Uvažena predsedavajuća, član 107. Razumem da ste vi neko ko je dosta tolerantan kada je u pitanju vođenje ove sednice, ali mislim da je bitno da napomenemo da ne dovodimo Srbiju u zabludu u smislu da diskreditujemo nekoga ko je danas u Žagubici, a ko je ni kriv ni dužan danas optužen za nešto ovde.

Naime, u toku ove sednice o kojoj danas govori kolega, a tiče se sednice Odbora za zaštitu životne sredine, najbrutalnije je od strane predsednika Odbora napadnuta grupa žena, nazivajući ih najpogrdnijim imenima. Pri tome su im iznesene kvalifikacije i uvrede kojih bi se postideo i najgori kafanski razbojnik. Nazvane su prostitutkama. Sramota me je i da kažem. Izabrao sam jedan, da kažem, termin koji će biti prihvatljiv narodu, štedeći se i znajući da ovaj prenos danas gledaju i naši mlađi sugrađani, pa sam taj termin prosto iskoristio kao prikladan za ovaj uvaženi dom.

Toliko o tom odnosu prema Žagubici, o tom odnosu prema lokalnim vlastima, o tom Safetu Pavloviću, a toliko o onome ko je danas došao da izrazi tzv. protest kod Safeta Pavlovića.

Što se tiče blagostanja u kome živimo, Pa, ne, blagostanje je kad smo ostali bez 200 hiljada radnih mesta do 2012. godine. Blagostanje je kad smo zatvorili FAP u Priboju. Blagostanje je kad smo Priboj doveli na prosjački štap, da li je to blagostanje? Prosto sam morao da ustanem i da vam kažem ovo, iako ne koristim čestu ovu priliku, ali zbog onoga svega što se danas desilo u Žagubici i zbog, mogu slobodno reći, laži koje su sad izrečene, ja sam ovu priliku iskoristio i ovo će biti po tom pitanju poslednje javljanje. Hvala vam.

Narodni poslaniče Vujadinoviću smatram da nisam prekršila Poslovnik, ali svakako da vi imate pravo da se izjasnite.
(Milimir Vujadinović: Ne tražim da se Skupština izjasni.)
Ne želite da se Skupština izjasni o tome. Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, Zagorka Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povređen je član Poslovnika 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja nisam sigurna da je prethodni govornik govorio o bilo kojoj tački sa današnjeg dnevnog reda, ali je važno da je pomenuo predsednika JS, gospodina Dragana Markovića Palmu i pomenuo neku metaforu koja mi zaista nije jasna. Cela Srbija leži ispod „jedne velike palme“. Ja zaista ne znam šta to znači?

Mislim da je Srbija zemlja koja ima svoju politiku, svoje pravce, a ja ne znam da li on hoće da ga neko prihvati, pa i on hoće da legne ispod „velike palme“. Hvala.

Odgovor je isti kao i kolegi Milimiru Vujadinoviću. Smatram da nisam prekršila Poslovnik, jer zaista mislim da ovde moramo omogućiti uslov svima da bez obzira na temu dnevnog reda ipak negde malo imamo širinu i razumevanje da se o opštim temama ipak govori.
Da li želite da se Skupština izjasni o vašoj povredi Poslovnika?
(Zagorka Aleksić: Ne.)
Ne, u redu.
Đorđe Todorović, replika.

Ovlašćeni, ali dobro, može i kao replika.

Drago mi je što se bivši govornik probudio iz zimskog sna i došao ovde posle mnogo, mnogo vremena da nam deli lekcije o tome da li neko iz Švajcarske ili bilo koje ambasade traži posao u našoj zemlji, budući da nam je stopa nezaposlenosti na 8,9%. Ja znam da u Srbiji traže posao i neki ljudi iz inostranstva, to je tačno, ali da kažete da je sve u državi lažno, šta je to lažno? Jesu li lažne fabrike? Jesu li lažne bolnice, klinički centri koji se grade? Jesu lažni autoputevi kojima vozite iz mesta iz kojeg ste rekli da živite da dođete do Beograda? Jesu li lažni? Da li je lažni „Miloš Veliki“? Da li je lažna plata od preko 700 evra, prosečna, koja će biti 1000 do 2025. godine? Čista demagogija.

