Hvala vam, predsedniče Skupštine.
Voleo bih da se još jedanput osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta, za rad građana, u tom izveštaju je rečeno nekoliko veoma tačnih stvari, za koje mislim da bi građani morali da znaju. U izveštaju se spominje sve ono što smo mi iz Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, govorili u proteklih nekoliko godina, pogotovo poslednje tri godine, a to je da su nam javne finansije loše i da je to prouzrokovano ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, da je takva politika ne samo prouzrokovala loše javne finansije nego je prouzrokovala ogromne društveno ekonomske nejednakosti u Srbiji i da smo nažalost zemlja sa najvećim nejednakostima u Evropi.
U tom izveštaju se kaže, da je javni dug pretežak za našu privredu i za naše društvo. Taj javni dug je oko 57% BDP i vrlo često predstavnici Vlade govore kako mogu da ga servisiraju, kao je to kad se poredi sa drugim zemljama EU u redu, da je otprilike istog ranga. Međutim, u samom izveštaju Fiskalnog saveta kaže se da se ipak Srbija zadužuje sa daleko većim kamatnim stopama, pa će nama biti mnogo teže da vraćamo te dugove i mnogo više opterećuju našu privredu.
Takođe u tom izveštaju spominje se da Vlada netransparentno često troši novac u budžetu, a pogotovo kada se pogleda iznos budžetske rezerve i za šta se troši. Ta budžetska rezerva je u našem budžetu prevelika, ona je daleko veća nego što su budžetske rezerve u zemljama u regionu ili zemljama u Evropi. Ali, i kada se troši ta budžetska rezerva ona se ne troši u korist svih građana. Na primer kada smo razgovarali o budžetu, mi smo predlagali da se iz budžetske rezerve poveća iznos dečijeg dodatka. To je odbijeno, ali za čega se koristi budžetska rezerva. Ona se koristi najčešće za transfere lokalnim samoupravama, ali ne svim lokalnim samoupravama, nego onim lokalnim samoupravama koje SNS i vladajući režim moraju da spasavaju. Pa, tako na primer iz budžetske rezerve samo prošle godine je Beogradu otišlo 1,45 milijardi dinara, a Jagodini sto miliona dinara. To znači budžetska rezerva ne može da se koristi u korist svih građana Srbije, nego isključivo za krpljenje budžetskih rupa koje su ostavili i Šapić, i Vesić, i Palma, i Siniša Mali.
Takođe, ono što se u ovom izveštaju govori, jeste da imamo prekomernu potrošnju na neefikasan energetski sektor. Ono što se napominje zapravo se može sažeti u jedno, da smo mi jednog partijskog nameštenika Grčića koji je nestručno lice, koje je bilo na čelu EPS-a, da ga je društvo, da smo mi platili štetu od preko milijardu evra.
Ono što se može pitati, da li ovaj nameštenik u vrednosti od milijardu evra, da li su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Ponović, koje su sklonjene prethodnih dana, sklonjene, baš zato da ne bi utvrdili i njegovu krivičnu odgovornost i to upravo sada kada su krenuli da ispituju šta se to tačno dešava u EPS-u i energetskom sektoru.
Ono što znaju svi građani Srbije, prethodne godine da nismo preskupo uvozili struju mi bismo imali restrikcije.
Takođe, ono što se govori u Izveštaju Fiskalnog saveta jeste da smo javni dug i inflaciju prouzrokovali neselektivnim davanjem novca za vreme korone.
Svi se slažemo da je novčana pomoć za vreme korone bila potrebna, međutim ono što nije bilo potrebno je da se daje jednako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije generacije i onima koji jedva imaju para da plate kiriju za stan ili da plate hranu za tekući mesec. Bolje da smo dali 200 evra onome kome stvarno treba, a ne 100 evra neselektivno.
U Izveštaju se kaže da je ovakvo neselektivno deljenje novca prouzrokovalo štetu od dve milijarde evra. Dve milijarde evra je bačeno u bunar, a te dve milijarde evra mogle su biti iskorišćene za ulaganje u ono što je građanima stvarno potrebno. Ovako, sa potrošenih preko dve milijarde evra dodatno je povećan javni dug Srbije, uništene javne finansije Srbije, a doprinelo se i povećanju inflacije.
