Hvala, gospođo potpredsednice.
Uvažene kolege, dame i gospodo, danas imamo nekoliko predloga ovde koji se dotiču jako važnih segmenata života i rada i opstanka našeg naroda, naših građana u Srbiji. Ja ću pokušati da se zadržim na par stvari koje se dotiču i ovih predloga zakona. Recimo, pitanje Zakona o bezbednosti na radu.
Ovaj zakon suštinski ne vidimo da tretira ono što je jedan od gorućih problema u domenu r ada. Dakle, nije moguće ispraviti korenite probleme koji postoje i koji nisu rešeni, po nama, užasno lošim, katastrofalnim Zakonom o radu. Zato smo predložili potpuno drugačiji Predlog zakona o radu koji štiti i radnike, ali i štiti poslodavce.
Po našem akcionom planu za poglavlja u pristupanje EU, planirano je minimum 360 inspektora ministra. Mi u ovom trenutku imamo 247 sa projekcijom da se još 30, ako ne grešim, primi ljudi da obavlja inspektorske poslove.
Vama je jasno da je ovih 360, i da je 500 inspektora, malo u situaciji kada nam se dešava ono u praksi što nam se dešava u mnogim fabrikama, u mnogim pogonima, kod mnogih stranih investitora, a to je da inspektor dođe na kapiju, oni ga izbace napolje i čovek ne može da radi svoj posao. U međuvremenu nam radnici, dešava se, nažalost, umiru na radnom mestu, umiru na proizvodnim trakama. Žene u mnogim fabrikama nemaju osnovnu zaštitu na radu. Zbog toga imaju čak i medicinski potvrđene, sertifikovane sindrome u vezi oboljenja njihovih zglobova i to se dešava 11 punih godina i neko to pravda, ne znam, privrednim razvojem, industrijskim napretkom, profitom, zakonima tržišta. To su naši ljudi, to su naši građani.
Za realno nedovoljne plate od kojih mogu da prežive ispaštaju na mestima na kojima obavljaju rad, često bez bilo kakve zaštite na radu, bez minimalnih ispunjenih uslova na radu, bez vazduha, bez grejanja ili sa previše grejanja, ako hoćete, sa platama koje su male, bez prava da formiraju sindikat, bez, često se dešavalo, vi to znate, plaćenog prekovremenog rada. To je naša realnost. To prikrivate filozofijom profita, to prikrivate time da ljudi koji su vam bliski dobijaju dozvole i subvencije iz budžeta da otvaraju pogone. Nema kriterijuma, nema uslovljavanja budžeta, subvencije budžeta sa visinom zarade koju dajete našem čoveku. To je ono što je katastrofa i što mislim da bi Vlada davno trebala da radi, ali pošto ova Vlada nije formirana na toj filozofiji zaštite radnog čoveka, već je formirana na filozofiji zaštite profita.
Druga stvar, tiče se pitanja telekomunikacija. Meni je žao što ministar Jovanović nije prisutan. Dakle, ono što smo videli na prethodnom delu ove sednice jeste bio ministar koji je nastupio, poštovani građani, kao ministar Telekoma. Imali smo kompanijskog ministra na delu. Super, izašao je čovek i zastupao isključivo i govorio u ime jedne kompanije.
Doduše, naše kompanije, gde su vlasnici građani Srbije, i čovek je ovde nastupao kao zastupnik, menadžer, izvršni direktor, kako se kaže, SO „Telekoma Srbije“, pri tome nije odgovorio na stvari koje mi pitamo neprekidno, ko kontroliše izdvajanje novca, koliko su potrošili novca? To je naša kompanija, jedna od najvrednijih kompanija, bar bila pre vaše vlasti, u Srbiji, Sada prezadužena, u dubiozi, skladište za stranačke kadrove, izvor neslućenog novca, za pakete, za privatne televizije, njihovu akviziciju i kupovinu.
Zašto ministar nije ovde da nam odgovori? Koliko i po kom osnovu „Telekom“ daje novca privatnoj „Pink“ kompaniji za pakete njihove, koje se prikazuju i od kojih osnovno, Pink kompanija živi, što im omogućava da se bave lepljenjem selotejpa, raketa i bombi na dronove, izgradnji ogromnih kuća i karting trkališta u podrumima.
Ljudi, to je novac građana Srbije. Dužni ste da nam kažete, koliko se izdvaja, po kom osnovu? Zašto „Telekom“ kupuje provajdere, sitne televizije, za ogromne pare, po četiri, pet puta veće nego tržište? Po kom osnovu skraćuje emitovanje drugim kanalima koji imaju informativni program, jer su neugodni za vlast? Po kom osnovu oni određuju da će dati novac naroda Srbije za kupovinu „Premijer lige“ za 600 miliona evra? Šesto miliona evra. Izazvali smo međunarodnu eksploziju oduševljenja i podsmeha kako je Srbija bogata da da 600 miliona evra za britanski i engleski fudbal, pardon, engleski fudbal. Dva mosta, ljudi, nova da se naprave. Da ne govorim o bolnicama, o drugim stvarima u čemu nam propada zemlja.
(Veroljub Arsić: Tvoj ni jedan most ne bi napravili.)
Da, da, jako, jako smešno.