Ono što je meni zanimljivo, ne znam kako ste i u kom trenutku pronašli zdravstvene radnike na današnjoj temi dnevnog reda, ali važno mi je da kažem i zbog građana Srbije, oni su to ispratili, vi verovatno niste, da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, danas bio u prisustvu najboljih medicinskih radnika iz srednjih škola i dodelio 200 ugovora najboljim studentima Medicinskog fakulteta. To je kako država Srbija vodi računa o medicinskim radnicima u našoj zemlji.

Što se samog Kosova i Metohije tiče, građani na južnoj srpskoj pokrajini, srpski narod na Kosovu i Metohiji dobro pokazuje kako i na koji način vidi šta je to što država čini i radi. To su pokazali nedvosmisleno na svim izborima do sada. Pokazali su kako poštuju Srbiju, pokazali su kako poštuju predsednika Aleksandra Vučića i u tome vi ne možete da nađete apsolutno nikakvu zamerku. Jedino čime se vodite ovde je prosta demagogija i to je ono što građani Srbije vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Branislav Josifović.
(Miloš Parandilović: Replika.)
Niste zaista pomenuti ni jednog trenutka.
(Miloš Parandilović: Obraća mi se sve vreme.)
Sve vreme su vam se obraćali kao prethodnom govorniku. Imenom i prezimenom niste spomenuti, vaša stranka, iako ste samostalni poslanik nije spomenuta.
Prema time, Branislav Josifović ima reč. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege, uvaženi ministri i predstavnici Vlade Republike Srbije, ja ću na početku svog prvog izlaganja u Narodnoj skupštini napraviti kratak osvrt na najbolje rezultate rada u opštini Knjaževac u prethodnih 10 godina, na rezultate rada opštine i svih njenih građana jer dugo u ovom domu nije bilo predstavnika iz opštine Knjaževac i smatram da je jako važno da srpska javnost čuje šta je to šta radimo u maloj opštini na istoku Srbije.

U opštini Knjaževac od 2015. godine funkcioniše besplatan javni prevoz za sve kategorije stanovništva na čitavoj teritoriji opštine. Sva deca u osnovnim školama imaju besplatne užine. Organizujemo besplatnu pripremnu nastavu za upis u srednje škole i na fakultete. Stipendiramo učenike i studente po deset osnova. Godišnje, preko 350 naših mladih sugrađana dobije stipendiju od opštine.

Finansiramo lečenje dece, lečenje steriliteta i troškove vantelesne oplodnje iz Fondacije za povećanje nataliteta. Svakoj nezaposlenoj majci koja rodi treće dete opština dodeljuje 480 hiljada dinara.

Jedini u Srbiji imamo najsavremeniji, potpuno neinvazivni aparat za merenje i praćenje postrolnih poremećaja kod dece i već pet godina potpuno besplatno merimo i pratimo svu našu decu osnovno-školskog uzrasta.

Direktnim subvencijama iz budžeta opštine Knjaževac, naši voćari podigli su novih 2.000 hektara voća, uglavnom višnje. Otvorili smo tri nove fabrike i smanjili nezaposlenost na nivo republičkog proseka. Nemamo neasfaltiranu ulicu u gradu. Rekonstruisali smo glavne i magistralne delove vodovoda i obezbedili sigurno vodosnabdevanje za narednih 50 godina.

