Po amandmanu, Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Neću da pričam bajku i neću ni da se trudim da glumim braću Grim, pa da probam da je pišem, da bude još gore. Hoću sa građanima Srbije da podelim nešto što se danas dešavalo, a hoću i da zamolim sve moje kolege koje su trenutno u sali i one koji nisu da sami jave, ako slučajno prepoznaju da ih je ovo što ću sada pročitati, citiralo u jednom delu.

„Kosovo je država zapada, za razliku od Srbije. Srbija ne želi da se pridruži EU, niti vrednostima poput vladavine prava i slobode medija. Oni su za Moskvu. Vučić je bio Miloševićev ministar propagande i dalje je ministar propagande Srbije koja slavi masovna ubistva. Ivica Dačić odgovoran je za masovna ubistva, silovanja kao oružje rata i masovne zločine i treba da bude doveden pred Sud za ratne zločine. On je, kao i Vučić, odgovoran za masovne zločine na Kosovu i Metohiji“, rekla je Donika Gervala Švarc, između ostalog, ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova, danas u Savetu bezbednosti na sednici, a odgovorila je na rečenicu ministra spoljnih poslova i prvog potpredsednika Vlade, između ostalog: Tačno je da je Kosovo sui generis za Srbiju, kao što je Vatikan za katolike ili Jerusalim za Jevreje, Meka za Muslimane. Srbija neće nikada prihvatiti nezavisnost niti glasati da Kosovo postane članica UN.

Sada očekujem da posle mene za reč i repliku se jave svi oni čije reči citirala Donika, objašnjavajući šta treba uraditi konačno Srbiji da bi ona imala miran san i da bi se promenila vlast u Republici Srbiji. Zašto? Zato što ona zna da je to proveren recept. Jednom smo imali predsednika Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije. Ovako su ga paušalno optužili, isto kao i danas, montirali Račak, izručili Haškom tribunalu, ubili u Haškom tribunalu i doveli na vlast ono što im je trebalo.

Danas imamo novu situaciju. Hajdemo sada da optužimo… Rekao je Ivica Dačić, istina, i da je rođen u Prizrenu i da mu treba dozvola da bi tamo otišao i sada mi jasno vidimo da nema razlike između, recimo, jednog Bačevića, koji je rođen u Bjelom Polju, i kada je otišao na svoje imanje oni su ga uhapsili, isto bi se desilo i danas Ivici Dačiću da makar pomisli da tamo krene. I Ivica Dačić jedini koji bi tako prošao. Ali, ja pitam, pre svega građane Srbije, ko je tačno u pravu ili ko govori laž, a ko govori istinu?

Tri dana ja slušam da smo izdali Moskvu… Odnosno da smo za Moskvu.

(Poslanici opozicije dobacuju iz klupe.)

Izdali smo, evo, dobacuju mi, ovi koji su imali komentar. Oni imaju naročiti komentar na sve ovo što se dešavalo u Savetu bezbednosti, onako inteligentno, krajnje, ali time ću se baviti nešto malo kasnije, da smo priznali tzv. Kosovo, da smo obećali, da smo završili ceo posao, da smo najveći izdajnici i sada mi, prosto, nije jasno kako se poklapaju interesi srpskih patriota i Donike sa dva prezimena od kojih je jedno nemačko? Kako se poklapaju stavovi srpskih proevropejaca sa Donikom, čije je jedno prezime albansko drugo nemačko i kako tačno u isto vreme Vučić i Dačić mogu da budu i patriote i izdajnici, i rusofili i evropejci, i demokrate i rušitelji demokrata i sve to u pet dana?

Onda dođemo i kažemo – ovde se pričaju bajke. Pa, nisu ovo više bajke. Braća Grim su bila korektna. Pisali su tekstove koji uveseljavaju decu. Ovde se pišu tekstovi posle 24 godine, potpuno identično kao i pre 25, kao kad smo imali prekrštene noge među UČK evropskih zvaničnika. I tada je Kosovo bilo država zapada, a Srbija, sećate se, samo zbog Miloševića omražena. Čim Milošević ode, bićemo Meka i Medina za ceo svet. Ili Milošević još nije otišao ili je neko lagao srpski narod.

