Hvala, koleginice Jevđić.
Sledeća po redosledu narodnih poslanika je profesor doktor Jelena Jerinić.
Samo da podsetim da imate dva minuta i osam sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iskoristiću ovo kratko vreme koje je preostalo da se osvrnem na jednu od tačaka po kojoj neće biti rasprave u pojedinostima, a to su zaključci povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu.

Predloženi zaključci, dozvolićete mi ovo poređenje, podsećaju na onog lošeg đaka koji nakon što se roditelji vrate sa roditeljskog i dalje tvrdi da mu odlično ide i da će na kraju godine biti odličan iako je dnevnik pun kečeva i dvojki, jer to su ocene koje je dobila Srbija o Evropske komisije. Kada se kaže da nema napretka, to je jedinica, a ograničeni napredak je jedva neka iskamčena dvojka. Pritom, ceo izveštaj na sprskom jeziku se nalazi na sajtu Ministarstva za evropske integracije i teško ga je sakriti.

Ja ću se fokusirati samo na jedan primer. U izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak, dakle dvojka, u borbi protiv organizovanog kriminala, a da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu redovna praksa.

Da građanima i građankama bude jasno, neobjašnjivo bogatstvo je, na primer, kad neko iz Srbije može da kupi 24 stana u inostranstvu, dok je za 50% građana i građanki Srbije koji primaju prosečnu platu, a nemaju tetku iz Kanade, potrebno da punih 19 godina celokupnu platu daju da bi otplatili stan od 55 kvadrata u Beogradu. Isto to je kada neko može sinu da nabavi automobil koji košta više od 300.000 dolara, dok se siromašnoj deci u Srbiji na sva zvona promoviše dualno obrazovanje koje nije ništa drugo do vid radne eksploatacije i omogućavanje jeftine radne snage za velike kompanije i investitore.

Zbog ovoga, ali i zbog drugih kečeva i dvojki kojima obiluje Izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu, mi ne možemo da podržimo ovakav predlog zaključaka u kome se ni jednom jedinom rečju ne pominju slabe ocene koje je Evropska komisija dala, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zahvaljujem.

Hvala.

Nastavljamo dalje.

Reč ima Rodoljub Stanimirović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije sa svojim saradnicima, nakon jasnog i iscrpnog izlaganja od strane ministara u Vladi Srbije i predstavnika skupštinskih odbora u vezi predloženih zakona Vlade Republike Srbije, mogu slobodno da kažem da su predlozi zakona značajni za građane Republike Srbije i imaju za cilj dalje usklađivanje sa onim što je preko svakog resornog ministarstva potrebno i predviđeno sprovesti.

Poštovani ministri, svedoci smo da je u ovom visokom domu od strane kolega iz opozicije izneto toliko uvreda i neistina da je prosto tužno da mi u toku rasprave nismo ništa konkretno čuli šta nije to dobro. Ništa me i ne čudi, jer to su upravo oni isti ljudi koji su od 2000-2012. godine uništili zemlju, doveli je pred sam bankrot, ugasili preko 600 hiljada radnih mesta, razorili privredu, rasprodali vitalne fabrike i firme.

Vaša nesposobnost u rukovođenju države se upravo i ogledala u nemogućnosti da ponovo osvojite vlast i zbog kontinuiranog kažnjavanja od strane naših građana na izborima, vi ispoljavate stalnu agresivnost, pretnje i najgore uvrede, pre svega, prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, zato što znate da su građani Srbije samo pre godinu dana dali ogromnog poverenje predsedniku Vučiću koji je u prvom krugu drugi put pobedio sa skoro dva miliona i 300 hiljada glasova, kao što je i SNS na parlamentarnim izborima ubedljivo pobedila.

