Da, vreme ovlašćenog predstavnika.
Izvolite.

Mora da se reaguje na nešto, tražio sam da mi provere u službi, evo koliko je istina ono što je rečeno.

Dakle, naš amandman je predat u 9.16 časova, njihov amandman predat u 9.40 časova. Znači, onaj ko je predao u 9.16 časova je prepisao od onog ko je predao u 9.40 časova. Pa vi više toliko izmišljate, da je to strašno šta radite, ali što izmišljate stvari koje su lako proverljive, pa vas svaki put uhvatimo koliko lažete i obmanjujete, a evo dobacuje onaj koga je i „Tviter“ uhvatio da laže, pa mu blokirao nalog. Dakle, stvarno nema smisla.

Dakle, još jednom, zarad istine i zarad građana. Amandman poslanika SNS je predat u 9.16 časova, a amandman o kome je bilo reči predat je u 9.40 časova, iliti 24 minuta kasnije. Znači, kako onaj ko je predao ranije može da prepiše od onog kasnije? Zapravo se izgleda desilo nešto drugo, oni prepisali naš amandman, i to nepotpuno ga prepisali, pa ga tako nepotpunog predali, pa još se sada čude šta se dešava.

Ovo što ste sada rekli, gospodine Jovanov, je sve tačno. Ja lepo kažem, nije isto. U amandmanu koji je usvojen uvodi se i obaveza da se vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, u ovom koji smo slušali malopre o tome ni reči. To im nije toliko važno.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Borislav Novaković.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Tatjana Manojlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, problem sa ovim zakonom je u tome što se njime ne rešavaju ključni problemi u ovoj oblasti i zbog toga DS neće glasati za njega u celini.

Primera radi, u članovima 55. i 74. predviđa se zajedničko korišćenje resursa za tržišne konkurente. To je i do sada postojalo na papiru, ali se u praksi nije sprovodilo. Nije mi poznat nijedan slučaj da je „Telekom“ , na primer, ustupio kanalice za polaganje optike SBB-u, a važi i obrnuto, ne znam ni za jedan slučaj da je SBB dozvolio „Telekomu“ da koristi vertikalu u nekoj zgradi za polaganje paralelnog voda.

U praksi, svaki operater buši, kopa, štemuje za sebe tamo gde može da to radi i sve nauštrb građana. Znam da je bilo zahteva da se ustupi postojeća infrastruktura, ali se takvi zahtevi ignorišu. Tu bi onda trebalo da reaguje regulator, kada bi zaista bio nezavisno telo, ali RATEL to nije, on je još jedan instrument u rukama vlasti. Zato krši zakon i ne reaguje onda kada bi trebalo.

Tu dolazimo i do postupka izbora članova Saveta regulatora i tu vidimo isti problem kao i sa REM-om. Kriterijumi su navedeni, ali nema mehanizma za njihovu evaluaciju. Najmanje što bi moglo da se nađe u ovom zakonu jeste bar da se zabrani učešće na konkursu za one sa političkim angažmanom. Zamislite sada situaciju kada bi se za konkurs na RATEL-u javio gospodin Orlić. Šta bi tu od tog RATEL-a ostalo.

Dva minuta. Hvala vam.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Marina Lipovac Tanasković.
Izvolite.

Ja ću se samo osvrnuti na ovo prethodne, s obzirom na to da ne dajete repliku i ne želim da trošim vreme.

Znači, prva stvar, gospodine Orliću, član 11. koji je ovde prihvaćen ima dva stava, to je stav 2. i stav 3. Pročitajte i stav 3. Znam, vi ste inženjer, teški su ovi pojmovi, i meni je na početku bilo teško, ali evo pročitajte. A druga stvar, poslaniku koji dobacuje da lažem, sami slušajte šta ste rekli, vi kažete da ste tim amandmanom direktora smanjili sa tri puta da se bira na dva, ali niste direktora, nego ste to smanjili članu Saveta. Vi i ne znate šta vam piše u amandmanu. Hvala.

Ovo je, da primetim, bilo izvanredno.
(Marina Lipovac Tanasković: Učim od najboljih.)
Ja da pročitam ono što ste vi propustili da pročitate i da prepišete, pa ste prepisali samo drugi deo. Ne morate da budete inženjer da biste znali da je 9.16 hronološki ranije nego 9.40 časova. Možda je kod vas malo drugačije. Ostatak kosmosa funkcioniše tako kako sam upravo objasnio. Ali potrudili ste se, potrudili ste se.
Sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom u 16.00 časova, na delu sednice kada postavljamo pitanja Vladi.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
Saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi, da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganja narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne sme da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni u odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika. U skladu sa tim, molim narodne poslanike, da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam, da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako da će najpre pravo da dobiju reč dobiti narodni poslanici koji je ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas je nažalost građanima lakše ponuditi mržnju i podele nego održive i realne politike, a pogotovo širiti laži jer u Srbiji se laž uvek primala bolje nego istina.

Već duže vremena iz dana u dan, iz meseca u mesec, slušamo salve uvreda prema ministrima koji dolaze u Skupštinu, kao da bukvalno ništa nije dobro, a vrlo slično je i sa direktorima javnog preduzeća, pogotovo kada je u pitanju „Telekom“, gde se iznose gnusne laži na račun „Telekoma“, o tome bih mogao da govorim naširoko i nadugačko, ali nažalost nemam vremena.

Činjenica da „Telekom“ danas stoji bolje nego ikada i da vredi više nego ikad, da nema nikakvih problema, da nema štrajkova, a da direktora Vladimira Lučića koji nažalost i ova vlast i ona koja je bila pre nje, nisu prepoznali kao čoveka koji može da vodi na najbolji način ovakav jedan kolektiv. Taj čovek, njega traže bukvalno sve strane telekomunikacijske grupacije da bude njihov direktor, ali je čovek ostao da radi u Srbiji i beleži rezultate bez obzira na okove oko nogu koje mu postavljaju.

Danas bih rekao nešto drugo onima koji prednjače u širenju laži i obmanjivanju građana ovde i zato bih zamolio da mi odgovore na ono što ću učiniti povodom optužbi koje ću izneti, a za koje odgovaram moralno, materijalno, krivično i na svaki drugi način, spreman sam i na poligraf da idem, i zamolio bih MUP, premijerku, pošto nije Ministarstvo pravde ovde i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da mi odgovore o dva Robin Huda ovog skupštinskog saziva koji uglavnom obmanjuje ljude i skrivaju zlo i svoje prevare koje rade uvek prebacujući to na druge.

Radi se o gospodinu Aleksiću, čoveku koji je jedan od najaktivnijih poslanika ovde u parlamentu, za koje ovo što ću izneti ne znaju ni njegove kolege, a pretpostavljam da neki od ljudi koje poznajem su pošteni ljudi je učinio sledeće.

Kada pravite političku organizaciju potrebno je tri stvari koje su najvažnije da prikupite. Ovo znam samo ja, ovo ne znaju ni ljudi iz SNS, potrebno je, a znam zato što sam se uvek borio za to da se stranka mora izgraditi na pošten način, jer znam koliko je teško skupiti potpise i koliko je teško kad dajete iz svog džepa zbog toga su mi se javili ljudi koji su mi doneli ove nepobitne činjenice o kojima i sada govorim.

Znači, gospodin Aleksić kada je osnivao svoju stranku je trebao da uradi sledeće, da prikupi minimum 10.000 potpisa, zatim da za tih 10.000 potpisa plati državi između 30.000 i 40.000 evra i da onda posle toga. Jesam potrošio vreme?

Da, tri minuta gospodine Gojkoviću.