Hvala, gospođo predsedavajuća.

Pokušaću vrlo kratko. Pažljivo sam slušao ovu raspravu i da pokušam da doprinesem razjašnjenju, ako je potrebno, cele ove situacije.

Stvarno sam iznenađen ovom reakcijom Boška Obradovića, moram da kažem, zbog toga što tačno je da SNS i SPS na odboru nisu glasale, ali je isto tako tačno da su vrlo oštro, jasno, precizno, snažno izražavali identičan stav vama, Boško, po pitanju ne uvođenja sankcija. Tako da, ne razumem zašto ovakve reakcije prema SNS i SPS koji su juče jasno pokazali da su ne samo protiv sankcija i ne samo protiv toga da se usaglasi spoljna politika sa EU, već su pokazali i kroz svoje izlaganje i, po meni, vaš stav, neglasanjem, da su protiv evropskih integracija.

Tako da, ja ti preporučujem da priđeš tamo i zagrliš se s njima, s obzirom da ste na istoj poziciji. Hvala.

Krajnje je vreme da završimo sa ovim krugom replika i da dozvolimo ljudima koji čekaju da se jave po svom preostalom vremenu poslaničke grupe i odgovore.

Radomir Lazović čeka već dugo. Izvolite.

Hvala.

Ide mi vreme. Vrlo rado bih se uključio u ovu diskusiju, imao bih šta da kažem i SPS i ovim idejama da Srbija ne treba da uvede sankcije. Mi smatramo, recimo, da treba. Ali, da sad ne ulazim u to.

Hteo sam da govorim ipak o izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, zato što, nećete verovati, to je na dnevnom redu, a u ovoj Skupštini bi trebalo da se govori o onome što je na dnevnom redu. A kako sam se već više puta žalio što se ovde govori o svemu osim onoga što je na dnevnom redu, dozvolite da svojim primerom pokažem kako bi trebalo da se toga držimo. I ode mi 30 sekundi dok vam objasnim za šta služi ova Skupština.

Smatramo da su izmene ovog zakona korak nazad i da one neopravdano i štetno uvode ograničenja za domaćinstva i privredu u pogledu električne energije koju ljudi mogu da proizvedu i da njome pokrivaju sopstvenu potrošnju.

Naime, na predlog „Elektrodistribucije Srbije“ u predlog izmena ovog zakona je uvršćeno ograničenje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i to na 6,9 kilovata za domaćinstva i 150 za privredu. Mi smatramo da su dosadašnji argumenti koje je Vlada iznela za ovakvo ograničenje neprihvatljivi, te vas molim da to izmenite, a to smo vam sastavili i u amandmanima, o kojima ćemo pričati više kada na to dođe red.

Dakle, nije samo da mi smatramo da je ovo ograničenje štetno, već i 26 organizacija civilnog društva smatra i mi smo njihove argumente uvrstili takođe u argumente za prihvatanje našeg amandmana.

Ministarko Đedović, ja ću vam sada i dostaviti to što su ti ljudi pripremili. Smatramo tu analizu veoma vrednom i molim vas da je pogledate, a imaćete priliku i u tim amandmanima.

Dakle, u obrazloženju Vlade za ova ograničenja mogli smo da čujemo da je jedan od glavnih argumenata stabilnost mreže koja bi bila ugrožena priključivanjem velikog broja varijabilnih izvora. Moram da kažem da stručnjaci SANU govore drugačije i potvrđuju da ne postoje istraživanja koja govore da bi stabilnost mreže zbog ovoga bila ugrožena. Naprotiv, najnovija istraživanja govore suprotno, odnosno da naš sistem ima fleksibilnost i kapacitet da prihvati ove izvore, a posebno to govorim jer se ipak radi o jednom malom procentu koji bi na njega bio priključen u ovom trenutku.

Neki od argumenata koji su izneti su i da postojećim rešenjima kupci - proizvođači mogu bez ograničenja da se priključuju, što nije tačno, jer po postojećim rešenjima propisuje se maksimalna instalisana snaga kupca - proizvođača mora biti jednaka odobrenoj snazi njegovog priključka.

Takođe, naveli ste i da se ovo radi i zbog evropske prakse, ograničavanja snage i to uglavnom male snage, što i takođe nije tačno jer je u Mađarskoj 500 kilovata, u Grčkoj 500 kilovata, u Hrvatskoj 500 kilovata, u Sloveniji 80% snage priključka, u Rumuniji jedan megavat.

