Nemojte se osećati neprijatno, baš zato što su bili civilizovani odgovori mislila sam da nemate kontra odgovor, ali izvolite.

Ministar je pitao – da li je smanjenje preko 300 inspektora za rad u odnosu na ne znam 230. Pa nije smanjenje, ali imate 400 hiljada privrednih subjekata, ministre, koje pokrivate sa tako malim brojem inspektora. To je prva stvar.

Druga, predlozi zakona koje dajete su po običaju dobri predlozi u mnogo čemu, ne u svemu, u mnogo čemu, ali život koji vas okružuje u vašem domenu je u potpunoj suprotnosti sa onim što vi predlažete i što radite.

Slušajući vas, kao da zaista ste i vi konzument ovih Telekomovih kanala. Znači, vi stvarno verujete u to? Vi mene pitate – dajte mi ime. Evo, Danka Ranković, 48 godina, u februaru iz fabrike „Leoni“ preminula. Da li ste nazvali porodicu Danke Ranković kao nadležni ministar? Da li ste nešto učili da utvrdite da li je neko u fabrici „Leoni“ odgovoran za njenu smrt?

Prošle godine 56 ljudi nam je izgubilo život na radnom mestu, 56, a preko hiljada povređenih. Vi to pravdate privrednim napretkom. Vi kažete – imamo višak gradilišta. Tako je, a što ne kažete jel imaju ta gradilišta dozvolu, ministre?

Kažete – imamo preko 230 hiljada radnika. Kažite građanima Srbije koliko su stranci na tim gradilištima, a ne naši ljudi sa našim državljanstvom? Nisam ja protiv toga, ali kažite strukturu.

Kažete – bilo je milion i 700 hiljada zaposlenih, sada preko dva miliona. Kažite, svakoga ko je ubrao jednu jabuku ste stavili u evidenciju da radi. Svako ko je radio tri minuta ste stavili u evidenciju. Promenite metodologiju.

Završite kolega Stefanoviću.

Po vašoj metodologiji uskoro ćemo ko u Severnoj Koreji svi da rade. Hvala puno.