Gotovo potpuno smo rekonstruisali osnovne, srednje škole i sve objekte predškolskih ustanova u našem gradu. Renovirali smo gradski stadion, izgradili kompleks terena za sport na otvorenom i gradimo novu sportsku halu u okviru OŠ „Dubrava“. Završili smo izgradnju rehabilitacionog velnes centra na termalnom izvorištu Rgoška Banja i krećemo u razvoj savremenog banjskog turizma. Uvećali smo budžet opštine Knjaževac gotovo duplo, sa nekih 700 miliona u 2012. godini budžet opštine Knjaževac i sada je 1,3 milijarde.

Sve ovo, uvažene kolege, je bio san za male i nerazvijene opštine, pa čak i one veće do 2012. godine kada su bile prepuštene same sebi i kada smo zajedno sa kolegama se vodili pričom – ko izađe zadnji, neka ugasi svetlo.

Danas zahvaljujući pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je obišao čitavu našu Srbiju i koji ima sluha i za istok Srbije i za sva ostala područja koja nisu dovoljno razvijena kao neki delovi naše države, realizacija velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata postala je realnost za male opštine.

Danas i male opštine takođe razvijaju i stvaraju uslove za ostanak, ali i za povratak pre svega mladih ljudi. Zato što smo konačno vidljivi i što konačno država vodi računa i o nama, malim opštinama, upravo zato predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju ubedljivo najveću podršku u tim mestima.

Kada je u pitanju dnevni red, ja ću se kao neko ko dolazi iz sistema lokalne samouprave osvrnuti na dva predloga zakona koji se tiču projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, kao i Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u okvirnom zajmu za infrastrukturu u obrazovanju između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Kada su u pitanju prva dva zakona koja se odnose na razvoj lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, u obrazloženju projekta imamo Komponentu jedan – klimatske i pametne mobilnosti, gde se u njenom opisu kaže „obezbeđivanje grantova jedinicama lokalne samouprave za finansiranje projekata rehabilitacije i rekonstrukcije lokalne saobraćajne infrastrukture“.

Lokalna saobraćajna infrastruktura i putevi koji spadaju u nadležnosti opština i gradova, lokalni putevi, ulice u gradu, ulice u selima su veliki izazov za svaku lokalnu samoupravu i najveći deo investicionog dela budžeta svake lokalne samouprave upravo ide za unapređenje i održavanje lokalne saobraćajne infrastrukture.

Naročito je teško nerazvijenim opštinama sa velikom površinom i sa velikim brojem sela i samim tim sa velikom kilometražom lokalnih puteva da to sprovedu u delo, kao što je na primer moja opština Knjaževac, koja se prostire na 1.202 kilometra kvadratna imamo 85 sela i 280 kilometara lokalnih puteva.

Zato smatram jako važnim ovaj Predlog zakona i sve slične konkurse koji omogućavaju lokalnim samouprava da obezbede dodatna sredstva za ulaganje u lokalnu saobraćajnu infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo realizacijom ovog projekta kroz nadležno Ministarstvo poboljšati značajno situaciju kada je u pitanju lokalna saobraćajna infrastruktura u svih 145 lokalnih samouprava, u kojima je predviđeno sprovođenje i realizacija ovog projekta.

Jako bitna stvar koja se takođe navodi u zakonu što će prilikom realizacije konkretno ove komponente koja iznosi 250 miliona evra posebna pažnja biti posvećena nedovoljno razvijenim opštinama.

Izgradnjom novih auto-puteva i rehabilitacijom regionalnih saobraćajnica stvorili smo uslove da uz dobru povezanost, mladih pre svega, ostaju da žive u svojim mestima. Sledeći korak je lokalna saobraćajna infrastruktura i dobra povezanost na lokalu, jer kada budu dobro povezani sela i grad na lokalu, sela će ostati da nam žive i da se razvijaju.

Kada je u pitanju Predlog zakona koji se odnosi na infrastrukturu u obrazovanju, a odnosi se na formiranje regionalnih centara za obuku, pre svega želim da pohvalim tu regionalnu zastupljenost svih delova naše zemlje, jer smatram da je stvaranje jednakih uslova iz svih oblasti presudno i jedini garant opstanka i razvoja čitave naše zemlje.