Molim vas završite samo. Isteklo vam je vreme koje je preostalo.

U redu. Još jednu rečenicu samo.

Ovo će ostaviti negativne posledice a, gospođo Đedović, ja ću vam sada dostaviti ovu analizu, a detaljnije o ovome ću govoriti po amandmanima.

Zahvaljujem.

Reč ima Branimir Jovančićević.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Dakle, evo polako zaključujemo današnji dan i meni je izgleda zapalo da zaključim diskusiju koja se odnosi na zakon o dopunama Zakona o otpadu.

Imali smo priliku danas da čujemo dosta diskusija o životnoj sredini, o otpadu kao jednom od najvećih problema u oblasti životne sredine. Dosta se tu čulo optimističkih stvari kada je u pitanju stanje životne sredine u Srbiji, ali ja moram da upozorim javnost, i evo ovde da iskoristim priliku što je ministar sa svojim saradnicama još tu, da je stanje po pitanje životne sredine danas daleko od optimističkih.

Naime, životna sredina je jedna od onih oblasti o kojoj se strašno puno priča, a vrlo se malo radi i poučen tim saznanjem i tom tezom koja je već na snazi dugi niz godina može se reći decenija, ja bih voleo da predložim ministarki da konačno sa reči pređe na delo i da u narednom periodu uradi ono za životnu sredinu što je u ovom trenutku i najpotrebnije.

Dakle, grejna sezona je završena ali to ne znači da su problemi sa aerozagađenjem u Srbiji završeni. Ono što je neophodno da se uradi, to je savet ministarki, da pokaže da sa reči konačno prelazi na dela, da se pripremi za narednu grejnu sezonu i da naloži i da da inicijativu da se u Agenciji za životnu sredinu uvede monitoring za identifikaciju organskih polutanata u troposferskom delu atmosfere, odnosno u vazduhu. To je ono što je u ovom trenutku Beogradu i mnogim gradovima u Srbiji najvažnije i najpotrebnije kada govorimo o aerozgađenju.

O čemu se zapravo radi? Mi danas toliko govorimo o PM česticama i o stvaranju smoga i o uticaju sumpor-dioksida na stvaranje svih tih teškoća, kada je u pitanju aerozagađenje, i to jeste najvećim delom tačno.

Međutim, među profesionalcima u oblasti životne sredine, među hemičarima, fiziko-hemičarima, ekolozima, vlada duboko uverenje da aerozagađenje ne potiče samo od kućnih ložišta i od termoelektrana, nego da dobrim svojim delom potiče i od skrivenih zagađivača, odnosno od emitera organskih polutanata. Mi nikakve informacije danas nemamo o tome kolika je koncentracija, odnosno kolika je količina organskih polutanata u vazduhu Beograda i svih drugih gradova o kojima smo toliko slušali i pričali prethodnih nekoliko meseci. dakle, da li stvarno imamo i te najtoksičnije, a organske polutante među kojima su najpoznatiji, ozloglašeni već dioksini i furani.

Danas u Srbiji se na istraživačkom nivou, donekle analizom dioksina i furana u vazduhu, bave, kao što rekoh, neke laboratorije u Vinči. Znam da Agencija za životnu sredinu se time, takođe, pokušava baviti i da je dostigla taj istraživački nivo, ali ono što je potrebno Beogradu i ono što je potrebno Srbiji jeste da se analiza dioksina i furana i drugih organskih polutanata stavi u rutinski nivo, uzorkovanje, periodično, da se organizuje jedan pravi monitoring i da imamo prave podatke o organskim polutantima, jer podsećam javnost, podsećam građane, a govorim to i ministarki, govorim i njenim saradnicama, da su danas opasniji polutanti od PM čestica, dioksini i furani, a o njima za sada ništa ne znamo.

Sledeća tema gde bi ministarstvo u narednom periodu moglo da pokaže da konačno prelazi sa reči na delo jeste da preduzme mere kada je u pitanju pepelište u Obrenovcu i u Kostolcu. To su, može se slobodno reći, male atomske bombe na teritoriji Srbije. Podsetiću javnost, sagorevanjem organske supstance koncentruje se neorganska supstanca i ona se skladišti u pepelištima. Tu se koncentruju radionukleotidi. Dakle, oni elementi koji zrače i koji mogu da proizvode kod lokalnog stanovništva najopasnija i najteža moguća oboljenja.

