Dobro. Znači, kad se vi meni obratite, vi nećete da vam ja odgovorim. Vi hoćete da mi se obratite, a da vam ne odgovorim, to hoćete.

Komentarišete ponašanje narodnih poslanika, uvaženi predsedniče, a pogotovo to radite sa lažnim činjenicama.

Dobro. To sam razumeo. Sve sam to slušao bar jedno 500 puta do sada. Ako ne želite da vam se odgovori, onda nemojte ništa da pitate i da se obraćate. Ako ne želite da vam odgovaram ja, nemojte da se obraćate meni. Vidite kako je vaš problem rešen odmah.
Ali, to je problem, ne želite nikada da čujete odgovor. Hoćete da slušate samo svoj glas. Možda niste primetili, ali to teško funkcioniše na taj način.
Treba li da se gala za član 100.?
(Tamara Milenković Kerković: Da.)
Naravno da će da se glasa za član 100.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik, Kamberi.
Izvolite, imate reč.

Poštovane dame i gospodo, gospođo Popović, slažem se da treba veštačenje i to jeste problem što za četiri godine tužilaštvo nije uradilo u tom predmetu ni jedno jedino veštačenje, a kada je Evropski sud iz Strazbura reagovao, onda je za godinu dana urađeno sve. To je bilo ono što sam vam rekao, ako se slažemo.

Sada, ima tu još jedna stvar, kod Tužilaštva, recimo da li je pokrenut postupak, istraga, istražne radnje, za neovlašćeno snimanje sa galerije ovog doma? To je bilo u petak, danas je sreda, Tužilaštvo je moglo da reaguje.

Suština je što naši tužioci čekaju da im policija servira izveštaj, krivičnu prijavu, dokaze, ali nikada ne reaguju sami. Znači, tužilac kada vidi krivično delo na televiziji, u Skupštini, na ulici, on mora da reaguje. Ne treba da čeka da mu policija donese i stavi na sto, pa da kaže - evo izvolite.

Mene, recimo, interesuje, da li je gospodin Orlić kao predsednik Skupštine pozvan od strane Tužilaštva da se izjasni kako je dopustio da se vrši tajno snimanje, što je krivično delo, sa galerije ovde, a onda što je drugo krivično delo, da se to objavi javno, jer pored svih dužnosti koje ima kao predsednik Skupštine, odgovoran je i za zakonito postupanje i sve što se dešava ovde.

Mislim da Tužilaštvo od petka pa do sada nije uradilo apsolutno ništa, evo, mislim da ima dva krivična dela, a možda i više, i siguran sam da ništa uraditi neće ni u buduće. To je jedan suštinski problem koji se ovim zakonom prosto ne rešava. Hvala.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik, Kamberi.
Nećete reč.
Na član 23. amandman su zajedno podneli poslanici Kučević, Imamović, Olenik, Kamberi.
Nećete reč.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Izvolite, imate reč.

Član 23. govori o tome, o raznim izveštajima. Ja sam predložio da se doda stav 3. koji glasi: „Godišnji izveštaj o radu sadrži informaciju u vezi sa komunikacijom Saveta sa javnostima, kao i komunikacionu strategiju Javnog tužilaštva“.

Da se vratim ovom prilikom i na član 17. koji je zanimljiv zato što će se odnositi jedan moj amandman na Zakon o VSS, o kome nećemo stići da razgovaramo i da pričamo danas, pa da pomenemo.

U pitanju je mogućnost da imamo jedan pravedan način dvostepenog odlučivanja, dvostepene žalbe po disciplinskoj komisiji. O čemu se radi? U tom članu 17. kao što sam predložio amandman za VSS radi se o sledećem, da se u tački 13 vezano za Tužilaštvo imenuje disciplinski tužilac, njegove zamenike, članove disciplinske komisije, da se to briše, a da se menja tačka 16. gde se posle reči „tužioca“ dodaju reči „koji sadrži i deo koji se odnosi na komunikaciju odnosa sa javnostima itd.“.

Moje obrazloženje vezano sa tim je sledeće. U ovom setu predloga pravosudnih zakona, o Predlogu zakona o VST u članu 17. tačka 13. predviđeno je da VST imenuje disciplinskog tužioca, njegove zamenike i članove disciplinske komisije i određuje uslove za imenovanje i način prestanka dužnosti, način rada i odlučivanja u disciplinskim organima. U tački 18. istog člana predviđena je i nadležnost VST da odlučuje o žalbi u disciplinskom postupku, čime se stvara privid dvostepenosti i kompromituje pravo na pravno sredstvo, jer su disciplinski organi takoreći produžena ruka VST.

