Dragi građani Srbije, Demokratska stranka je rekla da ćemo doći do jednog procesa koji će pokazati besmisao čitave procedure koja se vodila poslednjih godinu i po-dve dana. Nažalost, bio sam u pravu. Nažalost su i moje kolege ukazivale na probleme koji nas čekaju, koji će nas očekivati, koji su nas čekali, nismo ih prebrodili. Opšta atmosfera je pokazala da nismo dorasli ovom zadatku, da je ova Skupština, Skupština iz koje izvire agresija, manipulacija, razne vrste ucena koje se kasnije šire po celoj zemlji, jedna zloupotreba prava, jedna zloupotreba položaja.

Ono što je zanimljivo danas da čujemo obrazloženje zašto nije bilo 1. marta zasedanje kao što u Ustavu piše, da prvi radni dan marta, Prvo redovno zasedanje. Ja vas pitam, a zašto na sajtu Narodne skupštine, ove iste naše Skupštine piše da rad Narodne skupštine, radnih tela da se odvija na sednicama? Na koji to drugi način se odvija? Zašto niste napisali od ovih koji upravljaju Skupštinom, generalni sekretar, zašto nisu napisali na sajtu koji su to drugi načini?

Još jedna stvar, zašto je ovde bila, da kažemo, svečana garda obučena, da nas dočeka kada smo ulazili prvi dan? Zašto to nije bilo 1. marta? Da li će tih 90 dana zasedanja da traje od danas, odnosno od juče, od 19. aprila ili će to da se važi od 1. marta? Potpuno svi rokovi koji su propisani Ustavom i zakonima mi ih ne poštujemo. Nažalost, prisiljeni smo da budemo u ovom jednom domu koji se potpuno zloupotrebljava rukovođenjem predsednika Skupštine.

Pored toga, moram da vam kažem da postoji, da kažemo, da postoje ozbiljni razlozi zašto imamo dve trećine propisane u zakonu da bi izabrali članove VSS i VST. To je napravljeno, to je napisano, to je u teoriji predviđeno za one slučajeve kad tom organu ljudima koje biramo hoćemo da damo veći legitimitet i tog legitimiteta da oni imaju veću odgovornost.

Sad druge strane, da bude poverenje stvoreno u te organe koji se biraju. Sa treće strane, da damo jedan značaj toj funkciji, da damo značaj tim ljudima, da odavde, mi smo predstavnici suverena, predstavnici naroda, prenesemo ono što je važno na te ljude koji će nas predstavljati u vrhu pravosudnog jednog sistema koji se pravi prvi put otkako postoji ova zemlja na ovaj način.

Poverenje nismo izgradili. Zašto? Zato što ste pokušavali da svaki argument izvrgnete ruglu, pa čak i ovu kvalifikovanu većinu propisanu odborima da se biraju kandidati za članove dvotrećinskom većinom, pa kada se ne izaberu onda da bude tropetinska većina.

Onda, šta je u pitanju? Imamo ljude koji su izabrani sa dvotrećinskom većinom ili sa tri petine. To nije ista kvalifikacija, to je ozbiljan problem, jer jedna konzumira drugu.

Sa te strane pokazujemo ljudima da uopšte nismo ni ozbiljni što se toga tiče, a i došli smo do onoga što sam vas pitao pre dva meseca na sednici, koji je vaš interes da se dogovorite sa bilo kim da napravite dve trećine? Nemate interes. To su samo floskule, fraze, kao i ostalo što ste smislili, čista prevara. Potpuno ste uništili smisao ovog celog procesa.

Na kraju ćemo doći ovde gde smo i govorili na početku da će komisija birati članove. Nećemo imati dve trećine za ljude koje smo predložili, a u komisiji će biti naravno pet ljudi, od tih pet ljudi trećina, odnosno većina će biti sa troje ljudi. To je Zagorka, dva minuta, Doljevac, to je Zoran, godišnji odmor, Pašalić i naš predsednik Skupštine Vladimir, doktor elektronike i elektronskog pionira, Orlić.

Znači, to troje ljudi će da bira celokupni pravosudni sistem. Gde se nalazi problem u svemu ovome? Znate šta? Pomenuli ste nekoliko puta, od vaše govornice, sa vaše strane, da je vrlo važno da postoji nadzor nad izvršnom vlašću. Kakav nadzor? U odborima kada razgovaramo, članovi odbora i zakonodavnog tela više brane ministarstvo i izvršnu vlast od samih ljudi koji dolaze iz ministarstva. Uopšte nemate svest o tome šta treba da radimo kao predstavnici zakonodavnog tela. Prosto, nemamo razliku između toga. Sve je izgubilo smisao, apsolutno. Ne samo što nemamo izvršnu vlast i zakonodavnu vlast koja je podeljena i koja treba da služi narodu, nego služi samo iskrenim i malim odanim ljudima samo svom vođi.