Mi danas nemamo nikakve informacije šta se dešava sa pepelištima u Obrenovcu i u Kostolcu i o tome uopšte ne govorimo, a to je jedan od onih zagađivača, odnosno od onih opasnosti koji prete kada govorimo o proizvodnji električne energije. Dakle, na jednoj strani imamo devastiranje jednog lazarevačkog kraja zbog rudnika, zatim imamo aerozagađenje kao posledicu emisije sumpor-dioksida i proizvodnje PM čestica, ali danas kada govorimo o proizvodnji električne energije vrlo malo se govori i o trećem, možda, najvećem, najopasnijem zagađivaču, a to je pepelište koje se nalazi, kao što rekoh, u Obrenovcu i u Kostolcu.

Dakle, mora se doći do informacija – kakva je situacija sa tim lokalitetima i, naravno, posle toga, intenzivna fitoremedijacija tih pepelišta da bi se sprečilo sve ono štetno što ta pepelišta i sve to što se može proizvesti i što se proizvodi negativno u dim delovima Srbije.

Dakle, životna sredina je jedna ozbiljna tema i toliko problema ima, kada je u pitanju životna sredina. Ja ne volim da se ponavljam, ali ipak moram da istaknem ono što sam rekao i u petak još jednom. Problemi su toliko brojni i toliko ih ima da jednostavno mogu da se reše samo onda ukoliko se pitanje životne sredine stavi u fokus delovanja celog društva i cele Vlade. Dobro je što smo danas i u petak dosta govorili o životnoj sredini, ali nisam siguran da ćemo i dalje ostati pod tezom da se o životnoj sredini samo priča, a da se malo dela.

Naravno da su predstavnici pozicionih stranaka danas govorili hvalospeve, da postoje poboljšanja u oblasti životne sredine i o otpadu, ali ja ta poboljšanja ne vidim. Dakle, tih poboljšanja zapravo uopšte nema. Oni su možda samo u planovima, ali te planove u poboljšanju stanja životne sredine slušamo godinama unazad, a poboljšanja se ne dešavaju. Sa tim moramo da budemo potpuno svesni i da pogledamo istini u oči i da kažemo – konačno, završimo sa elaboratima, završimo sa zakonima, sa propisima, završimo sa tekstovima, izađimo na teren i očistimo Srbiju. Zahvaljujem se.

Reč ima Gorica Gajić.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, kao Srpkinji i narodnom poslaniku kojoj je ovaj mandat isto kao i vama zapao u ova teška, rekla bih, istorijska vremena za Srbiju, kada smo suočeni sa ultimatumom Brisela i Vašingtona, da se odreknemo svoje južne srpske pokrajine i da ostavimo naš srpski narod da bude dijaspora u nezavisnom Kosovu. Meni je lično jako teško da pričam i o drugim tačkama dnevnog reda koje se nalaze sada na ovoj sednici.

U prilog tome govori ono što se dešavalo prethodnih dana. Pre svega, izbori u nedelju koji su se desili u četiri grada na severu Kosova i Metohije, gde je većinsko srpsko stanovništvo, gde je u par stotina glasača albanske nacionalnosti izglasalo lokalnu samoupravu, odnosno rukovodioca lokalne samouprave. Izgubili smo još jedan stub zaštite srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

To je, gospodo, činjenica. Isto kao što je činjenica da će se, koliko sutra, jer je započeo proces prijema Kosova i Metohije u Savet Evrope, a za koju nedelju će biti i proces prijema u UN, tako da nema tu mesta čuđenju. Sve je to posledica ova dva dokumenta – francusko-nemačkog sporazuma i Aneksa iz Ohrida.

Kolega Boško je pročitao član 4, ja ću da pročitam član 5. Sporazuma koji kaže: „Obe strane će podržati njihove težnje da postanu članice EU“.

Prema tome, gospodo, neprimerena je izjava i reakcija predsednika Vučića kada kaže da su ovi događaji debakl politike, kosovske politike, a uspeh naš. Nije istina. Ovde je nas ponizila i EU i režim u Prištini.

Prema tome, gospodo, skupite hrabrost, skupite odvažnost, redefinišimo okvire pregovora u vezi KiM sa EU jer oni više nisu kredibilni sagovornici za ovu našu temu. Oni će prihvatiti i podržati i priznati ove izbore u četiri grada na severu Kosovske Mitrovice. Ali, pošto život ne može da stane i pošto ovde još ima važnih predloga zakona koji se tiču i države i građana, ja ću se onda osvrnuti i na još neke predloge zakona.