Zbog toga se kolege iz opozicije služe ružnim i sramnim metodama, ne bi li nasilno ponovo osvojili vlast, kao što su nedavno pokušali da fizički linčuju predsednika Aleksandra Vučića koji je u Narodnu skupštinu došao na poziv opozicije u vezi situacije na Kosovo i Metohiji, koje predstavlja, složićete se sa mnom, jednu od najosetljivijih pitanja za sve nas, a posebno za naš narod koji živi u ovom delu naše Srbije, koji se ujedinio i pružio jedinstvenu podršku predsedniku Vučiću neizlaskom na lokalne izbore u severnom delu Kosova i Metohije, gde je Kurti doživeo potpuni fijasko i što predstavlja po meni sramotu zapadne demokratije.

Poštovani ministri, zato i nemojte da se čudite što i vas vređaju, jer šta god da je bilo u predlozima, njih to ne bi zanimalo, osim pokušaja izazivanja incidenata zbog svojih ličnih interesa.

Sam Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predstavlja, pre svega, ozbiljnog resornog ministarstva da se uspostave i pooštre uslovi na visokorizičnim poslovima. Zbog javnosti želim da kažem da je ovaj zakon od izuzetnog značaja, zato što i sami znamo, a i uverili smo se konkretno da je Srbija najveće gradilište u Evropi zahvaljujući svakodnevnoj posvećenosti odgovornoj i razvojnoj politici.

Hiljade gradilišta, stotine i stotine kilometara izgrađene putne infrastrukture, tunela, mostova, brze pruge i novootvorenih fabrika u Srbiji je omogućilo otvaranje skoro 600.000 novih radnih mesta.

Ministre Selakoviću, zbog toga vam čestitam što ste predložili uređenje i sprovođenje mera koje će povećati bezbednost i zaštitu zdravlja na radu za lica koja učestvuju u radnim procesima.

Posebno bih se osvrnuo na predloženi Zakon o Ministarstvu poljoprivrede i u ime poljoprivrednih proizvođača, sa kojima sam neposredno u kontaktu i u svoje lično ime, pohvalio i čestitao na realizaciji procesa uspostavljanje E-agrara ministarki poljoprivrede, gospođi Jeleni Tanasković, a koji omogućava poljoprivrednim proizvođačima lakši i brži pristup podsticajnim sredstvima.

Moram biti iskren da kažem da su najveći deo pomoći u sprovođenju ovog projekta svojim radom doprinele poljoprivredne stručne službe, a ja posebno izdvajam poljoprivrednu stručnu službu iz Kolara, koja je zadužena za Podunavski okrug, opštinu Smederevska Palanka, a i samu Azanju, odakle ja dolazim.

Takođe bih napomenuo i rekao zbog javnosti da je za kratko vreme isplaćen ogroman novac gazdinstvima za subvencije u vrednosti od skoro 15 milijardi dinara. Ova isplata je značajna za poljoprivredne proizvođače u periodu početka nove setve i prehrane useva.

Poštovana ministarko, gospođo Tanasković, za kratko vreme ste mnogo toga pozitivnog uradili i sa terena lično znam da ste sa svojim saradnicima bili na usluzi poljoprivrednim proizvođačima, kao i drugim privrednicima iz ove oblasti, rešavajući njihove probleme. S tim u vezi, ja bih vas zamolio, ako to već niste uradili ili planirali, da posebnu pažnju obratite, a vezano za funkcionisanje protivgradnih stanica, koje dejstvuju u vreme elementarnih nepogoda, jer veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača je zabrinut, kako kažu, zbog lagane zime koja je bila, a da će se to odraziti u vremenu koje pred nama predstoji.

Uvaženi građani, poštovane kolege i koleginice, osvrnuo bih se i na potvrđivanje vojnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Austrije.