Ministar Nikola Selaković.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moj prethodnik je, prethodni govornik je politički veštiji i ume da izbori sebi pravo. Ja nisam postavio nijedno jedino pitanje, a ponajmanje ono koje mi je stavljeno u usta. Ali, nemam nikada problem da razmenjujem argumente i da vodim jednu ozbiljnu argumentovanu i demokratsku raspravu.
Ajde da krenemo od ovoga što je malopre pomenuto, a reč je o nečemu što svakako najveću bol stvara porodici Danke Ranković koja je preminula 21. februara kod poslodavca „Leoni Wiring Systems Southeast“ d.o.o.
Ja ću pročitati građanima Srbije sažetak sprovedenog nadzora, nemam nikakav problem za to, kao i za svaki drugi slučaj, a ima ih više, to je tačno. Kaže se ovako - Povodom povrede na radu Danke Ranković koja se dogodila dana 21. februara 2023. godine kod poslodavca „LEONI Wiring Systems Southeast d.o.o“. Poslodavac je blagovremeno obavestio Odeljenje inspekcije rada u Kraljevu. Dakle, poslodavac je obavestio Odeljenje inspekcije rada. Dana 27. februara 2023. godine Odeljenju inspekcije rada Kraljevo je putem elektronske pošte ovaj poslodavac izvršio dopunu izveštaja u kojoj je navedeno da je povreda na radu Danke Ranković od strane lekara ocenjena kao teška.
U postupku inspekcijskog nadzora povodom povrede na radu Danke Ranković inspektor rada Odeljenja inspekcije rada Kraljevo utvrdio je sledeće. Prvo, povreda na radu dogodila se u proizvodnoj jedinici Kraljevo, Jovana Deroka 4a, dana 21. februara 2023. godine u 18,20 časova, u drugoj smeni, u četvrtom satu rada. Mesto nastanka povrede na radu je linija 3 za montažu S-206. Do povrede na radu Danke Ranković došlo je prilikom gubitka ravnoteže i pada.
Po izjavi menadžera proizvodnje i inženjeringa za dan 21. februar 2023. godine na liniji na kojoj je radila povređena radnica u drugoj smeni proračunata brzina trake bila je na stepenu četiri, odnosno 27,5 herca, od ukupno mogućih 14 stepeni. Dakle, bila je na stepenu četiri od mogućih 14 stepeni, odnosno 46 herca.
Aktom o proceni rizika radno mesta radnika u proizvodnji na kojem je radila povređena zaposlena nije utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom.
Povređena zaposlena je prilikom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upoznata sa uputstvom za bezbedan i zdrav rad linije za montažu. Stavljena je na uvid evidencija osposobljenosti Danke Ranković za bezbedan i zdrav rad u obrascu broj šest.
Da li mi je ljudski teško i krivo zbog toga što se to dogodilo? Jeste. Ali, hajde ljudi da budemo prvo odgovorni prema ovoj porodici koja je doživela nešto strašno, svakako prema drugim radnicima, prema samom poslodavcu. Da li je ovo moguće da se desi? Pa, ovo se dešava svugde u svetu. Šta je rešenje? Hoćete da mi kažete da kada smo imali 20 hiljada nezaposlenih u Kraljevu, da je to bilo odlično i da nije postojala mogućnost povrede na radu zato što nije bilo rada? Zato što je neko omogućio da se pre toga u Kraljevu zakatanči sva privreda koja je nešto radila?
Podsetiću vas, u Kraljevu u kojem je radio jedan „Magnohrom“, jedna od dve evropske kompanije koja je proizvodila komponente za visoke peći, neodgovorna i štetočinska vlast u Srbiji je dozvolila da se ta kompanija proda onoj drugoj da bi bila uništena kao konkurencija, da bi se Kraljevčani isterali na ulicu, da bi ostali bez posla i da bismo imali 20 hiljada nezaposlenih u jednom Kraljevu. I onda kada posle godina muke koje su ne samo uništavanjem privrede u Kraljevu, nego začinjene na kraju, da vas podsetim, Kraljevo je grad koji je u jednoj nedelji primilo gotovo 30 hiljada interno raseljenih sa KiM, pa je Kraljevo grad u kome su uništeni i „Magnohrom“ i Fabrika vagona, pa je Kraljevo grad koji je pogodio zemljotres 2010. godine, i sa žestokom mukom, a dobro se sećam kada je odlazio predsednik Vučić u Kraljevo, sa žestokom mukom privučete investitora da dođe i zaposli Kraljevčane, da bi ostali ljudi tu, i dogodi se u jednoj od tih fabrika nemio događaj. Šta to znači?