Na današnjoj sednici, od 28 tačaka dnevnog reda, sedam se odnosi na ugovore o zajmu i kreditu. Samo na ovoj sednici, Srbija će se zadužiti 30 miliona, znači, čitaću redom, 30 miliona evra garancije za kreditne obaveze za a.d. „Elektromreža Srbije“, 225 miliona evra garancija za preduzeće „Srbijagas“, 265 miliona i 200 hiljada evra za razvoj lokalne infrastrukture i jačanja kapaciteta lokalne administracije, 80 miliona evra za izgradnju i renoviranje i opremanje obrazovnih objekata, 70 miliona evra za obuku kadrova u školama i da bi platili digitalizaciju nastave. Na kraju, 300 miliona evra kredita za likvidnost EPS. Sve skupa, ovi zajmovi i krediti iznose milijardu i 11 miliona kredita.

Neka se u Srbiji gradi, i treba da se gradi. Trebaju nam i škole i putevi i bolnice i vrtići i pruge itd, ali gospodo, vi sve vreme, svih ovih godina, a verujem da ćete i u sledećoj godini koja je izborna, idete po Srbiji i govorite, ja ću to uvek ovde da podvučem – kako to gradi SNS, kako to gradi Aleksandar Vučić; a mi ćemo se zaduživati, koliko vidim iz sednice u sednicu. Već nas u aprilu čekaju predlozi ugovora koji iznose 16 milijardi evra za „Dunavski koridor“, 200 miliona evra za zdravstvene institucije. Tako da ćemo mi iz sednice u sednicu uzimati kredite i zapasti u dužničko ropstvo.

Vi ste ovaj kredit, gospođo Đedović, tj. kredit za likvidnost EPS-a uzet je ili je ugovor potpisan 15. marta ove godine, neposredno pre nego što je Javno preduzeće EPS transformisano u zatvoreno akcionarsko društvo u kome ste samo vi jedan član Skupštine i u kojoj nemamo u Nadzornom odboru, bar za sada, ni jednog člana iz reda zaposlenih. Evo, primera radi, Norveška. Ona je 98% vlasnik energetskog sektora, ali u nadzornom odboru ima jednu trećinu iz reda zaposlenih.

Nešto ste se pohvalili da do sada imamo nekih pedesetak miliona dobiti u EPS-u. Zašto onda uzimamo ovaj kredit za likvidnost? Ili su to posledice rukovođenja EPS-om do sada? Vi znate i sami ko je rukovodio EPS-om. Između ostalog, vi ste naveli i razloge za tu transformaciju, pa ste rekli – da, treba da transformišemo akcionarsko društvo da bismo uveli profesionalni menadžment. Ko nam je, gospođo ministar, ili ko je do sada, pre vas smetao ili branio da dok je EPS bio javno preduzeće imamo profesionalni menadžment, a ne da se dovode nestručni, nesposobni, politički podobni kadrovi koji su upropastili EPS i od najvećeg proizvođača struje doveli smo sebe da uvozimo struju, pa je Srbija u prošloj godini izdvojila milijardu evra da bi na tržištu kupila struju?

Još jedan razlog. Rekli ste da je transformacija potrebna da bi se stekla energetska nezavisnost, bezbednost i zelena energetska tranzicija, kao i gasna interkonekcija i minimalna zavisnost od jednog snabdevača gasom. U našem slučaju to je ruski gas. Prevedeno – uvešćemo sankcije Ruskoj Federaciji, moramo da imamo više izvora, što se tiče dotoka gasa, zato radimo interkonekciju prema Bugarskoj i prema Severnoj Makedoniji.

(Veroljub Arsić: Što lažeš? Što lažeš, bre?)

Ne lažem, doći će i ovo na dnevni red. To ćemo videti u vremenu koje dolazi. Znamo i sami koliko će koštati i azerbejdžanski gas i američki tečni gas, pa će mnogo veći iznosi kredita biti uzeti da bismo taj gas platili.

Vrednost EPS-a sveli ste na 3,1 milijardu evra, a procena Naučnog saveta i ljudi iz sistema jeste da je to 14 milijardi. Gde je nestalo 11 milijardi? Možda vi znate da nam odgovorite.