Mi nemamo ovde vladavinu prava, mi imamo vladavinu Vučićevog tipika na način koji je on smislio, na način kako treba da se radi, tako se i sprovodi jedna vrsta moderne, digitalne diktature. To je problem i baš zbog toga se nalazimo u situaciji da mi danas razgovaramo o Zakonu o VSS, gde između ostalog kaže da će ljudi koji se biraju morati da imaju svoje određene moralne osobine. Koje moralne osobine?

Razgovarali smo o tome sa njima, imali smo nekoliko puta to javno slušanje, u stvari u dva navrata, moralne osobine koje moraju zakonom propisane da pokažu da imaju. Te moralne osobine kažu da trebaju da imaju integritet i dostojanstvo, da se staraju o čuvanju poverenja u rad i autoritet Saveta sudstva i u javnosti i da moraju da pokažu svest u društvenoj odgovornosti.

Trudili smo se da ih pitamo. Motiv je bio da vidimo da li ti ljudi koji na papiru istaknuti pravnici, a rekli ste više puta da ih niko od vas ne zna. Po čemu su oni istaknuti ako ih niko ne poznaje, ni javnost, ni narod? Mi smo predstavnici naroda. Narod ne zna ko su ti pravnici, a treba da ih biramo jer su istaknuti. Potpuni nonsens. Vrtimo se u krug.

Na kraju dolazimo do toga da ne samo što će nadležnost biti veća Visokog saveta sudstva i Visokoga saveta tužilaštva, zamislite sada ovu glupost - član 17. propisuje nadležnost da će članovi Visokog saveta sudstva birati predsednika Vrhovnog suda. Znate li gde se nalazi predsednik Vrhovnog suda? On je jedan od onih pet koji je u komisiji, koji će birati članove Visokog saveta sudstva. Potpuno jedan haos. Nije podeljena odgovornost. Niko nije ukazivao sa vaše strane na to da treba da prihvatite naše amandmane. Bili ste gluvi na to i želeli ste samo da sprovedete svoju volju apsolutno bez ikakvog sluha da napravite dogovor, dijalog, razgovor, argumentima, nego ste samo hteli da sprovedete svoju volju.

Videće se na glasanju da ste sve dogovorili, da postoje kandidati koje ste nagovorili da se jave na ovaj konkurs i ako ne budu prošli dve trećine, vi se nećete uzbuđivati. Imate rezervnu varijantu, to je Komisija.

U svemu što se danas videlo, posebno čudi situacija da ste kontradiktorni u svojim izjavama. Recimo, zanima me gde ste našli da vam danas bude predstavnik Milan Radin? On danas govori - biće bolje, a predsednik Odbora za pravosuđe kaže - biće gore. Hoće li biti bolje ili gore što se tiče pravosuđa?

Imate predstavnika danas koji treba da govori, koji ne zna da ne postoji predsednik Visokog suda i ne znam ni ja kakvog suda u Komisiji, nego postoji predsednik Vrhovnog suda. E, takav čovek danas vas predstavlja.

Sa druge strane, predsednik Odbora gde se ja nalazim, pravosuđa, je izjavio kao insajder ili kao uzbunjivač i napisao da je on shvatio da je pravosuđe rak rana srpskog društva, da je stanje nepopravljivo i da će novim ustavnim izmenama biti još gore.

Kaže - naše pravosuđe je pod dubokim uticajem stranog faktora, a plašim se da će potpunim odvajanjem od bilo kakve državne kontrole strani uticaj biti još izraženiji. Neka nam je Bog u pomoći. I upravo je potvrdio ono što sve vreme govorim. Ovo su plodovi otrovnog drveta. Nalazimo se u situaciju u kojoj nećemo moći da izađemo tek tako, jer kontrolišete apsolutno sve bez poštovanja zakona, bez poštovanja dostojanstva ljudi, bez poštovanja onoga što ljudi u suštini jesu, bića koja slobodno misle i razgovaraju.