Ovo je jedan način da se radi isto kao što ste spočitavali da je 2009. godine bilo u pravosuđu da sudije koje su ostale bez posla nisu imale pravo na žalbu. Ovo je jedan drugačiji način gde pravo na žalbu gubi svoj smisao. Ja vas molim da usvojite ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gajić, Parlić, Jovanović.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nestorović, Zelenović, Jovanović, Cakić, Kalajdžić, Miketić, Nešić, Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ovde smo podneli ovaj amandman, on je na tragu one priče koju smo pričali sinoć članu 17. i naš predlog sadrži, namera mu je da zameni ceo član jer smatramo da građani, uopšte javnost zaslužuje da sednice Visokog saveta normalno, ukoliko nije isključena javnost u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim aktima, da ima uvid.

Ne vidim razloga zašto se te sednice ne bi snimale, zašto na tim sednicama ne bi mogli da prisustvuju, recimo iz medija itd. Dakle, da se obezbedi jedna javnost, jer kao što sam rekao, juče Tužilaštvo je za obične građane zatvoreno. Dakle, niti novinari, niti bilo ko može da dobije generalno bilo kakve informacije od Javnog tužilaštva, zato smatram da treba da se krene od VST, pa da ide nadalje.

Dakle, ono što je iskustvo koje vam ja direktno mogu podeliti recimo da građani sa pravom, institut odlaganja krivičnog gonjenja shvataju na način da bogati ljudi parama mogu da kupe pravdu, odnosno da mogu da čine krivična dela i da tim Tužilaštvo omogućava da plate određeni iznos u humanitarne svrhe i da ne dobiju kaznu.

To jeste tako. Pričali smo ovde, gospodin Jovanov je par puta pričao o nalazu DRI, ja vam ponovo kažem, milijardu i pedeset miliona, ne nekoliko desetaka miliona, milijardu i 50 miliona je utvrđeno, podnete krivične prijave protiv desetak lica.

I dan-danas ne znamo, iako smo tražili, protiv kojih lica su podnete krivične prijave i protiv kojih lica se odustalo, doneta odluka o odlaganju krivičnog gonjenja. Dakle, i dan-danas građani ne znaju protiv koga je podneto, da ne pričam o nanogicama.

Takođe, dolazi se do nekih slučajeva u kome čovek koji je izvršio krivično delo ima nanogicu, slobodno radi, slobodno se kreće, normalan život živi, dok oštećeni je pod paskom policije i nema normalan život. Kakva je to pravda kada je oštećeni ograničen u svojim pravima svakodnevnim, a okrivljeni može da radi šta hoće? Zahvaljujem, predsedavajući.

Na član 23. amandman su zajedno podneli poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Reč ima podnosilac.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Da, mi smo isto podneli amandman na ovaj član 23. zahtevajući da se uspostavi veća javnost rada VST. Verujem da ministarka smatra da je to bitna tema.

Mi smo predložili neke dodatne kriterijume da se za javnost rada VST uvrste i u sam predlog zakona. Odgovor sa vaše strane je bio da nema potrebe, da je stavljeno da će se to urediti dodatno Poslovnikom VST i da VST ionako dostavlja, ima obavezu da dostavi godišnji izveštaj radi informisanja same Skupštine.

E sad, moram da kažem da malo to pitanje da se uvek ostavi da se nekim podzakonskim aktima dodatno nešto uredi, da to ne ide u prilog vašem argumentu. Brzina donošenja podzakonskih akata ili drugih akata unutar institucija nije uvek dobra. Često prođe i do godinu dana dok se to ne reši.

Takođe, kada se radi o izveštajima koji se dostavljaju u Skupštinu imamo za primer izveštaj raznih nezavisnih i kontrolnih institucija kao što su Zaštitnik građana, kao što su Poverenik za informacije od javnog značaja. Vidimo da se o njima retko raspravlja na sednicama odbora, a još manje na sednici Narodne skupštine.

Sad - šta smo mi predložili. To je da se snimaju sednice, da se objavljuje dnevni red, da se da zapisnik sa sednica da se omogući prisustvo medija u stručne javnosti. Vi ste rekli da to ne može, da sa vaše strane nema potrebe tako dodatno uredi, nego da često vrlo često volite kažete - institucije neka rade svoj posao kao što ste rekli da za na primer kada treba da istražuju određene slučajeve.

Pa gde su te institucije na primer da istraže optužbu da Siniša Mali ministar finansija ima 24 stana u Bugarskoj? Gde su te institucije da istraže kada žena bivša Siniše Malog optuži ga da je on organizovao rušenje u Savamali? To ostavljanje i argumenti institucijama da vrše svoj posao vi sami znate da ne pije vodu, a ne radi ni za građane. Hvala vam.