Ponosno mogu da kažem da je Vojska Srbije postala apsolutni vojni lider u regionu, što je pre samo nekoliko dana na vojnom aerodromu Batajnica čitav svet imao prilike da vidi. Nikada snažniju, opremljeniju, sa čitavim nizom asortimana i sredstava ratne tehnike iz domaće vojne industrije, a kao plod domaće pameti. Na samom poligonu smo imali priliku da vidimo borbene sisteme i borbeno oklopno vozilo „Miloš“ kao daljinsko upravljivu, besposadnu platformu. Nikada se do sada nije videlo toliko letilica u vazduhu na našem nebu, a da ne govorim o pripremljenosti snažnih elitnih kolektivnih specijalnih snaga 72, 63. „Kobrama“ i drugim specijalnim jedinicama, a koje su viđene na zaista granitnom stroju 2023.

Okupljene oko državnog vrha Srbije, na čelu sa predsednikom Srbije i vrhovnim komandantom Aleksandrom Vučićem, na aerodromu Batajnica i za samu organizaciju i pripremu i predstavljanje Vojske, kao institucije koja je vratila svoje poverenje među građane Srbije, posebno bih se zahvalio, potpredsedniku Vlade i ministru odbrane, gospodinu Milošu Vučeviću koji je svakodnevno na terenu sa pripadnicima naše vojske.

Moram samo da na samom kraju dodam i kažem dušebrižnicima, a koji se protive pripremama za zajedničku vežbu sa NATO da je to redovna međunarodna vojna vežba, kao što su i do sada održavane zajedničke vežbe sa drugim zemljama, poput Rusije, Grčke i Rumunije, jer svaki vid saradnje je čvrsta, združena, savremena praksa sa drugim zemljama i ovakav vid vojne saradnje samo je dokaz onoga što je predsednik Republike rekao i pokazao svoju doslednost da smo mi vojno neutralna zemlja.

Zbog svega ovoga u danu za glasanje, podržaću i glasaću za sve predložene zakone, što pozivam i ostale koleginice i kolege da jedinstveno učine i glasaju – za. Živela Srbija i podrška predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Nenad Mitrović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Samo jedno zlo je neizlečivo, ako narod ili kada narod digne ruke od sebe. To su reči ne moje, nego velikog nemačkog pesnika i pisca Getea. Mi smo u predvorju svega toga.

Moj posao kao poslanika Demokratske stranke i kao narodnog poslanika je da kandidujem teme koje su važne za običnog čoveka, ali i da pokušam da narodu objasnim da nema potrebe i da nije prirodno da diže ruke od sebe. Kada pada kiša, otvoriš kišobran. Kada te neko napadne, ti se braniš. To su prosto prirodni zakoni.

Hteo bih ministru da kažem. Malopre je izgovorio da 10.000 radnika je zaposleno u „Ziđinu“. Nije tačno. Oni rade u „Ziđinu“, a zaposleni su kod raznih srpskih špekulanata koji im isplaćuju 60.000 dinara preko računa i 25. 000 dinara na ruke, po svakom radniku mesečno ukradu 100 evra. Deset hiljada radnika puta 100 evra, to je milion evra mesečno. Za godinu dana ti srpski špekulanti ukradu 12 miliona evra. Eto zašto je jeftin lambordžini, zašto su jeftini stanovi u „Beogradu na vodi“, zašto su jeftini apartmani u Južnoj Americi.

To je veliki problem koji imamo. Pravimo nekoliko problema. Država se uskraćuje za poreze, radnici se uskraćuju za penzije i stvaramo bogataše. Radnici ovde rade od sedam do 17 časova, 10 sati. Preko 200 sati mesečno. Direktno se krši Zakon o radu. Gde je tu primena Zakona o radu? Ti radnici nemaju mogućnost niti da se ožene, niti da stvore porodice, niti imaju pravo na svoj život. Stvorili smo robove u 21. veku. Da li je to borba za narod? Da li je to borba kada ovde svira himna, pa se mi zaklinjemo u zastavu i ježimo se, da li zbog naroda Srbije ili zbog nas ovde u poslaničkim klupama? Turci su bili pošteniji kada su vladali ovde, nego mi sada.

