Hvala.
Da zaključim, da probam nekako da sažmem i ovo što smo pričali o kanalizaciji, i ovo što smo pričali o vodi, i Bogami iznenadili ste me, i ovo što smo pričali o narodnoj inicijativi.
Dakle, kaže ministar, ja ne znam ništa o kanalizaciji, ja ne znam ništa o tim tenderima, ali ono što znam jeste da ste vi gospodine u vlasti po dvadeset i tri godine, a da građani nemaju vodu, da trećina Beograda nema kanalizaciju, da polovina Srbije nema kanalizaciju. Toliko znaju ljudi koji je ili imaju ili nemaju.
Kažete, ne znam ja ništa, Zrenjanin tamo se stvari dešavaju, naveli ste deset nekih zanimljivih, interesantnih činjenica, mi gradimo, mi završavamo, a ljudi dvadeset godina nemaju vodu, kada otvore česmu ide blato. Sada ja ne znam, ali vi znate, vi završavate. Pa, samo jedno pitanje koliko godina, koliko samo mi recite, koliko godina je vama potrebno da u 21. veku završite nešto što je pijaća voda? Da li je moguće da je to vaš odgovor.
Pazite na kraju šta smo došli, došli smo do toga da narodne inicijative koje su prikupljali građani nikada nije ni bilo. Ja gospodine nisam ni tvrdio da je ona do vas stigla, ja znam da nije, vi ste mi već odgovorili, ja sam vas pohvalio na tom odgovoru, sjajno što ste mi rekli istinu. Ako nije kriv gospodin Orlić, pa, mi smo podneli krivičnu prijavu, dajte kolega, iz policije, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, malo učinite nešto, da se sazna gde je to nestalo?
Evo, podneli smo mi krivičnu prijavu protiv gospodina Orlića, ako nije on kriv, vrlo rado bi voleli da nije možda gospodin Dačić kriv, jer je on primio tu inicijativu? Ono što se zna i što smo utvrdili jeste, ta inicijativa je primljena na pisarnicu, do vas nije stigla, nije stigla do nadležnog Odbora, neko ju je sklonio, ja pretpostavljam da je taj neko ili gospodin Orlić ili gospodin Dačić, koji je tada bio predsednik Skupštine.
U svakom slučaju vama na odgovorima hvala, doprineli ste tome da se sazna koje sklonio inicijativu, a sada ja molim te nadležne organe na koje se često pozivate, da postupaju po našoj krivičnoj prijavi, pa, da saznamo gde je ona? Hvala.

To je bilo dva minuta. E, dobro.

Sada reč dobija sledeći narodni poslanik, koji se prijavio da postavi pitanje, pa, onda mogu da idu i odgovori.

Reč ima gospodin Akoš Ujhelji.

Imate tri minuta. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana premijerko i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da u prvom krugu postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću i ministarki za evropske integracije, Tanji Miščević.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu, sa Jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom, njen strateški i geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zbog toga je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji, ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji.

Savez Vojvođanskih Mađara smatra da je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje, modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji, efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.

Gospodine Vesiću, u januaru ste razgovarali sa predstavnikom naše poslaničke grupe, sa Balintom Pastorom o tome da je važno rešiti carinsku, odnosno graničnu kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin-Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima. Pokretanje železničkog saobraćaja na linije Horgoš-Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku je od izuzetne važnosti.

O rešavanju problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta i o početku radova na železničkoj pruzi Subotica-Baja. Pošto će voz između Subotice i Segedina krenuti još u ovoj godini prema planu u oktobru, da li će biti rešena granična kontrola na svakoj stanici gde voz stane i ako je odgovor potvrdan, molim vas kažite nam na koji način će se to rešiti. Da li se izgradnja deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice odvija po dinamičkom planu? Da li ima napretka u vezi izgradnje železničke pruge Subotica-Baja? Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima, ministar, Goran Vesić. Izvolite.