Jel to znači da treba zatvoriti fabriku? Jel to znači da treba otpustiti ljude? Ovde je inspekcija rada uradila svoj posao kako je trebala. Nažalost, ne možemo da vratimo, ali zato postoji, ne još uvek u sistemu koji bismo želeli da postignemo, osiguranje zaposlenih kada im je ugrožena bezbednost i zdravlje na radu, kada dođe do povrede, kada dođe do profesionalne bolesti ili do povrede u vezi sa radom. Znači, mislim da je to nešto što ovim zakonom nismo mogli da uredimo kako treba, ali da ćemo raditi na tome, hoćemo da radimo.
Što ne kažem koliko je dozvoljenih gradilišta? Pa ja sam dao vrlo jasan pregled. Godine 2012. građevinskih dozvola je izdato 7.267, 2022. godine građevinskih dozvola je izdato 29.344. Pa gde ćete više?
I reći ću vam još nešto što nisam malopre rekao, propustio sam. Zašto danas imamo manje interesovanje ljudi da budu inspektori? Pa zato što smo se borili da stvorimo sistem u kome će ljudi hteti više da rade u privatnom nego u državnom sektoru. I da li danas imamo probleme? Imamo probleme vezano za to. Imamo manje interesovanje ljudi da se prijave da rade u Inspektoratu rada sa onim kvalifikacijama koje tražimo. Zašto? Zato što su zaposleni na nekom drugom mestu, gde ostvaruju bolju platu.
Ceneći svačije političko umeće, ja se trudim da ovde izlazim sa vrlo konkretnim, jasnim i preciznim podacima. Oni su neumoljivi. Oni su neumoljivi. A to da li uključujemo u zaposlene one koji uberu jabuku, pa uključujemo ih. A u neko vreme kada su se neki drugi pitali, takvi nisu bili uključeni ni u šta. I ja se ne stidim toga koji bere jabuku, ali mi je krivo što u Srbiji nema više ko da bere jabuke. E to je stvar nad kojom treba svi da se zapitamo zašto je tako.
Juče sam imao priliku da razgovaram, ali govorim kao ministar za rad, i daćete mi priliku ovo da kažem, bio sam na sastanku predsednice Vlade sa predstavnicima sindikata u prosveti. Govorilo se o tome da imamo problem da motivišemo mlade ljude da studiraju na fakultetima one odseke koji obrazuju prosvetne radnike. Nemojte, ljudi, da se ponašamo kao da se to dešava samo kod nas. Znate, Srbija je kao jedinstven slučaj po tome. Ove godine Saveznoj Republici Nemačkoj nedostaje 42.000 prosvetnih radnika, 42.000.
Dakle, to pokazuje jednu opštu tendenciju na evropskom kontinentu. Srbija je deo tog prostora. Srbija je bila, jeste i biće Evropa uvek. Samo u glavama nekih možda to nije. Ali ne želim da ulazim u tuđe glave, pa da kažem u kom smislu. Svako odgovara za svoje reči, postupke i misli. Ko smatra da Srbija nije Evropa, taj ima ozbiljan problem. Srbija, kao što rekoh, je bila, jeste i biće Evropa i češće je od mnogih drugih bila branik i branič Evrope i time se ponosila i ponosi se i ponosiće se.
Da zaključim, dakle, na svaki upit možete da dobijete konkretan i direktan odgovor. Da li mislim da je zakon dobar, i hvala što ste rekli da zakon ima dobar tekst? Da li je činjenica da će on potvrditi svoj kvalitet primenom? Hoće. Dakle, samo primena može da potvrdi da li je neki zakon suštinski dobar ili nije. Ja mislim da je ovaj zakon ozbiljan iskorak u odnosu na postojeći, a trudićemo se da to i kroz njegovu primenu pokažemo. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre Selakoviću.
Reč ima kolega Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da govorim o poljoprivredi, ali sam se sada posle nastupa nekih opozicionih kolega predomislio. Kada budu amandmani imam nekoliko amandmana, pa, ću tada govoriti o poljoprivredi i rezultatima u 2011. godine i napretku u toj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je govorio čovek koji je promenio pet stranaka, prebivalište, ime, samo još pol nije promenio. Promenio je stavove, govorio je o jabukama. U njihovo vreme nije bilo jabuka, sve jabuke su pojeli žuti crvi. Govorio je o platama, o povredama na radu, pa, ću ja pokušati vrlo kratko da pokažem kakva su prava imali radnici za vreme dok je on je on ubirao gomilu jabuka?

