Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Olenik.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Gavrilović.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Član 3. ima naslov „uređivanje prava, obaveze i odgovornosti“ i ono što je u Nacrtu predviđeno da piše jeste „prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu“, u daljem tekstu kaže „opšti akt, odnosno ugovorom o radu“.

Ja predlažem da dodamo jedan drugi novi dodatni stav, stav 2. koji bi glasio „odgovornost u vezi sa bezbednošću i zdravlja na radu utvrđuje se ovim zakonom“.

Gde je razlika? Smatram da bi trebali ove odgovornosti da utvrđujemo zakonom, da zakon treba da se bavi tim pitanjima, a da se ta odgovornost ne prebacuje na kolektivni ugovor.

Zbog toga i predlažem ne samo da se doda taj drugi stav, nego da se reči „prava, obaveze i odgovornosti“ zamenjuju rečima „prava i obaveze“, zato što bi u prvom stavu mogli da definišemo prava i obaveze, a u drugom stavu da definišemo odgovornost.

Zbog čega to kažem? Neko iskustvo koje moje kolege i ja imamo govori o tome da su to nekako ipak razdvojene stvari. Prava i obaveze su jedna stvar. Imate neko pravo, na vašem pravu zasniva se obaveza na nekog drugog odnosno konkretno na pravo zaposlenog postoji neka obaveza poslodavca. Ali, odgovornost može biti i solidarna. I jednog i drugog i zato bi to trebalo izdvojiti, to ima i pravnog smisla.

U tom pogledu, smatram da je ovo jako važno i da se ovim zakonom definiše odgovornost, da ne ostavljamo to na kolektivnim ugovorima jer će u zavisnosti od onih stranaka koje potpisuju te kolektivne ugovore, ona koja bude bila jača, ona će dobiti povoljnije uslove o samim odgovornostima.

A što se tiče odgovornosti, ona bi trebala da bude jednaka za sve ne na bazi toga koliko je ko jak u pregovorima, da napravi kolektivni ugovor povoljniji za sebe, nego bi trebao da bude važan u odnosu na argumente koji se dešavaju kada pravimo neku kvalifikaciju odgovornosti.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Olenik.
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Đorđević.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Pavićević.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivković, Đukić, Lukić-Šarkanović.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ristić Đurđević Stamenkovski, Dragićević, Erac, Miljanić, Nikolić, Zečević, Bukumirović.
Reč ima Marko Ristić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predložena promena u članu 4. stav 1. tačka 21. ima za cilj da se u predmetnom članu Predloga zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa članom 203. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima unese pojašnjenje ove kategorije radnih mesta i definiše da se ovaj član odnosni na profesionalne vozače.

Dodatno smatramo da radna mesta koja podrazumevaju upravljanje sredstvima unutrašnjeg transporta u praksi, kao i tokom procene rizika nisu podrazumevano radna mesta sa povećanim rizikom. Ukoliko su preduzeti, sprovode se odgovarajuće mere.

Što se tiče člana 4. stav 1. tačke 22. Predloga zakona, potrebno je urediti i za druge poslove, jer pojam „rad od kuće“ ne podrazumeva niti zahteva upotrebu informaciono-tehnoloških komunikacija. Na ovaj način bi zakonom bila obuhvaćena i zaštićena šira radna populacija kao što su na primer šivači i ručni rad itd.

Imajući u vidu navedeno, predlažem kolegama narodnim poslanicima da prihvate ovaj amandman. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Jerinić.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Gavrilović.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Dobro veče svima.

Na član 4. Predloga zakona o bezbednosti zdravlja na radu u stavu 1. tačka 22. predlažem da se brišu reči „upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija“.

Smatram da rad od kuće ne treba nužno povezivati sa upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija. Rad na daljinu podrazumeva upravo upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija, ali rad od kuće ne treba oslovljavati sa njim.

Imamo jednu novu formulaciju u zakonu koja je doneta ovim Nacrtom i to jeste dobro. Smatram da to treba podržati u smislu teorijskog pristupa, ali onako kako je to napravljeno i predviđeno zakonom, mislim da nije dobro i adekvatno rešenje. Zašto? Zato što upravo vezujemo rad od kuće za informacione i komunikacione tehnologije, a vi sada sami razmislite u praksi da li je to baš uvek tako.

Sa druge strane, imamo i rad na daljinu i moramo da napravimo neku razliku između te dve vrste posla. Mislim da ovaj amandman duboko ima smisla, samo razmislite o budućnosti kada budu poslodavci angažovali svoje zaposlene, jer ceo svet i uopšte pružanje usluga i servisa ide ka tome da se radi i rad na daljinu, ali i rad od kuće.

Oni ne moraju nužno biti vezani za ove informaciono-komunikacione tehnologije. Nadam se da ćete imati sluha da prihvatite ovaj amandman.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Lazović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Kozma.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Olenik.
Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Zelenović, Jovanović, Nestorović, Nešić, Kalajdžić, Nikolić, Cakić, Miketić.
(Nebojša Cakić: Javljam se po amandmanu.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici…
Morate da se prijavite za reč. Nije dovoljno da sedite tu.
Cakiću, vidim da ste u fantastičnom raspoloženju, ali razumete li sledeću stvar? Sedite tu vas trojica, ni jedan od vas se nije prijavio za reč. Kome da dam reč?

Dve sekunde ste izgubili. Izgubili ste vi 20 dana redovne sednice. Jel mogu da govorim?

Dobili ste reč.

Hvala.

Kao po običaju, vrlo neodgovorno sa vaše strane, da se sednica ovako vodi. Najpre, redovna sednica je trebalo da počne 1. aprila, marta, vi ste našli sada za shodno da nas terate da radimo u 12 preko noći.