Ovakvo obezvređivanje EPS-a sigurno da nama daje za pravo da se bojimo i sumnjamo da će se EPS vremenom privatizovati, iako vi to sada izričito tvrdite da se neće desiti. Ali, tako su tvrdili i za PKB, pa je PKB obezvređen i prodat u bescenje.

Posle ove sednice i zaduživanja od milijardu i nešto evra evo već u četvrtom mesecu, rekla sam već, stigla su nova zaduženja, tako da izgleda da smo uspešni, napredni samo u zaduživanju da se gradi i da se ugradi.

Što se tiče izmene Zakona o upravljanju otpadom, činjenica je da gde god pogledamo oko sebe, pored reka, pored puteva, na ulazu, izlazu iz naseljenih mesta imamo divlje deponije i svakako da Srbija treba od toga da se očisti. Odgovornost delom snose nesavesni građani. Odgovornost snose proizvođači otpada, privrednici, ali odgovornost snosi i država jer vrlo često gleda kroz prste stranim investitorima koji ovde dolaze i donose prljavu tehnologiju i zagađuju u Srbiji i vodu i vazduh i zemlju.

Ja sam malo proanalizirala ove izmene zakona sa ljudima iz Komunalnog javnog preduzeća iz Svilajnca, koji vrlo uspešno rade ovaj proces upravljanja otpadom i iskreno rečeno, spadamo u jedan od najčistijih gradova u Srbiji. Ko god dođe, u to može da se uveri.

Ovde ste predvideli, i to je kolega Tomašević rekao, ja bih da podvučem, mnogo više će se lokalne samouprave opteretiti finansijski. Vi ste u obrazloženju rekli da ništa neće koštati republički budžet, ali gospodo ako vi lokalnim samoupravama date u zadatak da odvajaju papir, metal, plastiku, staklo, tekstil, kabasti otpad, jesu ovo evropski standardi, ja se slažem, ali lokalne samouprave treba da nabave tipske kontejnere za sve ove vrste otpada. Sve to iziskuje i nabavku specijalnih vozila za preuzimanje tog različitog otpada ili nadgradnju nad njima, a sve to puno košta. Jedan kontejner košta 53 hiljade dinara, a jedan kamion smećar košta 150 hiljada evra. Sve će to biti preveliki teret i preveliki izdatak za lokalnu samoupravu.

Predviđeno je i ovim zakonom i predavanje opasnog otpada za sakupljanje opasnog otpada, ali se postavlja pitanje – ko će upravljati ovim centrima i ko će to finansirati?

Gospođo Vujović, smatramo da ste programom, kao strateškim dokumentom preambiciozno postavili ciljeve da se poveća stopa reciklaže od 25% od 2025. godine do 65% do 2054. godine. Da se do 2028. stopa izdvojnog sakupljanja ambalažnog otpada bude stopostotna i da se do 2029. godine uspostavi odvojno sakupljanje za metal, staklo, plastiku, tekstil itd.

Na kraju, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Eto, i kod donošenja ovog zakona, kao i kod ovog prethodnog, nama je bilo potrebno da zarad evropskih integracija uskladimo ovo zakonodavstvo sa direktivama i propisima za ovu oblast. Mi smo čekali da bi doneli ovaj zakon 17 godina. Mnoge su kolege ovde govorile koliko je bilo povreda na radu, nažalost i sa smrtnim ishodom i u rudnicima i na građevinskim objektima, gde je ono bilo, u Lučanima, fabrici oružja. Ni jedan sudski epilog nije bio, niko nije odgovarao, nikoga nismo smenili.

Tako da, postoje dobra rešenja u ovom zakonu, ali se bojim da neće biti primenjen, da će biti mrtvo slovo na papiru jer postoje zaštićeni poslodavci, isto kao i kad je u pitanju poreska uprava. Neće moći ovih 240 inspektora rada da uđe u preko 400 hiljada privrednih subjekata i da iskontrolišu sve ovo što ste u zakonu naveli.

Podvlačim još jednom, zakon nije loš. Zakon je dobar, ali postoje zaštićeni u koje oni neće smeti ni da kroče, isto kao što poreski inspektori u mnoga privilegovana preduzeća ne ulaze da kontrolišu.

Molim vas da vodite računa, da povećate broj inspektora rada ne za 30, koliko smo na odboru čuli, nego znatno više i da sve ovo što ste u zakonu napisali bude… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.