Setite se samo da je bio pregovarač NIS-a, zamislite onako jeftino prodati NIS, koliko je jabuka bilo u nečijoj košari, da bi se tako niska cena postigla i takav ustupak ruskoj strani učinio? Zamislite neko ko je učinio tako veliki ustupak ruskoj strani, koji je dao sve rezerve nafte i gasa, koji nije obezbedio Južni tok da se to garancijom obezbedi, da će to biti izgrađeno o trošku ruske strane, zamislite sada kada on hoće još i da im uvede sankcije iako su mu valjali kao niko u životu.

Ako kažem da on baš i nije bio takav borac za slobodu i demokratiju, navešću vam primer da je bio sin Slobinog naftaša, zato ga je valjda to kvalifikovalo da sa Rusima napravi tu transakciju, da ja tvrdim da cena od 400.000.000 veoma niska, da samo prve godine profit bio u NIS-u daleko veći, a da je kredit koji je povučen za investicije bio iz kredita za koji je založena firma, koji su navodno kupili.

Evo, ovako su se oni starali, molim vas da mi pomognete, ovako su se oni starali o radničkim pravima, ovo ti je kaže – imali su 1.700.000 zaposlenih, slabo plaćenih i uopšte neplaćenih, otpuštenih. Ovo su bila prava, evo, sada ukoliko ta kamera bude želela da zumira, ovo je 2011. godina, kada se recimo, debelo u jabukama naplaćivali oni diližabri, kako se zove to sa izraelskom stranom? Pa, otišlo jedno 27.000.000 evra za snimke stare, 500 snimaka starih tri dana, kao oni će kao sada tri da zakupe, u stvari to je bila jedna koruptivna afera i dok su tako pregovarali o konsultantskim uslugama eto, to kaže Mile Isakov, ko će koliko para da dobije, ovo su im bila prava radničke klase.

Znači, ako zakucaš ruku ekserom onda možeš da ostvarim isplatu nezarađenih plata. Ovo je Halko, da ne govorim puno ime i prezime, koji se zakucao dan kasnije nego Goran B. koji se takođe zakucao ekserom, a prethodno je odsekao prst, da bi dobio platu.

Eto, toliko o povredama na radu, o zaštiti, pa, čak i ekologije, jer su oni stvarno bili na putu da naprave ekološku državu, nijedna fabrika nije radila, nisu se dva odžaka fabrička dimila na teritoriji Srbije. E, onda ustanete i branite kao zemlju, branite, ako neko može da mi pomogne, pa ću i tu odbranu da predstavim.

Dame i gospodo, govorio je, govorio je i o ministru kako je rekao „Telekoma“. Ministar „Telekoma“ pa, baš i nije iskočio iz ovlašćenja u „Telekomu“ su glavni akcionari državljani Srbije. Dakle, oni imaju pravo na podelu profita, to je njihova kompanija, iako je ministar stao na stranu „Telekoma“ kapa dole, treba da mu čestitam, hajde, da vidimo na čijoj strani je stao prethodni govornik, da vidimo na čiju je on stranu stao. Ali, da vidimo na čiju stranu je stao prethodni govornik? On je stao na stranu svog gazde.

Prethodna stranaka u kojoj je bio, a bio je u SPO, reformistima, DS, Levici Srbije i sada ova poslednja, a ta Levica, ti iz Levice odeš u stranku najvećeg biznismena sa 619 miliona evra. Čuda neka, a mi smo kao na strani profita, a on je na strani radnika, a on je kod čoveka čiji je biznis štiti i koji je prihodovao 619 milina evra.

Da vam kažem, siromaštvo ne proizvode siromašni niti radnici, ono što dobiju oni troše u samoposlugama, jačaju budžet i tako dalje, siromaštvo prave bogati, taj njegov gazda, koji štekuje tamo negde 619 miliona, izvuče iz pravnog sistema, kupuje napolju jahte i tako dalje, nikakvih poreskih prihoda mi od toga nemamo. Novac naravno treba davati siromašnijim, ali oni su poslednji koji mogu o tome da pričaju kako su oni usrećili siromašne, otpuštene, nezaposlene i slabo plaćene.

Toliko o njemu, a što se tiče odbrane države, depeše Vikiliksa koje niko nije demantovao, kažu sledeće. Borislav Stefanović koji je blizak predsedniku Tadiću, nemoj da bude ovo, ovo je samo citat, nemoj da bude prilika za repliku, rekao je da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarenje DS cilja, uspostavljanje snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu je Stefanović uporno molio SAD, svetionik slobode kako je rekao, da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora, odlaganje kosovske deklaracije, omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz. Stefanović je dokazivao da je Tadić najviši prozapadni lider u regionu i da bi Tadićev reizbor bio presuda i strateški za održanje Srbije na evroatlanskom putu, podvlačim evroatlanskom putu.