Hteo bih da završim opet sa Geteovom rečenicom – beskoristan život je isto što i rana smrt. Zapitajte se dobro šta radite i čime se bavite? Hvala.

Reč ima ministar Nikola Selaković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i malopre rekao, reći ću opet. Kada govorim i iznosim podatke, ja iznosim vrlo precizne podatke, vrlo precizne podatke. Podatak koji sam naveo od 10.500 ljudi koji rade u dve kompanije, u Boru i u Majdanpeku, „Ziđin Srbija“ i „Ziđin Koper“, su podaci koje sam dobio direktno od poslovodstva te dve kompanije kada sam u Boru boravio krajem januara, početkom februara ove godine i prisustvovao potpisivanju kolektivnog ugovora koji je definisao prosečnu zaradu od 121.000 dinara. Taj kolektivni ugovor potpisan je između poslovodstva te dve kompanije i reprezentativnih sindikalnih organizacija. To je istina, kao što je istina da je neko ljudima pre 20 godina govorio da u Boru treba da zatvore rudnik i da seju kikiriki. Dakle, to je istina.
Ja koristim, takođe, priliku da još jednom kažem da gde god postoji sumnja da se krši Zakon o radu, ljudi, postoji Inspektorat rada, postoje institucije ove države. Svaka potencijalna sumnja u zakonitost rada može da se prijavi i inspekcija rada da izađe na teren, da ostvari uvid, i to je radila inspekcija u prošloj godini 21% puta više nego 2012. godine. Ne puta, izvinjavam se, 21% više.
Prema tome, iznositi paušalne ocene kada na to dobijete konkretne, jasne, precizne podatke, džabe je trošenje vremena. Ja sam ovde da prihvatim i saslušam svaku konstruktivnu kritiku, gde nešto možemo da poboljšamo da poboljšamo, ali je činjenica – danas u Srbiji radi 583.000 radnika više, nego što je to bilo 2012. godine. Tada je minimalna zarada bila 17.720 dinara, danas je 40.020 dinara.
Još jedna stvar, uvažena predsedavajuća, kao građanin Srbije, a pogotovo kao neko ko je ponosni pripadnik srpskog naroda, da slušam od bilo koga rečenicu „da su Turci bili pravedniji nego vi danas“… Ova Narodna skupština nalazi se na pravcu na kojem su ti koji su, po rečima prethodnika, bili pravedniji nabijali ljude na kolac i odsečene glave isticali na Carigradskom drumu, oni koji su decu odvodili u korpama na konjima i janjičarili ih da bi sutra bili krvnici nad sopstvenim narodom, ti bili pravedniji od nas danas ovde.
Pre nekoliko dana ovde je iznošena tzv. zastava lažne države, neko nas je izjednačavao, ne izjednačavao, nego rekao da smo gori od onih kojima je suđeno u Nirnbergu, a treći govorio da smo Jure Francetić. Danas smo čuli da su Turci koji su ovde vladali bili pravedniji od nas. Onome ko sve to govori neka je na čast i na obraz.
Građani Srbije dobro znaju i kad god imaju priliku da se izjašnjavaju oni glasaju na osnovu onoga što vide, na osnovu onoga što je urađeno, na osnovu onoga što su konkretni rezultati, a politika predsednika Vučića, SNS, kao glavnog stuba te politike, pokazala je da može, da hoće i da zna više, a ova priča i o Nirnbergu, i o Francetiću, i o Osmanlijama koji su naš narod pet vekova držali u ropstvu može da se prodaje samo nekome ko o tome ne zna ništa.
Hvala Bogu, mi znamo i branićemo i srpski obraz i naše interese, a radićemo to na pravi, suštinski, demokratski način, u ovoj Narodnoj skupštini predlažući kao Vlada dobre zakone za koje verujemo da će biti usvajani, na svakom mestu u Srbiji otvarajući nova radna mesta i zapošljavajući naše građane, a onda obezbeđujući uslove za bolju zaštitu i bezbednost na radu. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministru Selakoviću.