Pitao sam više puta kandidate baš o toj slobodni razmišljanja i da mi kažu koji su to primeri kad član 46. Ustava kaže – jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govori, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenje ideje. Sloboda izražavanja se može zakonom ograničiti. To može da bude samo u svrhu zaštite morala demokratskog društva. Pitao sam istaknute pravnike - šta je to moral našeg demokratskog društva? Nisam dobio ni jedan odgovor. Takve ljude danas biramo, zato što ste vi to hteli, da sprovodite svoju diktaturu, diktaturu većine. Nije bitno da li vas ima dve trećine, važno je da vas ima 126.

(Predsednik: Vreme.)

I ono što je bitno. Da završim. Ovo će biti sramota, jer ste imali priliku da sprovedete sistem onako kako treba, ali ste uradili potpuno nakaradno i uništili kompletni smisao celog posla.

Znači, demokratija, diktatura, većina.
Gospodine Jovanov, dva minuta.
Izvolite.

Ovo neće biti sramota. Sramota je ono što ste vi radili, da ste mrtvog čoveka izabrali za sudiju. To je sramota. Mrtvog čoveka izabrali za sudiju.

Da se ne vraćam na odluke opštinskih odbora o tome ko može da bude tužilac, a ko može da bude sudija, jer ste nas posle ispravili pa rekli - nije to bilo na opštinskim odborima, to smo odlučili na glavnom odboru. Ja se izvinjavam na toj omašci. Neće mi se više ponoviti.

Znači, glavni odbor je odlučio. Opštinski odbori su verovatno predlagali glavnom, a onda je glavni odbor odlučio, jer onaj iz Ćićevca najbolje zna ko treba da bude sudija u Subotici, jer je glavni odbor DS to znao kako da izračuna. E, to je sramota.

U kojoj to zemlji na svetu vladajuća većina ne podržava Vladu?

(Srđan Milivojević: U Srbiji.)

Ja sam očekivao da će da se javi neko mudar, a javio se najpametniji, kao i obično. To je gejzir mudrosti. Toliko mudrosti ima u sebi da mora čim zine nešto da iskoči pametno. Svaka čast.

Ako Aleksandar Vučić kontroliše sve, da li ste i vi ovde zahvaljujući Aleksandru Vučiću, pošto je on sve iskontrolisao? Mada, kada vidim ko vam se izborio za lidera, ovaj sa fotografijama što se igra na Instagramu, on vam se izborio za lidera, onda mi je jasna ideja Aleksandra Vučića da vas pošalje u Skupštinu, da vidi narod šta ste i ko ste i ko vam je lidere i ko vam je predvodnik.

Prema tome, sramota je izabrati mrtvog čoveka, a ovo sve ostalo što ste rekli, ko su istaknuti pravnici, a ko su istaknuti lekari. Ko je istaknuti kardiolog u Srbiji? Recite mi brzo.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Odlično.

Ko je istaknuti inženjer hidrogradnje u Srbiji? Brzo. Nemate pojma. U svakoj branši …

Kada budem pitao ko su istaknuti Instagram falsifikatori, onda ćemo doći do vas.

Dakle, u svakoj branši postoje ljudi koji su istaknuti i oni to među sobom znaju? Što bi narod morao da zna ko je istaknuti pravnik u Srbiji? Hvala.

Daću vam reč, ali samo da znate, od svih iz vaše poslaničke grupe, znate li ko je najviše govorio na ovoj sednici? Milivojević, što je govorio kada je na njega red i kad god su svi ostali pričali u ovoj sali. Da li će to da uđe u onu statistiku kada merite koliko ste sekundi imali?
Izvolite. Dva minuta.

Dakle, 15. avgusta 2010. godine SNS je imala konferenciju za štampu gde je između ostalog funkcioner pokojni Vladimir Cvijan rekao da je bilo 650 neizabranih sudija i tužalaca koji su se direktno učlanili u SNS, a onda izlazi Marko Đurić da ih ispravi i kaže – nije to tako, nije 650, 500 je, pogrešili ste. Onda Marko Đurić kaže između ostalog kada ga pita novinar – pa čekajte, ako sad ti ljudi zaista budu izabrani pa konkurišu i desi se da slučajno budu izabrani, a on odgovara – oni onda neće moći da nastave da se bave politikom, ambasador u SAD, što znači – sudije su se kod vas bavile politikom. U tome je ogromna razlika.

Morate da priznate to da bi mogli da napravimo bilo kakav dogovor o tome da ste vi učestvovali takođe u rušenju pravosudnog sistema jer ste pomagali ljudima koji su tvrdili da nije bilo krađe na izborima 1996. godine i glasaćete za njih.

Hoćete li glasati za Žikicu Dronjka? Hoćete li? Hoćete li glasati za Nenada Tešića koji je maltretirao sve vreme Jelenu Jerinić dok smo bili na ispitivanju? Za koga ćete da glasate? To je vaše lice. Priznajte da ste to radili. Crno na belo.