Hvala na pitanjima.
Ova Vlada voli da govori o prugama zato što, kao što sami znate od 2012. godine do 2022. godine izgrađeno je novih 134,7 kilometara pruga, a od 1976. godine do 2012. godine nije izgrađen nijedan santimetar nove pruge u ovoj zemlji. Od 2012. godine do 2022. godine rekonstruisano je 754,9 kilometara pruga, a od 2000. godine do 2012. godine rekonstruisano je 31 kilometar pruga.
Prema tome, prvi put od 2012. godine, pruge postaju prioritet i za to je zaslužna ova Vlada i zaista pitanja koja ste vi pokrenuli su prava i životna pitanja. Nedavno sam imao, pre nekoliko nedelja sastanak sa svojim mađarskim kolegom, Janošom Lazarom i imali smo nekoliko otvorenih pitanja. Prva pitanja izgradnja pruge, brze pruge između Subotice i Novog Sada, njena dužina je 108 kilometara, već imamo izgrađenih 75 kilometara između Beograda i Novog Sada, a mi ćemo završiti tu prugu do kraja 2024. godine. Na sastanku koji je predsednik Vučić imao sa kompanijom koja gradi prugu, to je ista kineska kompanija koja gradi sa mađarske i sa srpske strane, pošto ne verujem da to svi znaju, ali vi sigurno znate, pomeren je rok sa avgusta 2025. godine na kraj 2024. godine.
Mađarska strana će završiti svoju prugu do polovine 2025. godine, ima negde oko 150 kilometara i mi ćemo pošto šest meseci imamo tesnu fazu, mi ćemo do kraja 2025. godine imati brzu prugu, odnosno brzu vezu između Beograda i Budimpešte, stizaće se za nešto manje od tri sata. Stizaće se između Beograda i Subotice za sat i 12 minuta.
Ono o čemu smo razgovarali i na tome sada rade naša mešovita grupa u koju su uključeni i carina i policija i sa jedne i druge strane i prevoznici, znači operateri i tako dalje, radimo na tome da mađarska carina i policija budu u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, na tim stanicama, srpska u Budimpešti. To znači kada uđete u voz nema stajanja na graničnim prelazima i to je nešto što je suština tog brzog voza.
Pomenuli ste prugu Subotica-Segedin. Razgovarao sam i o tome sa mađarskim kolegom, mi očekujemo u septembru, oktobru da krene putnički saobraćaj tom prugom. Zajednička stanica jedne i druge carine i policije biće u Segedinu. Znači, ne na teritoriji Srbije, već na teritoriji Mađarske. To znači, pošto ima nekoliko stanica u našoj zemlji, znate to i sami, kada uđete u Mađarsku, pasoški pregled će biti na stanici u Segedinu. Na isti način smo dogovorili zajedničku stanicu sa Makedoncima u Tabanovcima i ja ću 14. maja otvoriti sa Crnom Gorom zajedničku stanicu u Bjelom Polju. Tako da više između Crne Gore i Srbije neće biti stajanje voza na granici, već će tu biti i jedna i druga carina, jedna i druga policija i ubrzaće se prolaz.
Ono o čemu smo takođe razgovarali, to je Subotica – Baja. To je pruga koja treba da se gradi. Međutim, za tu prugu, osim što smo je stavili i mi i oni u prioritete, vi znate da je veći deo suštinski tu na teritoriji Mađarske, još uvek nemamo obezbeđena sredstva, s tim što je Mađarska strana preuzela na sebe da proba da obezbedi sredstva i mislim da ćemo imati veoma brzo rezultate u tome.
Razgovarali smo o još nekoliko stvari kada su u pitanju granični prelazi. Mi ćemo u narednih nekoliko meseci potpisati, Ministarstvo finansija, kada budu, naravno, završeni pregovori oko izgradnje brze saobraćajnice Bački breg - Nakovo. To je, inače, veza između Mađarske i Rumunije kroz sever Vojvodine. Ta saobraćajnica ide od Bačkog brega, Sombor, Kula, Vrbas, Srbobran, jedan Bečej, drugi Bečej, Kikinda i na kraju do Nakova.
