Radi se, kada gledate pravno o elementarnom kršenju njegove privatnosti, ovde se radi o nezakonitom korišćenju ovih bezbednosnih kamera u Skupštini, kojima nije funkcija da na osnovu tih tzv. slučajnih nalaza, ulaze u nešto što spada u privatnu sferu.
Znači, te bi kamere mogle da posluže, eventualno snimci koji beleže, za slučaj da neko od poslanika vrši neku nezakonitu radnju. Recimo da je on držao pištolj u rukama, taj bi nalaz kao slučajni nalaz mogao da se koristi u nekom postupku, a ovo za šta je iskorišćeno je kasično kršenje njegove privatnosti.
S druge strane, imamo ovu situaciju. Narodnu poslanicu Rakić je pritužila da je ministar na jednoj sednici opsovao. Ti snimci postoje ovde u arhivi parlamenta. Rukovodstvo parlamenta bi moglo da omogući gospođi Rakić da izvrši uvid, jer to nije u privatnoj sferi, ono što je uradio ministar finansija.