Mnogi izbegavaju izraz izdaja, ali za mene je ovo bila očigledan izdaja svoje zemlje od visokog funkcionera Vlade Srbije koji je imao preporuku svog strica Mirka koji je bio Slobin diplomata, toliko o borbi protiv bivšeg režima i tatu koji je bio naftaški direktor. E, tako se on borio za stavove svoje zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma su sumnjivi oni ugovori sa Izraelom, u kojima smo kupovali snimke stare tri godine i za to platili 27,5 miliona ili 28,5 miliona evra, direktnom pogodbom, gde je pregovarač upravo bio on.

Takođe je bio pregovarač za NIS, takođe je bio pregovarač sa Editom Tahiri, takođe je rezultat toga bio Brnjak i Jarinje, granični prelazi i danas nas uglavnom optužuju oni za izdaju. Pazite, za izdaju nas optužuju oni koji su pustili 1800 ili 2000 UČK terorista. Sa druge strane, sa Kutijem, Borovinom, Mazrekom, sa druge strane za izdaju nas optužuju oni koji su pohapsili sve naše oficire, izručili i u najboljem slučaju penzionisali sve one koji su bili branioci Kosova, jedino zbog toga i zbog Rusije smatraju izdajnicima, drugi zbog EU, a mi koji smo za Srbiju, ispada da smo mi izdali Srbiju, a to je gotovo nemoguća stvar.

Po pitanju telekomunikacija i odbrane svoga gazde, čisto da navedem sledeću situaciju. Između toga da zastupate „Telekom“ i svoju kompaniju, između toga odakle primate i platu iz budžeta, između te ljubavi prema državi i ljubavi prema Šolaku i Đilasu, to je samo dokaz onoga što sam ja stalno tvrdio, da mi nemamo problem sa opozicijom, posebno sa ovom navodno evratlanskom, zato što oni u stvari nisu nikakva opozicija, oni samo štite Đilasov i Šolakov biznis. Ovo je živi dokaz da se vi založite za jednu privatnu kompaniju, koja je raznim vrstama kriminala dok su oni bili na vlasti dolazili do povlastica i jačali svoju kompaniju, protiv građana Srbije, navodno u „Telekomu“ su pare građana Srbije, a u SBB-u su valjda marsovci plaćali pretplatu. Ta pretplata nije javni novac. Znači, kada uplatimo državnu kompaniju, vi ste gledaoci, to je onda državna stvar i ja se sa tim slažem.

Ali, isti ti ljudi, i nikakve kontrole posebno nema u SBB-u, uplaćuju pretplatu SBB-u, koju oni, kako oni kažu, imamo neke domaće televizijske kanale itd. koje plaćamo. Ali, gle čuda, kada građani Republike Srbije SBB-u uplate pare, onda te pare idu u Luksemburg za strane ove televizije koje uopšte nisu registrovane u Srbiji.

Sada, ovako, zamislite poslanika koji je protiv svojih medija, protiv građanske kompanije, koji staje u privatnu kompaniju svoga gazde i njegovog prijatelja Šolaka, zamislite poslanika koji je protiv toga da „Telekom“ od prihoda izdržava naš sport, kulturu, jer je nesporno da su sponzori raznih fudbalskih klubova, reprezentacije itd. pa i reprezentacije koju je vodio njihov gazda kada je kontrolisao deo Košarkaškog saveza ili ceo Košarkaški savet i zamislite kada se neko založi protiv srpskog sporta, protiv srpske kompanije u korist strane Šolakove kompanije i i Sautemptonom i da mu na kraju kažem da svih 30 kanala navodnih u Luksemburgu se finansiraju, koji su fiktivno registrovani. Novac građana Republike Srbije takođe iz pretplate se ispumpava, jer se plaća tzv. reemitovanje koga nema.

Svi znamo da je izvorni program u Beogradu. Svi znamo da je to na Novom Beogradu. Svi znamo da Šolak ima 30 u Srbiji neregistrovanih kanala, za razliku od onih koji su svi registrovani u Srbiji, plaćaju doprinose REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, i kako se zovu sve te organizacije, dok ovi drugi ne plaćaju ništa, jer, navodno, mi istovremeno preuzimamo njihov program iz Luksemburga. Luksemburški operator je meni rekao da tamo nikakvog programa nema, da su samo registrovani, pa je veliko pitanje šta se to reemituje kada tamo nema ničega?