Regionalni centri za obuku, koji će uz zakonsku regulativu, kada je u pitanju dualno obrazovanje čiji su rezultati više nego vidljivi, omogućiće da se na regionalnom nivou prati dinamičnost tržišta rada i stvoriti bolju povezanost obrazovanja tržišta rada i privrede, jer i pored formalnog obrazovanja u tim regionalnim centrima mogu se realizovati razne sertifikovane obuke, dokvalifikacije, prekvalifikacije i u okviru neformalnog obrazovanja sa različitim partnerima iz te oblasti možemo znatno poboljšati uposlenost radnih ljudi i mimo formalnog sistema obrazovanja.

Sagledavajući baš te probleme, neusklađenost tržišta rada i potrebe privrede, kao i obrazovanih smerova u srednjoj stručnoj školi, mi smo u opštini Knjaževac oformili trening centar, gde organizujemo obuke za rad u tekstilnoj, metalskoj, obućarskoj i drvnoj industriji.

Ovom prilikom želim da se zahvalim ministru Nikoli Selakoviću, čije ministarstvo, koje on vodi, je prepoznalo ovaj vid inovativnih modela lokalnih politika zapošljavanja i podržalo rad i dalje obuke u tom trening centru sa gotovo sedam miliona dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi kolega Josifoviću.
Koristim priliku da vam čestitam na prvom govoru u Narodnoj skupštini.
Sledeća po redosledu je narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, kroz predloge dnevnog reda koje danas imamo možemo videti da je centralna pažnja posvećena upravo različitim aspektima bezbednosti.

Moje kolege iz Poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS govorile su i o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, zatim o bezbednosti zaštite životne sredine, pre svega sa aspekta u bezbednim upravljanjem otpada, ali takođe i o energetskoj bezbednosti, koja je izuzetno važna ukoliko koristimo obnovljive izvore energije.

Zbog toga ću se osvrnuti na jednu po meni veoma značajnu bezbednost, a to je bezbednost hrane, odnosno u današnjim okolnostima svaka država koja se oslanja na sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, na sopstvenu prehrambenu industriju, može zasigurno tvrditi da je i bezbednija i sigurnija u odnosu na druge države.

U tom kontekstu ja ću se i osvrnuti na značaj podsticajnih mera za poljoprivredu, koje imamo sadržane i predstavljene u ovom zakonu, a odnosi se na podsticaj poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Kada govorimo o našoj agrarnoj politici u poslednjih nekoliko godina, posebno unazad godinu dana možemo reći zasigurno da imamo tri osnove od koje polazimo. Prva je sigurno budžet, odnosno sredstva koja izdvajamo i uvažena ministarka Tanasković je i u svom uvodnom izlaganju govorila o tome da smo mi svake godine povećavali značajna sredstva i da smo danas došli do tih rekordnih 80 milijardi, koliko je izdvojeno i to posebno ako ne računamo one investicije u poljoprivrednoj proizvodnji koje ćemo koristiti iz kredita, a uzimajući to u obzir dolazimo i do iznosa od preko 84 milijarde dinara, ako se ne varam.

Takođe, važne su za naše poljoprivredne proizvođače, subvencije, važan je podsticaj koji im dajemo, ali onda dolazimo i do druge tačke dnevnog reda, a to je da, kada govorimo o podsticajima govorimo i da oni budu blagovremeni, da ih isplaćujemo na vreme kako bi naši poljoprivrednici mogli adekvatno da ih koriste za namenu koja im treba.

Tu će nam definitivno pomoći E-Agrar, sistem koji je osmišljen da nam pomogne u tome da izbegnemo administrativne zastoje, pomoći će nam kako bismo bili u situaciji, a i služba koja to obavlja, Uprava za agrarna plaćanja, bolje rukovodimo isplatama subvencija, ali i da ima bolji pregled generalno Registra poljoprivrednih gazdinstava.