Danas ovo pričam srpskom narodu iz samo jednog razloga. Ubeđena sam da nikada više ne može da se dogodi da ni pod kojim okolnostima dozvole da im bude izručen jedan predsednik republike ili jedan ministar spoljnih poslova, pošto je on u prioritetu.

Ljudi, ja više i ne znam kako se to zove. Ja ne znam kako bi to moglo uopšte da se zove, ali još manje znam na koji se kantar meri patriotizam koji iz ove sale zvuči skoro pa isto. To što je u Savetu bezbednosti rekla ova nemačka snajka, to je posao za koji je ona plaćena istim onim parama od trgovine narkoticima i organima iz „Žute kuće“ ili iz neke druge kuće, jer mi još uvek ne znamo gde su nestali. Ne čudi mene nijedna njena reč. Suludo je, nenormalno je, na granici je zdravog razuma, ali me ne čudi, ali sam se naježila kada sam shvatila da postoje preklapanja.

Gde je Srbija danas? Većinska Srbija nije tamo gde bi neko hteo da je povede. Ivica Dačić je još uvek u Njujorku. Nadam se da kada se vrati neće da ga sačeka nekakva kvazi optužnica kakva je čekala neke ljude pre njega.

Sedi ovde Marina Raguš. I ona je bila jedan od ljudi optužena za… više se ne sećam kako kreativno to ume da zvuči iz ugla Haškog tribunala, ali nijednog trena niti ti Evropejci, o kojima govorite, potpuno sam svesna da ćete me sada optužiti da sam protiv puta u Evropu, protiv slobode, protiv prava, protiv svega. Nisam ni protiv čega, samo ne mogu samoj sebi da objasnim, a ne možete mi objasniti ni vi kako je normalno da na ovaj način razgovaramo u Srbiji, nesvesni da nam se ovako razgovara tačno tamo gde najmanje treba.

Nije ona bila nemilosrdna samo prema predsedniku Republike Srbije i ministru spoljnih poslova. Optužila je ona i ambasadora Rusije da joj nije dao reč da govori na albanskom, što je netačno, ali ono što mi je naročito simpatično i na šta bi morala posebno da obrati pažnju, čak i ona, na tečnom srpskom je rekla da Ivicu Dačića treba uhapsiti i optužiti za ratne zločine.

Meni je lično drago da ona nije zaboravila srpski. Ivica Dačić sigurno neće ponovo biti jedan socijalista koji će završiti u Haškom tribunalu za šaku dolara koje će neko da uzme. Socijalisti danas sigurno nisu neko ko će biti toliko samleven, kao što su nas mleli te davne 1999. i 2000. godine. Socijalisti će danas biti neko ko će se njoj na srpskom obratiti tačno tamo odakle pokušava da nam objasni da postoji demokratija.

Neka ovo doživi kao pretnju, a nije. Ovo je obećanje. Ja retko pretim, ali uvek obećavam.

Očekujem da ovo moje obećanje podrže sve patriote u parlamentu Republike Srbije i da zajedno sa mnom, kada za to dođe vreme, odemo kod gospođe Donike, nemačke snajke, i na srpskom joj kažemo – hvala što si nas sačekala, sad možeš da ideš.

Ako tamo krenem sama, onda građani Srbije budite ubeđeni, sve što ste čuli od brige o Kosovu samo je suva demagogija. Kosovo i Metohija još uvek su srpski tačno onoliko koliko se smatra da nisu evropski, da nisu pošteni, da lažu sve u krug, baš taj Vučić i taj Dačić. Ja ne znam je li ovo neprijatno bilo da čuju, ali znam da veći kompliment nijedan ni drugi u 21. veku nisu mogli da dobiju i znam da svako od vas ko bude provode ih na ovu temu još jednom optuži, kako nisu iskreni, sad mu je već džabe.