Znači, lepo lažu i danas imaju svoje ovlašćene predstavnike koji da se ubiju, da brane svog gazdu, da brane Šolaka, da brane Sautempton protiv Zvezde, Partizana, Reprezentacije Srbije itd. To je za mene, naprosto, neoprostivo. I zamislite sada kada te kompanije, a dele se ovi televizijski emiteri, odnosno pružaoci medijskih usluga, molim ministra da to isprati, na domaće i strane. Ovi strani reemituju program, ima i ovaj prvi koji emituju program, oni se registruju u Srbiji i plaćaju sve, a ovi drugi nisu registrovani u Srbiji, navodno samo reemituju program i normalno je da ne treba da plaćaju ništa zato što ga reemituju, istovremeno preuzimaju iz inostranstvo, ali postoji još jedan član, jel tako gospodine ministre? To je Zakon o oglašavanju koji kaže u članu 27. da ovi prvi koji su registrovani u Srbiji imaju pravo da emituju reklame, da imaju pravo na marketinško tržište, jer su registrovani u Srbiji i zato to pravo imaju i plaćaju sve. Ovi drugi, jel tako, gospodine ministre, ne treba da plaćaju ništa zato što reemituju program, ali nemaju pravo na reklame iz Srbije. Dakle, mogu da idu samo one izvorne koje se emituju u Luksemburgu. Pošto se program ne emituje u Luksemburgu, a posebno se ne emituju reklame „Jelen“ piva, Maksi sporta itd. to je sigurno da kradu domaće kanale. Neregistrovane televizije kradu reklamni prostor, zakonom propisan, domaćim televizijskim kanalima koji plaćaju sve obaveze. Kradu ih ovi koji ne plaćaju ništa.

Sada ja znam, vama se isplati da budete na tim televizijskim kanalima, pa makar oni bili kriminalni, makar oni krali domaće medije, makar oni krali televizijske prenose na koje po članu 64. nemaju pravo, jer najvažnije događaje mogu da prenose samo televizije koje emituju program i koji pružaju medijske usluge na celoj teritoriji Srbiji, što nije slučaj s tim televizijama, a to su radili na takav način krali i krali kanale sa nacionalnom frekvencijom i neko napadne opljačkane domaće medije, opljačkanu domaću kompaniju u korist jednog lopova Šolaka, kome pomaže Đilas. Oni su, dame i gospodo, zapamtite, projekat. Prazni ljudi puni sebe.

Hvala.

Zahvaljujem.
Aleksandar Jerković je sledeći po prijavi za reč. Nije tu.
Reč ima Marija Jevđić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministri, gospodine Selakoviću, ja dolazim iz Kraljeva i htela bih da vam se zahvalim što ste uspeli da u par minuta kažete kroz šta je sve Kraljevo i Kraljevčani prošlo zadnjih 20 godina, počev od katastrofalnih privatizacija do dolaska, nažalost, interno raseljenih lica sa Kosova.

Kažem, nažalost, jer je razlog njihovog dolaska u Kraljevo nama verovatno ovde nezamisliv, da vas neko protera iz svoje rođene kuće, pa do zemljotresa, tako da dolazak investicija u Kraljevo, Kraljevčani su to, mogu vam reći, dočekali sa velikom radošću. Da li se neko snašao na tom poslu ili nije, da li je neko zadovoljan sa tim poslom ili je očekivao nešto više, to je već do čoveka, ali nije do onog ko je doveo te investitore u taj grad.

Mogu vam reći da sam u periodu kada su sva tri giganta u Kraljevu, počev od "Magnohroma", "Jasena", Fabrike vagona, bila mlada, ali se dobro sećam kako je grad Kraljevo tada izgledao, kako je izgledao Kraljevo kada u 14.30 časova se čuje sirena za kraj radnog vremena. Oba železnička mosta su bila preplavljena ljudima. To je bila reka ljudi koja je išla ka gradu, tako da ste mi probudili neka lepa sećanja. Nadam se da će generacije koje stasavaju u Kraljevu imati prilike da to dožive kao što sam ja doživela.

