Gospođo ministarko, pročitaću vam nešto. Pričali smo o nezavisnosti pravosuđa, o nezavisnosti sudova. Sigurno ste čuli za Lauru Koveši iz Rumunije. Ona je, dok je bila tužiteljka u Rumuniji za visoku korupciju, procesuirala premijera, pet ministara, 16 poslanika, pet senatora, 90 gradonačelnika, 32 direktora javnih preduzeća i 500 drugih vršioca javnih funkcija. Ona je u proseku optuživala četiri osobe na dan. Većina od njih su na kraju bili osuđeni u Rumuniji.
Kada govorimo o nezavisnosti pravosuđa, glavno pitanje je da li možete da zamislite da se ovako nešto dogodi u Srbiji? Da li u Srbiji postoji neki tužilac koji bi smeo da optuži predsednika, premijera, ministre, državne sekretare, narodne poslanike, predsednika Skupštine, koga god? Da li možete da zamislite nekog tužioca u Srbiji koji bi smeo da odradi ovo što se desilo u Rumuniji?
Nije se to u Rumuniji desilo ne znam zbog čega, nego zbog toga što je postojala osoba koja je imala integritet, koja je imala intelektualnu nezavisnost. Malo pre sam vam rekao, da bi postojala nezavisnost pravosuđa, mora da postoji intelektualna nezavisnost tih ljudi koji obavljaju te funkcije i mora da postoji zakonski okvir.
Znate šta, ovakvi zakoni koje predlažete neće ovo obezbediti u Srbiji. Neće obezbediti. Nama je potreban, zbog svega što se dešava ovde u Srbiji, specijalni tužilac za borbu protiv visoke korupcije, koja je politička korupcija. Onda kada u Srbiji budete svesni da postoji tužilac koji sme da optuži predsednika, premijera, ministre, poslanike, itd, onda ćemo govoriti o nezavisnom pravosuđu.
Ovako, kada živimo u zemlji sa ovoliko korupcije, kriminala, svega, nema pravde i nema nezavisnosti pravosuđa.