Jeste se izvikali, a ne znate ko će za koga da glasa? Što se nervirate unapred?
Imamo pravo na repliku ovde, a vidim i predstavnik predlagača posle.
Izvolite, gospodine Jovanov.

Da, te sudije su bile na konferenciji za štampu samo što nisu bile sudije, jer su bile razrešene u vašoj reformi. Ti ljudi su bili, pardon.

Znate ko nije bio na toj konferenciji za štampu? Nije bio onaj koji je umro pre nego što ste ga izabrali. Taj nije bio i nisu bili oni koji su izvršili samoubistva posle vaše reforme, a sa tim treba da živite i to je rezultat vaše reforme. Nemojte da nam držite predavanja, molim vas.

Dakle, vaša reforma je obeležena vrlo, vrlo negativnim mišljenjem i međunarodnih institucija i pravosuđa ukupno i teorije i prakse i javnosti i svega.

Da ste na bilo koji način odustali od onoga što ste radili, da ste se na bilo koji način ogradili, da ste na bilo koji način rekli – e to nije valjalo – ne. Vi to branite prebacujući odgovornost na nas. Nema odbrane od toga.

Boško Ristić nije radio u svoje ime, nego u ime vaše stranke, a vi ste sami rekli da je glavni odbor vaše stranke donosio odluke.

(Miodrag Gavrilović: Nisam to rekao.)

Niste na ovoj.

(Miodrag Gavrilović: Rekao sam da smo raspravljali.)

Molim? Da je bila rasprava? Izvinjavam se. U redu.

Prihvatam. Nisu glasali, raspravljali su o tome, ali sama činjenica da ste i raspravljali o tome pokazala je pritisak, odnos šta ima politička stranka i glavni odbor političke stranke da raspravlja o reformi pravosuđa? Uglavnom, ono što jeste suština to je da najmanje prava da nam drže predavanja imaju oni koji su izvršili najgore nešto u pravosuđu. Dakle, možda je ono 1945. godine bilo gore kada je revolucionarna vlast postavljala revolucionarne sudove, ali ovo što ste vi uradili posle je bilo vrlo, vrlo blisko tome, jer partijsko upravljanje pravosuđem jedino je bilo tako brutalno te 1495, 1946, 1947. godine i posle kada ste vi pravili reformu. Hvala.

Gospodine Đukanoviću, imate reč.

Zahvaljujem predsedavajući, nisam imao nameru da se javljam, ali inače uvaženog kolegu iz DS veoma poštujem i mogu da kažem da je bio jedan od onako konstruktivnijih na tim svim sednicama i na javnom slušanju.

Moram da konstatujem da nikada veća demokratija nije postojala nego na tim sednicama Odbora za pravosuđe i tim javnim slušanjima. Mogli ste da kažete šta god ste hteli i koliko god ste hteli puta da replicirate, ja vam kažem dok ja budem vodio taj odbor nikada nikom neće biti reč uskraćena i svako će imati pravo da kaže šta god poželi. Ako treba, trajaćemo i po deset sati i čitav dan i čitavu noć, ali će svako imati pravo da kaže šta god želi.

Ono što, ne želeći sad naravno da idem u nazad šta je nekada rađeno u pravosuđu, jer znate, ako biste uzeli na primer, recimo akciju "Sablja", pa kada ste ljudima koji su u pritvoru, a pitaj Boga kako si i dolazili do toga da budu privođeni, kada ste mu čak i onemogućavali pravo na advokata i držali ste ih u pritvoru bez ikakvog rešenja, a sve je to radilo neko pravosuđe i to čak jedna organizacija kao što su ti razni Helsinški Odbori i tako dalje, oni su to konstatovali da su se tako kršila prava pritvorenih, onda možemo da zamislimo gde je to sve pravosuđe bilo i pod kakvom partijskom kontrolom.

Ja sam inače bio vatreni pobornik, zapravo protivnik ovi Ustavnih reformi i ja to ne krijem, to svi u mojoj stranci znaju, zato što ne smatram da je ovo bilo nešto dobro ni kvalitetno, ni pametno ali je to od vas krenulo, Ustavom iz 2006. godine gde ste i vi učestvovali u njegovoj izradi. Vi ste se obavezali prema Venecijanskoj komisiji i prema svim tim komisijama da ćete uraditi reformu pravosuđa, da ide na ovakav način. I obavezali ste se da ćete promeniti Zakon o referendumu, čak ste to uneli u Ustavu kakav bi referendum morao da bude, što je katastrofa po meni, meni se uopšte ne sviđa ovakav referendum, ali to je nešto što je vaša tekovina, a godinama ste izbegavali da to primenite, nego ste ostavljali nekom drugom, jer niste želeli ustavnu obavezu da izvršite. Pa je neka druga vlast to morala da uradi, da uskladi Zakon o referendumu sa Ustavom. I to je nešto što je činjenica.

