Hvala gospodine predsedniče.
Samo da poslaniku odgovorim, koji priča o Kazablanci. Verujem da vi to jako dobro znate, jer verujem da se sećate gospodina Mekartija.
Citiraću vam „Njujork tajms“ iz 2000. godine, kada je čuveni visoki zvaničnik te organizacije sedeo u Moskvi, pio Šljivovicu i pričao sa liderima Otpora i pripadnicima i liderima 18 opozicionih stranaka i dogovarao obaranje Miloševića i tog režima.
„Njujork tajm“, samo momenat, čisto da govorimo o činjenicama, vi jako dobro znate da je Beograd neretko Kazablanka u određenim momentima, a zašto niste procesuirani za ovo, to je već druga tema. To je zaista tema za institucije.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje sa mesta.)
(Predsednik: Milivojeviću, da ne urlate iz klupe.)
Dakle, od avgusta do 1999. godine, dolari su počeli da lete na račune Otpora uz značajnoj meri. Da vidimo koliko je otpor dobio? Dobio je tri miliona dolara, od septembra 1998. godine, Otpor je bio najveći primalac, pare su odlazile na račune Otpora, pazite, koje nisu bile u tadašnjoj našoj državi, već su bile napolju. Neretko, Budimpešta. Sećate se tih odlazaka u Budimpeštu?
Idemo dalje, kada je reč već o toj Kazablanci. U isto vreme Mekarti je održao seriju sastanaka sa liderima Otpora i opozicionim liderima u Podgorici, Segedinu, Budimpešti, pa, onda, ovde citira, kako je, kako su velike zapadne nevladine organizacije dale ogromnu količinu para opoziciji, ali je najviše dobio Otpor, mladi ljudi studenti, a onda pominje jedan vrlo interesantan slučaj, susret sa Madlen Olbrajt, koja vas je sve okupila samo sa jedim ciljem, obaranjem Miloševića, izbacivanje Miloševića iz regiona i celog tada političkog, vojnog, policijskog vrha i njen lični cilj je bio da oni završe u Hagu. To se po svim pravnim institutima zove dela izdajnički cilj.