Zajedno sa Mađarima utvrdili smo kako će oni izgraditi sa svoje strane saobraćajnice. Oni sada rade most kod Mohača na Dunavu i rade proširenje svoje strane da bi taj veći broj putnika, koji će dolaziti na Bački breg, koji inače sada ne dolazi, mogao da, naprosto, primi i Mađarska strana, i radimo, iako smo mi završili projekat našeg graničnog prelaza, preprojektovaćemo ga u zajednički granični prelaz, integrisani granični prelaz.
S druge strane, Mađarska strana sada radi kompletnu infrastrukturu do Kelebije, a mi treba da uradimo onu drugu polovinu Ipsilon kraka, pošto je on sada u polu profilu, to je nekih 28, 30 kilometara, ali oni rade još jedan granični prelaz koji je pored postojećeg graničnog prelaza, tako će imati dva granična prelaza na Kelebiji, odnosno jedan koji će biti za teretni saobraćaj, a drugi za putnički saobraćaj.
Radimo zajedno sa Mađarima na tome da uvedemo e-tovarne listove. To znači da više neće proveravati carin,e nego da će skenirati bar kod kada dolaze i na taj način ćemo ubrzati prolaz kamiona.
Što se tiče samih pruga, ono što je takođe važno i što želim da vam kažem, vi znate da smo mi potpisali ugovor sa EU i Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj o izgradnji ovih 230 kilometara do Niša. Nas čeka u budućnosti 135 kilometara do Preševa i razgovarali smo, moj mađarski kolega i ja ćemo sazvati sastanak u junu sa ministrima transporta Grčke, Turske, Severne Makedonije, Bugarske i Albanije i, naravno, EU, jer želimo da se ta pruga proširi i produži kroz Makedoniju prema Grčkoj i prema Turskoj i prema Albaniji, jer ona tako ima smisla.
Nedavno me je poljske ambasador obavestio da postoji inicijativa u višegradskoj pruzi, koja bi išla od Varšave, Prag, jedan deo, jedan krak prema Bratislavi i do Budimpešte, što onda znači da ljudi koji žive u Subotici, Novom Sadu i Beogradu mogu da idu sutra i do Varšave i do Praga brzom prugom.
Eto, to je suština kada su u pitanju brze pruge i samo da vam kažem, mi treba 14. maja ili 15, nisam siguran, da potpišemo zajedno sa transportnom zajednicom, proširenje evropske mreže pruga i da sve naše regionalne pruge uđu u evropsku mrežu pruga. Zašto to radimo? Zato što kada uđemo u evropsku mrežu pruga možemo da povlačimo grantove. To se odnosi na prugu Vrbas – Sombor, gde sada projektujemo, koja će biti rekonstruisana, to se odnosi na prugu Pančevo – Orlovac – Zrenjanin – Kumane – Banatsko Miloševo – Čoka – Kanjiža i ovamo prema Novom Kneževcu. To će biti kargo pruge i one će ući u tu mrežu. To se odnosi na Ruma – Šabac – Loznica, to se odnosi na na Stalać - Kraljevo – Rudnica. Znači, to se odnosi na tu mrežu regionalnih pruga koja treba da omogući da imamo skoro 600 kilometara novih pruga.
Uspeli smo da ubacimo u evropsku mrežu transportnih puteva sve luke na Dunavu, što znači da sutra možemo kroz projekat koji je pokrenula premijerka Brnabić „Zaplovimo Srbijom“ da tražimo grantove za luke, za marine i u celu mrežu regionalnih pruga na teritoriji Republike Srbije. To ćemo potpisati 15. maja i tada se stvaraju uslovi da uđemo u onu fazu EU gde do 2030. godine finansiraju pruge.
I, kao što možete da vidite, dosta se radi. Zaboravio sam da kažem da imamo projekat, i time ću završiti, za rekonstrukcije pruge Valjevo – Vrbnica. To je poslednji deo pruge Beograd – Bar. Urađena je Valjevo – Resnik već odavno. Time ćemo završiti naš deo pruge Beograd – Bar i zaista, pričao sam sa bugarskim potpredsednikom Vlade o tome da od Vidina radimo prugu koja će povezati Zaječar i Negotin sa Vidinom, što je dobro i za Bor, dobro da povežemo sa lukom Prahovo koja se sada rekonstruiše, odnosno treba da počne čim dobijemo da ima saglasnost na izbor izvođača, tako da s te strane zaista mnogo će se ulagati u pruge i mislim da je to zaista važno i ne samo za sever Vojvodine. Desilo se tako da u Vojvodini se trenutno najviše ulaže, ali, kao što vidite, i za čitavu Srbiju.