Smatram da E-Agrar nije samo jedno novo softversko rešenje. Mi njime menjamo tradicionalne navike naših poljoprivrednih proizvođača i zbog toga je izuzetno važna i multisektorska saradnja svih ministarstava koji u delokrugu svojih poslova mogu da doprinesu unapređenju poljoprivredne proizvodnje, dobra saradnja sa svim lokalnim samouprava, ali takođe dobar rad savetodavnih službi.

Pomenuću i ono što je ministar Jovanović rekao, a to je da mi sada uporedo radimo i sa pokrivenošću telekomunikacione mreže, odnosno radimo na tome da svako selo u Srbiji, svaka kuća u Srbiji ima mogućnost pristupa internetu.

Ovo je značajno ne samo za dobru realizaciju procesa E-Agrara već da bi imali bolje uslove i da bi svi građani i privrednici koji funkcionišu u ruralnim sredinama izbegli negde taj ili ublažili taj digitalni jaz koji zasigurno imamo kada su u pitanju ruralna područja i gradske sredine.

Malopre sam pomenula da su i lokalne samouprave dale značajan doprinos samom procesu E-Agrara i zajedno sa stručnim savetodavnim službama koje rade na aktivnošću svih savetodavnih službi pomažući našim poljoprivrednim proizvođačima na tom sistemu mi imamo priliku i da možda ono što smo odavno zaboravili, a to je ta međugeneracijska solidarnost, koju mi mlađi treba da preuzmemo negde i na sebe i pomognemo našim starijim sugrađanima da se prilagode na sve portale, odnosno elektronske portale na kojima naša država radi, a koji će njima uštedeti i vreme i novac.

Videli smo da to umemo i možemo u Kovid krizi. Zašto ne bismo mogli kada je i u pitanju E-Agrar da pomognemo da naši stariji sugrađani ostvare svoja prava, ali u ovom slučaju kada je u pitanju E-Agrar i da ispune obaveze koje su predviđene?

Takođe, rekla bih još nešto. Kada sam govorila o tri osnove, treća je zasigurno i IPARD mere. Mi kada pričamo o tradicionalnom načinu i funkcionisanju naših poljoprivrednika moramo govoriti i o tome da oni tradicionalno najviše koriste nacionalne mere. To je nešto na čemu treba da radimo. To je sledeći, verujem, izazov sa kojima ćete se uhvatiti u koštac i upravo na energiji i aktivnosti stručnih savetodavnih službi koje funkcionišu sada, upravo verovatno i ovog trenutka u celoj Srbiji, da pomognemo po završetku E-Agrara da približimo našim poljoprivrednim proizvođačima da koriste IPARD mere kako bi ta sredstva koja bismo povukli pomogla da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, a koje u proteklih godina silom prilika nismo iskoristili.

Takođe, rekla bih još nešto važno, a to je da je poljoprivrednik čovek koji nam je svima potreban. Zbog toga treba da nastavimo da ulažemo u poljoprivrednu proizvodnju, treba da je modernizujemo. Treba da naš sistem funkcioniše u skladu sa modernim tekovinama. Mi smo sada svi u situaciji da pratimo procese digitalizacije u svim sferama društva, pa zašto ne i da modernizujemo jedan tako važan segment našeg društvenog života i privrede, kao što je poljoprivreda?

Samim tim ne samo da ćemo unaprediti našu poljoprivredu, ne samo da ćemo je učiniti i efikasnijom i odgovornijom, već će ona biti i održivija, a naši poljoprivredni proizvođači – stimulisaćemo ih da budu kako motivisaniji više da unapređuju, da rade, da ulože više, ali pre svega za našu dobrobiti i da proizvode više. Zahvaljujem.

Po redosledu prijavljenih za reč Dragana Rakić.
Izvolite.