Iako smem da primetim, danas svako ima mišljenje, ali malo ko ima obraz.

Sledeći po listi prijavljenih za reč je narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Treba se sada posle mog prethodnika, kolege, narodnog poslanika, vratiti na temu dnevnog reda, ali su svakom slučaju, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da budem kratak i koncizan, jer posle mene treba da govori još troje mojih kolega o važnim temama koje su danas na dnevnom redu. Kako im ne bih potrošio vreme, potrudiću se zaista da u kratkim crtama govorim o Zakonu o elektronskim komunikacijama, kao jednom novom zakonu, kao zakonu koji treba da stavi u pravne norme jednu veoma važnu oblast, oblast koja je u 21. veku u ogromnoj ekspanziji, u ogromnom razvitku.

U kontekstu moje konciznosti, mislim da se radi o veoma važnom i sistemskom zakonu koji, kao što sam rekao, počiva na četiri stuba. Prvi stub tog zakona jeste upravo povezanost. Ona treba da omogući da u narednom periodu svaki građanin, svaki privredni subjekt bude pokriven uslugama koje dolaze iz oblasti telekomunikacija.

Takođe, treba da se stvori pravni okvir da do kraja 2025. godine svako domaćinstvo bude pokriveno fiksnim internetom koji se pokazao značajnim, pogotovo u periodu Kovid krize kada smo imali i onlajn nastavu, ali i kada je mnogo građanki i građana upravo radilo od kuće. Predviđene su, koliko sam razumeo, na sednici Odbora, dve mere, da u onim oblastima, pogotovo kada pričamo o ruralnim područjima gde ne postoji ekonomska zainteresovanost operatera da te delove pokriju, naprave pokrivenost internetom, da se uvede i obaveza, ali i jedan vid podsticaja koji bi trebalo da ih podstakne da se i ti naši predeli koji geografski nisu, pre svega su dosta razuđeni stanovništvom, budu pokriveni, pre svega, internetom.

Takođe, želim da pohvalim i ono što će u narednom periodu, to je ogroman posao, definitivno to jeste jedna vrsta katastra, kada govorimo o tome gde nam je uopšte infrastruktura, gde su nam kablovi, gde je postojeća infrastruktura za te kablove, kako ne bi smo stalno iznova i iznova kopali za određenu infrastrukturu kada se sprovodi.

Drugi stub jeste jačanje konkurencije na način što će se povećati uloga RATEL-a kao regulatornog tela, koje će imati veća ovlašćenja upravo u sporovima. Ono što se sada prepoznaje jeste i deljenje postojeće infrastrukture. To je veoma značajno, pogotovo kada govorimo i o Beogradu, gde u 60% stambenih zajednica postoji mogućnost, tj. postoji mreža koji ima tehničke mogućnosti da podrži dva ili više operatera. Sada će to biti zakonska obaveza onog operatera koji je već u toj stambenoj zajednici sproveo svoju infrastrukturu, da ustupi i drugom operateru. Na taj način će se jačati sama konkurencija.

Treći stub jeste jačanje prava krajnjeg potrošača koji se nadovezuje na jačanje konkurencije, ali se zakonom predviđa i da će krajnji potrošač imati ista prava kao što imaju potrošači u zemljama Evrope. Prepoznaju se i mikro i mala preduzeća koja zbog svoje ekonomske moći nisu u mogućnosti da, tj. imaju negde iste mogućnosti kao i sve građanke i građani, tako da se i oni prepoznaju.