Hvala.

Kolega Ujhelji, plus tri minuta.

Izvolite.

Hvala.

Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.

Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.

IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.

IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.

Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.

Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.

U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?

Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Tanja Miščević.

Izvolite.

Hvala vam najlepše.

Hvala vam, predsedavajuća.

Hvala vam na pitanju, poslaniče.

Odgovor na ovo pitanje je jako dug, opširan i sastoji se iz nekoliko elemenata.

Prvi i osnovni element jeste da mi danas govorimo o IPA III. To je, dakle, treća generacija instrumenta za pretpristupnu pomoć koja u velikoj meri menja svoj način korišćenja, odnosno način korišćenja od strane države kandidata kakva Srbija jeste. To zahteva posebnu akreditaciju sistema o kojoj sa Ministarstvom finansija i ministrom finansija vrlo ozbiljno razgovaramo, jer je ne samo potrebno imati dovoljan broj ljudi, već imati dovoljan broj obučenih ljudi koji mogu da prođu vrlo oštre zahteve potrebne akreditacije.

Naš plan ili plan je da do kraja maja meseca dobijemo posetu revizora koji bi trebao da pogleda naš prvi izgled strukture za korišćenje IPA III koja sada akcenat stavlja na direktno korišćenje, što podrazumeva da, zapravo, mi budemo oni koji će u najvećoj mogućoj meri, mi, institucije Republike Srbije, u najvećoj meri ih koristiti.

Dakle, posle ove posete očekujemo ono što bi bile preporuke za usklađivanje i uređenje dodatno sistema mi se nadamo u drugoj polovini godine da će taj sistem u potpunosti moći da prihvati sve elemente IPA 3, odnosno korišćenja IPA 3.

Podsetiću vas, početkom decembra, ako se ne varam, upravo ovde u Narodnoj skupštini je usvojen, zapravo ratifikovan Okvirni sporazum o finansijskom partnerstvu za sedmogodišnju perspektivu 2021. do 2027. godine u iznosu od 1,4 milijarde koja je suma ili sredstva koja dobijamo kroz IPA 3. Ona se sastoji od nekoliko elemenata. Ona se sastoji od godišnjih programa. U ovom momentu uradili smo tri programa, programe za 2021, 2022. i 2023. godinu. Podsetiću vas, 2023. godina u potpunosti je otišla kao budžetska podrška 150 miliona, kao budžetska podrška za pomoć građanima i malim i srednjim preduzećima u oblasti energetike zbog poskupljenja cene energenata. To je vrlo ozbiljna objektivnost bila svih nas i svih iz institucija Vlade i odnosilo se najpre na obaveštavanje onih, a ima oko 190.000 građana koji su u potpunosti u mogućnosti da imaju korist od ove podrške, do činjenice da su ova sredstva u ovoj meri, dakle, 165 miliona direktno otišle u budžet kao pomoć u ovom smislu.

