Ono što smo mi predložili ovim amandmanom jeste da pored postojećih subjekata, kojima je omogućeno da predlažu kandidate za Savet visokog tužilaštva, reprezentativna udruženja, strukovna, mogu da predlažu te kandidate.
Dakle, s obzirom na samu prirodu tužilaštva, gde je apsolutna hijerarhija, u kome su tužioci hijerarhijski zavisni u kompletu, od vrhovnog tužioca do dole, gde moraju da postupaju u skladu sa obaveznim uputstvima, gde može da im se oduzme predmet, da drugom, da im se da nalog u kombinaciji sa pritiscima iz političkih partija vrlo je teško da se izrazi slobodna volja.
Ako tome dodamo da prijem u radni odnos takođe zavisi, suštinski barem u dosadašnjem toku stvari, od tužioca. Imate primere, što je zaista za mene frapantno, u Leskovcu dođe i primi se kandidat, neću da kažem, iz nekog grada koji je udaljen 200 ili 300 kilometara iz Srbije, bude tu dva, tri, četiri meseca, odnosno i ne dođe, posle toga pređe u drugo tužilaštvo, odnosno šta se desilo? Desilo se da javni tužilac verovatno nije mogao da ga primi tamo gde je on namerio, pa je pored 300, 400 ljudi koji nemaju posao, diplomirani pravnici, doveo i primio čoveka van grada i onda ga smestio tamo gde je hteo.
Dakle, da li će taj čovek imati sutradan svoju slobodnu volju… Zato je neophodno da udruženja, ali strukovna udruženja, reprezentativna, ne poput ovih kakve ste vi osnovali, sad, kad kažem vi, mislim na vladajuću partiju, Udruženje sudija i tužilaca koji su učestvovali u javnoj raspravi, jer ona nisu realno reprezentativna. Dakle, mora da se utvrdi reprezentativnost i da im se da pravo da predlažu zato što oni među sobom, čini mi se, najbolje znaju ko je kvalitetan za takvu vrstu funkcije i u okviru svog udruženja imaju slobodu koja nije ograničena, poput kolegijuma, da zaista predlože ljude koje smatraju najboljim.
Hvala.
Izvinite što sam prekoračio vreme.