Reč ima gospođa Raguš, dva minuta.

Znate, teorije o ubistvu srpskog premijera i teorija ima više, ali znam da ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku kada mu je ubijen premijer, i to mi je dovoljan pokazatelj, kao i ono što smo mi za onih 10 godina rekonstruisali, šta se tada zapravo dešavalo.

Bilo je tu mnogih stažista u Đinđićevom kabinetu, gde su mnogi izveštaji pre odlazili na neke adrese ambasada, nego premijeru Srbije, ali nemojte molim vas da otvaramo tu temu.

Ovde je važna druga tema koju je pokrenuo drugi vaš kolega, a tiče se Kazablanke u Beogradu. Ako ćemo mi, kao političari Republike Srbije, da dozvoljavamo da nam neko spolja kreira političku scenu, onda to treba da nazovemo tim imenom. Ovu priču nisam počela ja, nego vaš kolega zato što je predsednik Republike Rekao da je Beograd u nekom periodu bio Kazablanka i češće nego što mislite.

Ja sam na to samo želela da podsetim građane Beograda i Republike Srbije koji nas gledaju sada da su slične stvari i sada u toku. Samo da razvijemo celu metodologiju, samo sam ja referisala na značajne izvore kao što su „Njujork tajms“ i „Vošington post“, koliko para, na koji način, koja metodologija, pa tako je odabran Vojislav Koštunica da bude lider, jer su velike marketinške firme pravile svakodnevne analize javnog mnjenja, pa se procenilo da Zoran Đinđić ima više negativan rejting, Vuk Drašković takođe, a Koštunica najmanje negativan rejting, ali o tome ću malo kasnije, i tako je Vojislav Koštunica postao lider ujedinjene opozicije. Zato što su velike međunarodne marketinške kampanje DOS-u radile celu strategiju podržanu ogromnom, nezamislivom količinom para za obaranje srpskog režima. To je poenta.

Hvala vam.
Nisam čuo da ste pomenuti.
(Zoran Lutovac: Pomenut je predsednik DS Zoran Đinđić.)
Ne može replika za pominjanje Zorana Đinđića.
(Zoran Lutovac: Može. On je bio predsednik moje stranke.)
Ne, a zato što bi bar četiri stranke ili pet sa te strane moglo da kaže da hoće repliku po tom osnovu.
(Zoran Lutovac: Demokratska stranka je demokratska stranka.)
Znači, aktuelni predsednik stranke kada se pomene, a to ste vi, dobijate repliku. To je razuman osnov, ovo ostalo ne.
Hvala.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 29. amdnaman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Izvolite.

Vidite, gospođo Raguš, ta bi nas sada priča, kada bi se služili analogijama, mogla odvesti i u to da analiziramo šta se desilo u jednom velikom i čuvenom hotelu u Parizu pre nego što je onaj prvi dvojac Nikolić – Vučić došao ovde na vlast.

Ja se iskreno borim protiv toga da se ovde razvija kolonijalna svest i da ovde bilo ko utiče na donošenje političkih odluka, pogotovo odluka koje se tiču onih najviših državnih i nacionalnih interesa. To je ono što je naš problem sve vreme sa ovom vlašću od 2012. godine. To je sada postao jedan nezaustavljiv proces. O tome sam govorio ovde i u plenumu.

Glavni problem oko ovih razgovora, oko tog famoznog francusko-nemačkog plana, je što se uopšte razgovara sa onima koji za to nisu nadležni. Zato sam vam rekao, to ide u prilog razvoju kolonijalne svesti u Srbiji. Vi ako nećete da budete, a ja sam siguran da ne želite da budete lažna nacionalna stranka, to treba da prekinete, bez obzira na svu težinu, na komplikovanost, na pritiske itd, jer na ovoj drugoj strani je interes koji sigurno preteže.

Znači, da se ne vraćamo sada mnogo u prošlost. Još od Tita kako je došao ovde na vlast, pa svi ostali posle njega. Neće nas to nigde odvesti.

Ako ne budete govorili o amandmanima koje ste podneli, stvarno nećemo nigde otići.
Gospođo Raguš, dva minuta. Izvolite.

Prvo, nekoliko činjenica. Ne postoji francusko-nemački predlog. Postoji evropski predlog. U međuvremenu je postao evropski predlog. I ne radi se o planu, ne radi se o sporazumu, već je francusko-nemačku inicijativu podržalo čak i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost tzv. „Kosova“, to prvo.

(Miroslav Aleksić: Uslovno.)

Nemojte da vičete iz klupa.

Uloga predsednika Republike jeste da provodi svoju politiku koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, to gospodine Gajiću, kao dobar advokat znate. Njegova obaveza je da priča sa svima, posebno sa onima koji imaju jasno definisan neprijateljski stav. Ne znam kako vam ne smeta da vaš šef stranke bude čovek, ja sam „srbofil“, da se razumemo, mene ne interesuje ni Istok ni Zapad, samo Srbija, da ode u Rusiju, da ode u Moskvu i da zamoli tadašnje rusko rukovodstvo da se ne buni, da se pregovori iz UN spuste na Brisel? Kako vam to tada nije smetalo? Kako vam to sada ne smeta? Potpuno sam uverena da vi razumete o čemu se radi. Kako vam nije smetalo ono katastrofalno savetodavno postavljanje pitanja i dobijanje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde? Evo, sledeći vašu logiku, ko je tamo sedeo? Predstavnici onih zemalja koji su sponzori zapravo nezavisnosti tzv. „Kosova“.

Ovde ste imali čoveka koga ste nazvali pijanim, kao što je predsednik Republike ili pod dejstvom opijata, kada je rekao vrlo jakim i uticajnim ljudima, međusobno priznanje - sanjajte. Potpuno vas razumem, jer vama ne bi palo napamet da bilo kome od vaših sponzora to kažete. A zašto je rekao? Zato što ga obavezuje Ustav Republike Srbije i zato što je udario crvenu liniju - ne UN i stolica tzv. „Kosova“ u UN. Nema priznanja nezavisnosti.

Naša preambula govori da su Kosovo i Metohija, koju neretko zaboravljate, sastavni deo Republike Srbije. Dok je taj čovek, Aleksandar Vučić, na čelu ove države, to će tako biti, dok ne pobedi „Kazablanka“, zahvaljujući vama.

Hvala.
(Vladimir Gajić: Replika)
(Miodrag Gavrilović: Poslovnik.)
Samo nešto da pročitam.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Zvonimira Stevića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 133. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasnu članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Zvonimiru Steviću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
(Vladimir Gajić: Replika.)
(Miodrag Gavrilović: Poslovnik.)
Dao sam vam reč, izvolite.

Član 27. Treba da se držite reda, kako bi se vodila ova sednica.

Preskočili ste poslaničku grupu DS koja je podnela amandman na član 28. Niste nas ni pozvali ni da govorimo. Zašto?