Ali, isto tako vas molim, zbog onih građana Srbije koji su vam dali glas i ovo im nikako ne prija, jer još uvek svi, bez obzira ko kome pripadao ideološki, kako god hoćete, nose gorak ukus u ustima zato što su izručili svog predsednika države.

Nemojte ih više na ovaj način obmanjivati. Nemojte davati izjave u novinama koje su jeftine da jeftinije biti ne mogu i to u ime nekih partija koje ste odavno ubili, čije ste osnivače odavno izbacili, pobegli su od sramote imaju transfer blama. Ne lažite pošteni narod Srbije, nemate na to pravo, skupo ćete to platiti. Cenzus neka i ostane na 3%, dobar procenat vas više nikada i ni na jednoj platformi neće moći da pređe taj cenzus. Hvala vam.

Po amandmanu, Dragan Nikolić.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas smo imali priliku da prisustvujemo konačnom dolasku republičke Vlade nakon šest meseci u ovaj parlament u poslednji četvrtak u mesecu, kako bi nam se obratili sa svoje nedodirljive visine. I to bi bilo u redu da su to i do sada radili, ali nisu.

Došli su ovde i imali smo jednu šaradu pripremljenih pitanja i još bolje, pripremljenih odgovora, kako bi se javnost Srbije anestezirala, kako bi javnost Srbije shvatila da ovoj Srbiji sve ide potaman i radi onako kako treba.

Nakon toga su samo dva opoziciona poslanika uspela da postave pitanje i dobili su kanonadu odgovora, dobili su kanonadu uvreda. Dobili su upotrebu reči koje nisu primerene za jednog gosta, a Vlada Srbije je gost u ovom srpskom parlamentu. Voleo bih da po Poslovniku Narodne skupštine svakog poslednjeg četvrtka u mesecu građani Srbije mogu da čuju i da vide predstavnike Vlade, da čuju i vide predstavnike opozicije koji će postavljati pitanja, a da se nikada više ne upotrebljavaju reči lažete, kradete, nemate pojma i narod vas neće.

Još nešto, predsedniče, nadam se da sledeće zakazivanje i dolazak Vlade Republike Srbije u punom sastavu neće zavisiti od vaše dobre ili loše volje, već da to mora biti praksa onako kako piše u Poslovniku Narodne skupštine Srbije. Hvala vam, predsedniče.

Po amandmanu, Zoran Sandić.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvažena koleginice iz SPS, ja ne znam, tačno nisam mogao da ispratim današnja dešavanja u Njujorku, odnosno Savetu bezbednosti. Ako je to tačno što ste vi sada, a nemam razloga da sumnjam da je to tačno, svakako skandalozna je izjava ko god da je ta gospođa Albanka ili Nemica. Naravno da mi nemamo ništa sa tim. Naravno, ako vi idete na Kosovo i Metohiju, ja znam da ste vi odande sa Kosova i Metohije, radu ću i ja i svi mi krenuti sa vama i da obiđemo naše ljude i da im dam podršku. To nikad nije bilo upitno. Bio sam i pre mesec dana, ako Bog da, ići ću opet. Ako Bog da, Kosovo i Metohija će ostati sastavni deo Republike Srbije.

Ne znam samo kako ste našli neku paralelu i vezu nas i patriotizam sa izjavom nekog albanskog političara ili Nemice, nebitno je. Patriotizam je nešto plemenito, lepo. Nacionalizam nije ružna reč, nego lepa, voleti sebe, svoj narod, ne mrzeti nikog drugog. Mi volimo svoju zemlju, mi volimo Kosovo i Metohiju.

(Nebojša Bakarec: Francusku.)

Gospodine Bakarec, uozbiljite se.

Mi kad kažemo da je Kosovo Srbija, to stvarno mislimo i za to se treba boriti, ne samo mi, nego svi mi u ovom parlamentu i to uopšte nije sporno i za nas nije upitno.