Kada je reč o ovim, trenutno pregovaramo, program za 2024. godinu, a od najznačajnijih projekata, ako mi ne zamerite, pomenula bih upravljanjem otpadom u Novom Sadu, upravljanje otpadnim vodama Zlatiborski okrug, budžetska podrška za reformu državne uprave, budžetska podrška za reformu pravosuđa. Sve su to veliki sistemi kao što ste rekli koji su neophodni za političku, ekonomsku, uopšte razvojnu komponentu.

Drugi instrument koji je deo IPA 3 su višegodišnji programi. Ovi višegodišnji programi se zapravo odnose na dva segmenta, jedno je Zelena agenda -održivi razvoj, koji je jedan od veoma važnih operativnih programa tzv, a drugi je pitanje zapošljavanja, naročito mladih i socijalnog stanovanja. Za period 2021/2027. godina iz IPA 3 za ove operativne programe smo dobili 340 miliona evra, a do sada smo, izvinjavam se, to sam propustila da kažem, isprogramirali 450 miliona godišnjih programa.

No, to nije sve. Veliki broj ovih projekata o kojima je ministar Vesić govorio, o kojima je ministar Martinović govorio na lokalnom nivou i naravno o kojima je pre svega govorila premijerka, jesu programi koji sada dolaze iz onoga što se naziva Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Dakle, najveći projekti, kao što je železnica upravo dolaze preko ovog okvira koji je vrlo obiman u smislu sredstava, ali svake godine se razlikuje i tu moram kažem da Srbija dobija iz ovog Investicionog okvira duplo više, dakle, 50% više, pardon, od svih ostalih sa Zapadnog Balkana? Zašto? Zato što dajemo, predstavljamo jako dobre, kvalitetne projekte koji su u poslednjoj završnoj fazi, dakle, zrele projekte za izvođenje.

Konačno, prekogranična saradnja ili kako se ona zapravo zove, programi evropske teritorijalne saradnje, za period 2021/2027. godina 715 miliona, za deset prekograničnih programa, dakle, pet regiona Zapadnog Balkana, četiri, pardon, ostali su države članice EU. Ono o čemu razgovaramo jesu pitanja kofinansiranja, kako pomoći, jer programi teritorijalne saradnje zapravo uključuju, kao što ste rekli, i male nevladine organizacije i lokalne samouprave i ti programi su neverovatno važni. Reč je o programima deinstitucionalizacije na lokalnom nivou. Reč je o programima koji se odnose na gerontološku pomoć do razvoja novih kapaciteta kada je reč o lokalnoj samoupravi.

Prema onome što smo mi nekako izračunali, za sada je više od 100.000 ljudi imalo konkretnu pomoć i podršku od ovih programa teritorijalne saradnje.

Ne treba zanemariti da je u ove programe uključeno svakako i ono što su markoregionalne strategija, dunavska, jadransko-jonska, vrlo važni elementi povezivanja, gde idu i ova pitanja rečnih plovnih puteva i povezivanja, jer to je poenta teritorijalne saradnje.

Od početka ove godine po prvi put Srbija može koristiti program URBACT koji podrazumeva razvoj lokalnih samouprava u segmentu koji se odnosi na jačanje njihovih struktura.

Ja se izvinjavam, učinilo mi se da je pitanje dosta važno da o njemu govorimo.

Dakle, vaše konkretno pitanje na kraju se odnosilo, prosto sam zbunjena činjenicom da se ne prepoznaje značaj prekogranične saradnje i projekata koji su zapravo korisnici svi naši građani, rekoh 100.000 ljudi, od toga veliki broj i penzionera i bolesnih, ali to je verovatno ovde manje važno.

Vaše konkretno pitanje se odnosilo na programiranje. Mi smo započeli sa programiranjem i ja se nadam naredne nedelje na sednici Vlade ćemo predstaviti i prvi od ovih programa koji smo zaključili, pardon, koji smo pripremili za zaključivanje. To je program sa Severnom Makedonijom, a onda idemo dalje. To ne zavisi samo od nas, zavisi i od druge strane preko granice. Hvala vam puno na pažnji.

Zahvaljujem.

Akoš Ujhelji ima pravo na dva minuta.