Dva minuta.
Vi imate dva minuta.

Puno toga se, gospodine Gajiću, vi u stvari pravite da ne znate, a u stvari puno toga naslućujete i znate. Kao što znate da ste dobijali presude u ovom autoritarnom sistemu, u ovoj partokratiji gde vladajuća uglavnom ne vladajuća većina, nego je vama tema SNS, vama je tema SNS, a ne vladajuća većina. Sad da konkretizujemo malo, pošto je Kaza Blanka u toku, koliko vidim. Meni je jako važno da mi ovako konstatujemo da ste vi dobili presude protiv funkcionera SNS. Jel tako? To ste rekli pre nekoliko zasedanja, da vam je puna fioka kada neko ili …

(Vladimir Gajić: Novina.)

… novina pod direktnim uticajem, kako vi stalno pričate, SNS. Toliko o partokratiji. Pre izvesnog vremena se i gospodin Đilas pohvalio koliko je presuda dobio protiv određenih tabloida za koje vi kažete su zapravo naši megafoni. Toliko o partokratiji, našem uticaju na pravosuđe.

Takođe bih volela da od vas kao advokata da čujem da su svi oni koji su se ogrešili o zakon, a činili su ili bili deo SNS uglavnom procesuirani, a spadaju u vrh policije, pa je tako državna sekretarka, još je proces u toku, pa i drugim policijskim visokim funkcionerima pa mnogi koji su se ogrešili na druge načine, a funkcioneri su SNS. Toliko o autoritarnom sistemu i partokratiji.

Kada je reč o KiM i o Kaza Blanci samo sam htela narodu da napravim jednu vrlo intenzivnu paralelu između 1999. i ove godine zato što svaki put, i meni su ovde građani Srbije najvažniji, kada građani Srbije vide te velike društvene pokrete, grafite, pozive na otpore, kriminalizaciju treba da imaju na pameti ono što sam pričala, pozivala se na izbore i vrlo utemeljene činjenice "Vašington posta" i "Njujork tajmsa" kako je to izgledalo 1999. i šta se desilo 2000. godine.

Hvala vam.
Prvo prijave za sad.

Hvala predsedniče.

Zarad javnosti i istine, ali pre svega i zarad vas koji predsedavate, intervenisano je u vidu povrede Poslovnika osporavajući moje pravo da govorim, iako sam ako se sećate rekla da ću koristiti vreme poslaničke grupe, a imala sam apsolutno pravo i na repliku jer je u nekoliko navrata pomenut predsednik SPS Slobodan Milošević.

Ono što je razlika jer čujem ova dobacivanja je u činjenici da su predsednika Miloševića, istina je, probali da prisvoje mnogi u svoje političke svrhe, ali da se Socijalisti nisu podelili na 42 koloseka pa još uvek baštinimo pravo na svog osnivača.

Dakle, nisam tada iskoristila pravo na repliku, nego sam se javila po amandmanu kao šef Poslaničke grupe Ivica Dačić - SPS, iako znam da onaj koji je čitao neke medije juče u vidu N1 i NS mene već smatra bivšom i na mestu potpredsednice Skupštine Srbije i na mestu šefa poslaničke grupe. Međutim, to su bile nečije težnje, brzi telefoni. Ja u punom kapacitetu obe pozicije koje u ime SPS pokrivam, definitivno sam imala pravo na repliku pre vas, uvaženi kolega. Nije bilo potrebe da vam ja budem motiv za intervenciju na bazi Poslovnika osim što, kao i uvek, iskoristite trenutak da taj Poslovnik bude osnov za repliku.

Ja nemam čak ni problem da kao posledicu praznih priča bilo ko od mojih kolega potroši dragoceno vreme poslaničke grupe nego imam na raspolaganju i to vreme pa sam ga apsolutno iskoristila, ali je suludo optuživati predsednika Skupštine na ovu temu u ovom trenutku jer ne stoji da je istina ono što ste izgovorili. Hvala.

Hvala.
Na član 29. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđević, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović, zajedno Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Srđan Milivojević, Nenad Mitrović i zajedno poslanici Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Podnosioci, izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Pričamo ovde već četiri dana o samostalnosti tužilaštva i to je baš i sada na dnevnom redu, a juče se dogodila, kako smo upravo obavešteni, nezabeležena situacija i to upravo u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje vodi Nenad Stefanović i to od strane njegove zamenice prve, Brankice Marić, i to baš u Odeljenju za borbu protiv korupcije koje je jedno od najosetljivijih. Da stvar bude gora, ovo se dogodilo samo u tom Odeljenju.

Naime, prema našim saznanjima izdat je protivustavan i protivzakoniti usmeni nalog koji bukvalno obesmišljava i gazi samostalnost javnih tužilaca i oduzima im pravo da samostalno odlučuju u svom odeljenju.

Saznali smo da to uputstvo izgleda ovako – tužioci, gospođo ministarka, sada moraju, nakon konsultacija sa policijom, u trenutku kada treba da odluče da li će poslati izveštaj ili krivičnu prijavu prvo sve, citiram: „da referišu Željki“, kao da su pripravnici, i to u najranijoj fazi koja nije meritorna. Time im je nametnuto da ne mogu sami da odluče da li će se poslati izveštaj ili krivična prijava. To, zapravo, znači da tužioci ne mogu više sami da kažu policiji da li podnese krivičnu prijavu ili druge naloge, nego da o svemu mora da odlučuje vrh Javnog tužilaštva u Beogradu.

To znači da se uspostavlja apsolutna centralizacija, kontrola apsolutno svega, bar u ovom odeljenju u VJT, šta i koji nalog ide dalje ka policiji, a samostalnost tužilaca je, kao što sam rekla, potpuno zgažena. To tako u ovom osetljivom tužilaštvu.

To je bilo dva minuta.

Ono što želim da zamolim ministarku.

Da iskoristim priliku, još jednu rečenicu.

Hvala.

Da se raspitate o ovome.

(Isključen mikrofon.)