Ali, ima tu jedna činjenica na koju moram da ukažem. Do 2012. godine, ja ne verujem da će gospodina Dačića iko uhapsiti, možda ima neko takvu nameru, nadam se da do toga neće doći, ne zaslužuje to nijedan srpski političar, zbog pogotovo izjava ako je branio svoju zemlju u Njujorku, ali do 2012. godine ja sam išao tamo više puta i do tad je na onom mostu koji deli severnu i južnu Mitrovicu bio šljunak i pesak. Nije mogla muva da proleti. Posle 2012. godine toga nema, tamo su neke tuje, šetalište. Vidimo šta rade sad našem narodu na Kosovo i Metohiji. Na svakom ćošku je punkt, hapse, pucaju, osuđuju itd.

Ajmo svi da se zamislimo ako smo napravili neke greške, da ih više ne pravimo. Ovo sad što se dešava našem narodu, tamo naš narod ne zaslužuje. Naš narod od nas očekuje podršku, a za sve je to kriv, ja sam danas to i rekao, zemlje KVINTA su rekle da su stavile Kosovo i Metohiju, takozvano Kosovo da aplicira u Savet Evrope na osnovu sporazuma iz Ohrida. Ajmo i oko toga svi malo da se zamislimo. A na reč patriotizam, nema niko, da kažem, tapiju na to. Mislim da svi ovde volimo svoju zemlju i da smo svi patriote. Patriotizam je reći i Kosovo je Srbija i treba rešiti deponiju i treba urediti poljoprivredu. Jedna lepa reč, ne treba je zloupotrebljavati, a niko ne sme da je prisvaja. Ja sam ponosan ako neko kaže da sam patriota, meni je to čast. Hvala.

Po amandmanu, Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče, mada je ovde bilo osnova i za repliku, ali svejedno mi je kako će se računati vreme.

Ne znam ja zašto vi mene niste slušali šta sam ja pročitala. Upravo sam to probala da vam kažem. Vi meni objašnjavate da su zemlje KVINTA rekle da je sve ovo dogovoreno u Briselu ili Ohridu. Ona kaže da Vučić i Dačić ne pristaju ni na kakav dogovor i ne žele ništa da implementiraju.

Kad sam rekla patriote, istina je, nisam baš mogla da pretpostavim ko će da se prepozna, ali vas nisam očekivala u onom delu u kom sam očekivala da se jave oni od kojih je Donika prepisivala.

Međutim, kad ste me podsetili na 2012. godinu, a ja dugo pamtim, verujem i vi, imate političko iskustva, ja ću vas da podsetim na 2004. i na 2008. godinu. Naš narod je 2004. godine imao pogrom. I na taj pogrom smo odgovorili tako što smo imali jednu zajedničku ideju.

Ja ne znam, možda ću se ogrešiti o vas lično, kojoj ste političkoj opciji, partiji pripadali tada, ali znam gde sam ja bila, isto gde i danas, pa smo odlučili da zbog tih zemalja KVINTA ispred Ministarstva spoljnih poslova napravimo jedan skup i kažemo da je nekorektno da svi ćute u momentu u kom se dešava klasičan pogrom na Kosovu i Metohiji. I to je trebala da bude zajednička akcija više političkih aktera patriota Srbije. Na kraju se tamo nekako nađoh ja, nekoliko starijih gospođa iz udruženja Sloboda, nekoliko slobodnih građana, glumica Ivana Žigon i vrlo brzo ozbiljan broj raseljenih Srba.

Godine 2008. sam ja isto bila u Goraždevcu sa verovatno vašim partijskim kolegom, ministrom Naumovim. Tad smo imali ozbiljan sukob između Srba i Srba, poštovani moj kolega, tako što je neko pokušavao da nam objasni da u Goraždevcu oni koji pripadaju DSS više vole Goraždevac nego oni koji ne pripadaju DSS a žive u 700 metara okruženi žicom, svi zajedno.

Konačno, niste me razumeli u delu u kom sam rekla da očekujem da ćete svi sa mnom kod Donike na ovaj tečni srpski. Ne možemo sutra, bar ne mogu ja. Proglasili su me za najvećeg rušitelja ustavnosti i državotvornosti države Kosovo. I jedino što sam o sebi čula u proteklih ne znam koliko godina, a da je istina, je to. Tu Aljbin Kurti ni malo ne laže. Tako da morate tamo sami, za sad. Da bi ja otišla tamo, Donika mora da progovori još jednom srpski.