Da, vidim, 11 godina se samo potvrđuje da je upravo bilo potrebno dobro i sve po zakonu. Ali, ono što nije po zakonu, da mi kao predstavnici građana Srbije, da vi kao predstavnici građana Srbije, umesto da dođete ovde sa jasnim podacima, sa izvodima koliko je plaćeno, zašto je plaćeno, koje je tržišno opravdanje zašto je plaćeno, zbog čega se izlivaju stotine milina evra na besmislene projekte, na besmislene televizije koje postoje u fikciji na kablovskim kanalima, postoje u kablovskom operateru koji „Telekom“ koristi?
Zbog čega je potrebno da Srbija ima 20 novih kanala koje niko ne gleda, a gde se troše ogromne pare? Zašto to radite? To je moje pitanje ministru koji nije tu, ali pitanje kompaniji čiji je on zastupnik.
Mi imamo kompradorski, burazerskog ministra, ministra jedne kompanije koja je vlasništvo svih nas. Zato pitamo za tu kompaniju, ne zato što nas baš briga za bilo kakvu konkurenciju. To neka se na tržištu i kroz zakone reguliše. Mi pitamo zbog onoga što je vlasništvo građana Srbije i zato ste dužni to da nam odgovorite.
Ovde smo imali nastupe, kao da, ne znam, kao da živite u paralelnoj realnosti, dame i gospodo ministri.
Jedna od ministarki, gospođa Vujović, ovde je rekla – imamo IPTC. Građani Srbije, imamo IPTC. Imamo IPTC, ne brini te se. Evo, kaže Đorđo šta se dešava u okolini Mitrovice. To što plivate u smeću, to što se guši vazduh, uništava, to što nema filtera jednog, na jednoj reci filter nemamo, ljudi. Nemamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja može da dođe, gospođa ministarka, u pogon i da ga zatvori za 15 minuta, da ga zatvori, da ga oblepi trakom i ne može niko da uđe. Gde ste to uradili? Gde smete to da uradite?
Napravili ste sistem, napravili ste okruženje, da tako kažem, atmosferu u kojoj je dozvoljeno uništavati Srbiju, uništavati vazduh, vodu i zemlju, u kojoj nam cevi obuhvataju reke, u kojoj je to nedodirljivo. To je zaštita, kao što je, ne sme ništa da se pita za „Telekom“, jer kao, vi napadate „Telekom“ zbog konkurencije.
Ponavljam, pitamo zbog građana Srbije. Uopšte me ne interesuje nikakva konkurencija. Ja nisam čovek na tržištu, za razliku od vas. Ja stojim ovde, ispred Stranke slobode i pravde i Ujedinjenih i pitam, i pitam – po kom osnovu dajete pare? Gde vam je biznis plan, gde vam je izveštaj? Kada ćete obavestiti građane Srbije na šta istresate narodnu džaku para ovde? Ali, imamo IPTC, imamo 20 kanala koje niko ne gleda, gde ste sve pokupovali, udomili svoje ljude, koji govore šta? Govore ono što je jedan uvaženi kolega malopre čitao – ko je ovde najbolji, ko je najveći sin svih naroda i narodnosti ove zemlje.
(Marijan Rističević: Ti nisi.)
To znam da ja nisam. I da je to jedino bitno. Ostalo, nemojte da pitate, dobićete žig srama, dobićete optužbe da ste protiv Srbije ako pitamo za našu imovinu, za našu kompaniju, ljudi, zlato ovog naroda, kao što pitamo za EPS, kao što tražimo za EPS da nam kažete kada ćete ispuniti predizborno obećanje koje ste dali radnicima izdvojenih preduzeća iz EPS-a da ćete ih vratiti u EPS? To ste obećali vi, ne mi, a mi smo to podržali 2012. godine. Još niste ispunili obećanje. Šta čekate, gospodo ministri u Vladi?
Kada ćete vratiti te ljude u EPS, kako ste im obećali, ne jednom, 10 puta? Deset puta ste im obećali. A za to vreme u EPS-u, kažu mi ljudi juče u Obrenovcu, Grčić neprikosnoven, šerif, određuje ko će da živi, ko će da jede, ko neće da živi, ko će da radi, ko neće da radi. Sklonili ste ga iz EPS-a, niste uveli u potpunosti profesionalni menadžment, niste uveli obaveznost svih tenderskih procedura da budu javne i na sajtovima, niste naplatili ekstra porez firmama, kao što smo mi tražili, „Ziđinu“, pre svega, i „NIS-u“. Dozvoljavate da se iz Srbije nekontrolisano izvozi ruda bakra i zlato, da se ne prave proizvodi od toga, već da se izvozi. Ljudi, mi smo jedina zemlja koja dozvoljava da se svaki grumen izveze u tom obliku u kom je iskopan. Pa, to nije normalno.
O tome moramo da razgovaramo i mi tražimo da im uvedete porez na ekstra profit, kao što su uradile sve druge zemlje u Evropi, i Ruska Federacija, odmah to kažem, zbog ovih koji imaju neku osetljivost u tom smislu.
Pokušajte da odgovorite na ova pitanja. Pokušajte da prihvatite ove predloge, zato što je to za dobrobit građana Srbije. Hvala.