Ja sam veliki protivnik ovoga što ste radili, a i to je zašto tvrdim da će nam biti u buduće gore, ne misleći samo na pravosuđe. Vi ste radili još jednu strašnu i jezivu stvar koja se meni nikako ne dopada. Izvlačili ste sve ingerencije iz ministarstava i davali ih tzv. četvrtoj grani vlasti nezavisnim regulatornim telima itd. koje niko ne kontroliše u ovoj državi i niti imaju ikakvu kontrolu. Mogu da rade šta hoće i svima da sole pamet, a služe za uhlebljavanje nevladinog sektora.

Sada kada se još i pravosuđe ovako oduzme, šta možemo da očekujemo. Mi smo ljudi sveli da Vlada Srbije u mnogo čemu postane ikebana, jer ministarstva nemaju nikakve ingerencije u mnogo čemu, a došli smo i do te situacije onim što ste vi započeli, da npr. ministarstvo pravde se sve na šta, šta je njegova funkcija, šta je njegova uloga? Nažalost zato sam bio veliki protivnik ovoga, ali kada se ovo već izglasalo, sada ste izneli jednu neistinu i zato reagujem, a to je da znamo za koga ćemo da glasamo. Nemam pojma ko će biti izabran, niti sam i sa kim pričao, niti imam pojma ko je uopšte čiji favorit ili šta god. Glasaću onako po nekom svom nahođenju kako smatram da se neko predstavio. Imali ste i vi na to puno pravo i lepo je što ste na tviteru rekli ko vas se sviđa, ko vam se ne sviđa, ko je dobar, ko nije dobar, kako god.

Inače način kandidature, moram da vam kažem, postojao je konkurs, očekivao sam da će se više ljudi javiti i javilo se to što se javilo. Ne znam jel imate neki bolji način kako bi nekog izabrali. Vi predlažete sada, to je ono što mi je fascinantno, da se mi kao stranke dogovorimo koga ćemo da izaberemo u VSS ili u VST. Čekajte ljudi, to je onda opet neka partijska kontrola. Ako težimo da ne bude partijska kontrola, valjda onda ne bi trebalo da se partije dogovaraju ko ga će da izaberu u VSS ili u VST.

Da li ćemo skupiti dve trećine, voleo bih. Da li će se to dogoditi, izražvam sumnju, ali nemam pojma. Možda se i dogodi. U svakom slučaju samo nemojte da iznosite tu vrstu neistine da postoji neki dogovor. Nema nikakvog dogovora. Pojma nemamo ko će proći. Valjda bih ja kao predsednik Odbora za pravosuđe trebalo da znam ako postoji neki dogovor.

U svakom slučaju, mogu samo da vas se zahvalim, neću se više javljati, čak i ako replicirate. Želim da se zahvalim zato što ste svo ono vreme bili tamo i pozivam vas i u buduće kada bude Odbor za pravosuđe da iznosite vaše stavove kako god želite i koliko god želite i prosto biće potpuna demokratija na tom odboru. Hvala.

(Miodrag Gavrilović: Replika.)

Zahvalio vam se Vladimir Đukanović.

Reč ima Marinika Tepić.

(Miodrag Gavrilović: Čekajte molim vas, pitao me je nekoliko stvari da odgovorim. Dajte mi repliku.)

Kažem zahvalio vam se, zato sedite. Završili smo sa tim.

Dao sam reč gospođi Tepić.

(Miodrag Gavrilović: Dajte mi repliku. Hoću da odgovorim na stvari koje su vrlo važne. Pričao je o procesu, celom načinu itd. postavio nekoliko pitanja. Dozvolite da odgovorim.

Rekao je neke neistine, da vidim da li možemo da nađemo argumentaciju koja bar u ovom parlamentu može da ima značaja.)

Nadoknadiću vam ovo vreme.

(Miodrag Gavrilović: Nećete da mi date repliku?

Jel hoćete da mi date repliku ili nećete? Pomenuo me je, pomenuo je stranku, pričao o mom radu. Ne verujem da nećete da mi date repliku? Jel to realno.)