Znam ja šta sam ja rekla, nego mi je žao što me vi niste razumeli kako treba. I još mi je žalije što ste na sve ono što sam ja citirala iz Saveta bezbednosti danas, vi ustali da mi objasnite koliko je patriotizam važna reč. Pa nije patriotizam reč, dobri moj kolega. Patriotizam je i osećanje i vaspitanje. Ako je koristimo kao reč, e, onda imamo situaciju i iz 2001, i 2003, i 2004, i 2008. i kako god hoćete. I sad možete i da mi se javite i da pitate jesmo li tada bili u vlasti? Jesmo, podržavali smo manjinsku Vladu Vojislava Koštunice, verujući da će se sve dogoditi i da ćemo braniti ono što nam je najveća svetinja. Ako vi meni kažete da smo to uradili, ja ću vam čestitati. Činjenice govore suprotno.

I da ironija bude kompletna, čujem ja i ovaj smeh dok ja govorim i ne iznenađuje me. Ja znam da u ovoj sali ima onih kojima je sve ovo smeh, do prve prilike da se uvale u neku fotelju i da onda sve nas kolektivno bude sramota zato što oni vrše neku javnu funkciju, da ih ne podsećam gde su sve bili, pa kad nas brukaju u zemlji, to i nije bilo strašno, ali kada nas brukaju van zemlje, e to je bilo tragično.

Po amandmanu?

Jel može replika, ili moram po amandmanu?

Sve jedno, nije mi problem.

Uvažena koleginice, ja sam rekao na kraju da sam ponosan što se osećam kao patriota. I rekao sam tu reč koju, čini mi se, neko zloupotrebljava kada je gleda u nekom negativnom kontekstu. Da, bio sam jedina politička stranka ili partija koja pripada, od mojih mladalačkih dana, od 1999. godine, Demokratska stranka Srbije, a sada Nova DSS.

Znači, pripadam DSS i kao što ste vi ponosni na SPS koja datira od Komunističke partije Srbije, ja sam ponosan na jednu jedinu kojoj pripadam, jasan sam bio, Demokratskoj stranci Srbije, koju je vodio dr Vojislav Koštunica, sad vodi dr Miloš Jovanović. Nema potrebe da se vraćamo na 2004, 2008, možemo i na 1999, ko je gde bio, ko je šta radio. Opet kažem, ja sam za to da se oko te krupne nacionalne stvari postigne jedinstvo, da se ovde ne prelamamo i ne nadgornjavamo, ali možemo da kažemo da je 1999. godine 200 hiljada Srba bilo proterano sa KiM, najveći progon je bio tad. A 2004. godine sam bio na ulici sa svojim građanima i sećam se da smo palili neke vatre i protestvovali. Nisam bio visoki funkcioner, nego sam bio samo član DSS, ali znam da smo svi zajedno bili, bio sam u Beogradu, na bini, da je tu bio i Toma Nikolić i predsednik države sadašnje gospodin Vučić i gospodin Dačić i Koštunica, svi smo bili tu, čini mi se i Kusturica i Đoković, Bodiroga, itd.

Uradilo se u tom momentu šta se moglo, da se pokaže svetu da ne pristajemo na jednostrano proglašenu nezavisnost 2008. godine. Ponavljam – jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine. Mi nismo imali mehanizme da to sprečimo, to je jednostavno. Druga je stvar kada na nešto pristajete, dajete svoju neku prećutnu saglasnost ili, ne daj bože, potpis.

Eto, ja sam ukratko opisao moju političku biografiju i gde sam bio te godine, ali mislim da to građane uopšte ne interesuje, nego da vidimo šta i kako dalje i kako pomoći i građanima na KiM srpske nacionalne, nealbanske i kako sačuvati i boriti se da se ovaj sporazum ne implementira, kao što vi kažete, da se ne sprovede u delo, da ne bi došli u ćorsokak i izgubili 15% svoje teritorije za vek vekova. Eto, toliko.