Četvrti stub jeste upravo jačanje efikasnosti kada je u pitanju upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Uvode se akucije. Pored toga, tamo gde neće biti potreba za aukcijom, jer nema zainteresovanosti, gde ima samo jedna zainteresovana strana, postoji mogućnost obnove dozvole, gde će RATEL direktno obnavljati dozvole, ali postoji i sistem sankcije gde će se u slučaju da se ne ispoštuje zakonom predviđenih normi, te dozvole i oduzmu.

Ono što je veoma važno napomenuti zbog pre svega građanki i građana jesu dve novine. Jedna se tiče registracije pripejd korisnika, to je veoma važno i značajno, neko od kolega je o tome govorio upravo zbog svih zloupotreba koje su postojale u prethodnom periodu, predviđeno je takođe, koliko sam informisan, koliko smo informisani na Odboru, to je bilo pitanje i da će stranci takođe moći da se registruju, tu pre svega govorim o turistima tako što će doći i priložiti pasoš. Nećete morati drage građanke i građani da idete u poslovnice, moći ćete sve to da uradite, koji ste korisnici pripejda i preko „eUprave“.

Druga novina jeste upravo da računi u papirnom obliku donekle odlaze u prošlost, moći će i bez vaše saglasnosti da vam stižu elektronski računi, ali ostavljena je mogućnost za svakoga ko želi da dobija u tom papirnom obliku da nastavi da dobija te račune. Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo koje je predvidelo da će to ići na trošak upravo operatera. Takođe, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Takođe ću probati u dva minuta samo da se osvrnem i o Zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima. Moram da kažem da smo pre dve godine kada smo taj zakon donosili nekako svi bili puni elana i govorili, pogotovo o jednom novom instrumentu koji je tada po prvi put uveden, tj. proizvođač-potrošač. Mislim da je taj zakon dobar. Vidim da su ove izmene i dopune koje se donose idu upravo u smeru definisanja odnosa oko balansiranja i strane koje će balansirati kada pričamo o obnovljivim izvorima energije i o tome u odnosu na povlašćene proizvođače, koji su u sistemu „fid in tarife“ ili u sistemu tržišne premije.

U svakom slučaju, da ne ulazim u same te detalje. Ono što želim da govorim, želim da samo sistemski napomenem da kada je veoma važno da kada govorim o balansiranju stalno iznova i iznova podstičemo i vas kao izvršnu vlast, da je veoma važno da bi smo stvorili adekvatne uslove za obnovljive izvore, ali ne samo i za njih, već i za naš termosektor iz kog dobijamo 70% električne energije u slučaju ispada određenog bloka.

Upravo radi te sigurnosti ukupnog elektroenergetskog sistema je važna izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa četiri agregata snage od 170 megavata po agregatu. Ono što je posebno značajno, jeste dva agregata, ministarka, vama to ne moram da govorim, snage od po 170, kao što sam rekao, ali potpune fleksibilnosti da uđu u sistem rada i da nam upravo održava ono što je najvažnije, naš elektroenergetski sistem, neki kažu stabilnim, ali kažu da je ispravnije reći sigurnim.

U svakom slučaju, hoću da pohvalim, pre nekih mesec dana ste bili na otvaranju, čini mi se, u Lapovu, 9,9 megavata solara. To je veoma važno, trebamo po mom mišljenju, biću slobodan i to da kažem da EPS guramo u tom smeru da se bavi obnovljivim izvborima, da ulaže u obnovljive izvore i u petak je bilo reči o tome, neki su vas optužili, ja zaista verujem da i vi stojite na ovome što je stanovište naše državne politike, a to je da je sama promena statuta EPS urađena u cilju njenog lakšeg poslovanja.

Mišljenja sam da vlasništvo, mišljenja sam da pre svega EPS treba da ostane u državnom vlasništvu, kao što sam mišljenja da vlasništvo ne upravlja bilo kojom firmom ili preduzećem. To radi znanjem i mislim da mi znanju trebamo da omogućimo da upravlja našim EPS-om i i siguran sam da za nju neće biti zime u narednom periodu. Zahvaljujem se.