Tako je inflacija danas oko 24% kada se radi o hranu i drugim namirnicama, a 43% je kada se radi o mleku i mlečnim proizvodima.
Ono što Vlada Republike Srbije nemušto pokušava da odbrani jeste da je inflacija uvezena, da je to zbog rata u Ukrajini, ali to nije tačno i to se konstatuje u ovom izveštaju. Ova inflacija je, nažalost, domaće proizvodnje.
Ovakve loše javne finansije i ovakva loša ekonomska politika ne samo da prouzrokuje velike ekonomske nejednakosti, nego prouzrokuje i velike dohodovne nejednakosti u Srbiji.
Šta to znači? To znači da mali broj ljudi ima enormne zarade, a veliki broj ljudi u Srbiji ima jako male zarade. To znači da je ta priča o prosečnoj plati od 700, 750 evra, mit koji ne stoji. To znači da je istina znatno gorča i teža po građane Srbije.
Ako pogledamo šta je najučestalija plata u Srbiji, onda se vidi da su građani prošle godine najčešće primali oko 50.000 dinara, odnosno 27% građana primalo je između 35.000 do 50.000 dinara, a 23% građana nažalost primalo je i manje od 35.000 dinara. To se konstatuje u izveštaju.
Ovakva loša finansijska situacija pogađa različite grupacije, pa tako dodatno pogoršava život mladih u Srbiji. Tako je danas 22% mladih nezaposleno. Džaba ta priča kako je 2012. godine bilo 50% mladih nezaposlenih. Mladi ne žive u prošlosti, žive u sadašnjosti, a u ovoj sadašnjosti, ne mogu sebi da priušte da rentaju stan u Beogradu ili drugim većim gradovima, a kamoli da kupe nekretninu na tržištu nekretnina.
Takođe, ono što se konstatuje u ovom izveštaju to je da ovakve društvene nejednakosti zapravo sprečavaju da se ulaže u ono što je preko potrebno, da se ulaže više novca u zdravstvo i prosvetu.
Kada govorimo o zdravstvu, uzmimo samo primer pružanja hitne medicinske pomoći. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Ukoliko živite u gradovima koji imaju manje od 25.000 stanovnika možete jedino Bogu da se pomolite da ta hitna pomoć stigne na vreme, a u drugim većim gradovima ne postoji ujednačena praksa Zavoda.
Stoga je hitno potrebno doneti zakon o hitnoj medicinskoj pomoći.
Predlog je izrađen od strane pokreta „Pravo na život – meri“ i hajde da pričamo o ovakvim stvarima.
Ove stvari zapravo građani žele da rešavamo, isto kao što građani žele da ulažemo više u prosvetu, da povećavamo plate prosvetnih radnika, jer nažalost naše nastavnice, naši nastavnici napuštaju prosvetu.
Oni su ti koji kreiraju buduće društvo, a kakvo će to društvo biti ako su oni poniženi?
Takođe, u ovo malo vremena što je ostalo iskoristio bih priliku i prisustvo Dejana Damnjanovića, vršioca dužnosti Agencije za sprečavanje korupcije, da ga pitam da li će reagovati povodom saopštenja kompanije „Meta“?
Kompanija „Meta“ je vlasnik nekoliko društvenih mreža, „Fejsbuk“, „Instagram“, „Vocap“. Ta kompanija „Meta“ je nedavno suspendovala preko 5.000 lažnih naloga na Fejsbuku, preko 1.000 naloga na Instagramu, preko 12 Fejsbuk grupa. Ta kompanija „Meta“ je ustanovila da se tu radi zapravo o tzv. botovima koji su, hajde da kažemo, imali opsežnu akciju hvalisanja aktivnosti predsednika Republike i SNS. Međutim, ono što je ključni problem jeste da iza tih naloga, kompanija „Meta“ kaže, stoje i društveni nameštenici.
Ali, postoji još jedan veći problem. Ne samo što su državni službenici za vreme obavljanja svojih poslova umesto da obavljaju posao u korist građana botovali za vladajuću partiju. Preko tih naloga potrošeno je 150.000 dolara na reklame.
Vi dobro znate da, po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti svaki novac koji je utrošen na političko reklamiranje, mora biti transparentno prikazan od strane date partije. Hoćete li istražiti ko je ovih 150.000 američkih dolara uplatio i ko ih je koristio za reklamiranje SNS? Hvala vam.