Izvinite sada što sam izašla, prosto, iz dnevnog reda ove sednice, ali kao neko ko je lokal-patriota prosto sam morala da vam se zahvalim na tim rečima i podrške i razumevanja na grad iz kojeg ja dolazim.

Što se tiče zakona, ja ću inače u svom izlaganju se držati samo Zakona o bezbednosti na radu, pošto prosto nemam dovoljno vremena i drago mi je da posle skoro 18 godina dobijamo nov zakon koji precizira i definiše obaveze i odgovornost poslodavca, ali i usklađivanje sa relevantnim evropskim direktivama u ovoj oblasti.

Jedinstvena Srbija podržava predloženi zakon i pohvalno je da je i Socijalno ekonomski savet Srbije dao pozitivno mišljenje i smatram da svakom pravom poslodavcu je bitno da zaštiti i očuva zdravlje svojih zaposlenih. To je najpre moralno, to je ljudski, to je humano, ali je činjenica je da će verovatno poslodavcima predstavljati finansijski izazov da ispune sve zahteve iz zakona. Nekima će možda biti teško da to urade, ali je to sve za dobrobit i za zdravlje i za očuvanje ljudskog života. Mislim da i jedan izgubljen ljudski život nam govori da prosto moramo dobiti ovakav zakon i da moramo težiti da poboljšamo ovakav zakon.

Ja sam negde i pročitala da ste vi raspisali konkurs za prijem novih inspektora na rad i da ćete i dalje raditi na usaglašavanju i unapređenju ovog zakona.

Smatram da predloženi zakon uvodi novi termin zdravlje i to govori da je u širem obuhvatu ovog novog pravnog akta i smatram da je to značajno jer iz iskustva sa pandemijom, ali i sa sve većim brojem neprepoznavanja profesionalnih oboljenja pokazalo koliko tu ima nedostataka. Konkretno mislim na profesionalna oboljenja, na kategorizaciju i na prosto ne razlikovanje od profesionalnog oboljenja od povrede na radu i to nije nikakva novina. Spomenuli ste vi i Nemačku i koliko nedostatak… 42.000 je nedostatak prosvetnih radnika, ali kod njih u toku jedne godine se dogodi da nekoliko hiljada osiguranika ode u penziju na osnovu profesionalnog oboljenja.

Verujem da ćete kroz vaše ministarstvo raditi na tome da se ta kategorizacija i to prepoznavanje profesionalnih oboljenja budu što bolja.

Dosta izmena ima u novom zakonu i ja bih spomenula nekoliko - pooštravanje uslova za obavljanje visokorizičnih poslova kroz uvođenje dozvola za rad i, po mom mišljenju, možda jedna od najznačajnijih novina je to da će sada poslodavac morati da sprovede obuku za pravilno korišćenje zaštitne opreme, ali i mašina za rad. Do sada je bilo dovoljno da poslodavac samo obezbedi opremu, ali sada će morati da sprovede obuku zaposlenih, ali se uvodi odgovornost zaposlenih, jer su istraživanja pokazala da se u više od 80% slučajeva dogodi povreda na radu zato što radnik nije pravilno koristio zaštitnu opremu ili nije dobro koristio.

Imala sam priliku da razgovaram sa ljudima koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Infrastrukturi" i u ta tri akcionarska društva radi pet hiljada zaposlenih, gde samo 20 ljudi radi na poslovima bezbednosti na radu i kontroliše preko 2.000 ljudi koji obavljaju poslove sa visokim rizikom. Mislim na mašinovođe, na mašinovođe na manevru i druge. Oni smatraju da će upravo ovim novim zakonom, odnosno članom kojim se striktno naglašava poslodavcu da onaj koji vrši bezbednost na radu, radi samo to, jer u slučaju ovih 20 ljudi, oni su od poslodavaca dobijali i druge zadatke, tako da nisu mogli biti potpuno posvećeni bezbednosti na radu, tako da ovim zakonom će to im biti omogućeno i da će oni moći da pokažu svo svoje znanje i da zaštite sve naše radnike na železnici.

Pošto više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone.

Zahvaljujem.