Reč ima Janko Veselinović.

Prvo pet pitanja za ministarsku zdravlja Danicu Grujičić.

Prvo pitanje – zašto nema revizije podataka o broju umrlih od Kovida? Nikome u Srbiji nije sporno da je režim štimao podatke, što pokazuje i statistika o broju umrlih. Recimo, 2021. godine je umrlo 21.000 ljudi više nego u 2020. godini, a recimo, podatak od 31. marta 2022. godine jeste da je za gotovo dve godine od Kovida umrlo 15.890 ljudi.

Drugo pitanje – zašto je u sistemu zdravstva zapostavljeno mentalno zdravlje, posebno depresija? U Srbiji je prošle godine prodato 7,3 miliona kutija, dakle pakovanja lekova za smirenje. U Srbiji, da vas podsetim, ima 6,8 miliona stanovnika. Više od jedne kutije po stanovniku. Iako je to poslanicima SNS smešno, mentalno zdravlje nije mali problem i o tome bi trebalo da vodi računa Ministarstvo zdravlja. Nedostaje prevencija, stigmatizacija obolelih je prisutna, itd.

Treće pitanje za ministarku zdravlja – da li je tačno da Siniša Mali stopira zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru i da mu je očito važniji novac koji daje za nacionalne stadione i slično nego zdravlje ljudi? U Srbiji godišnje od posledica pušenja cigareta umre 12.000 ljudi i to je jedan od ključnih nacionalnih problema Srbije.

Sledeći problem jesu kockarnice. Postavljam pitanje ministarki Grujičić – šta će učiniti da se epidemija zavisnosti od kocke u Srbiji spreči? U gradovima u Srbiji je više kockarnica nego škola, nego obdaništa, čak više nego autobuskih stajališta. Kockarnice se redovno i bez problema reklamiraju na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Peto pitanje, poslednje za ministarku zdravlja jeste – zašto Srbija odbija da potpiše ugovor sa „Eurotransplantom“, kojim bi se našim pacijentima kojima je potrebna transplantacija, vidim da je poslanicima SNS smešno, omogućilo da kao i drugi građani u EU mogu da transplantiraju organe ako je to potrebno, a oko 5.000 ljudi, iako je to vama smešno, u Srbiji čeka neku vrstu transplantacije?

Sledeće pitanje nije za ministarku zdravlja, već za Vladu – šta ćete uraditi kada je u pitanju istraga i pokretanje pitanja odgovornosti za smrt osam rudara u Aleksincu koji su nastradali nemarom rukovodstva koje ste vi postavili? Iako se znalo za koncentraciju metana ništa rukovodstvo rudnika nije učinilo da spreči tragediju i njihove porodice čekaju odgovor.

Sledeće pitanje tiče se Kragujevca kojem opet preti opasnost da postane dolina gladi, jer je „Zastava oružje“ pred kolapsom četiri meseca zbog sukoba unutar SNS koja je karakteristična za svaki grad. Nema direktora. Dakle, nema direktora, nema poslovodstvo i postoji opasnost da 2.400 zaposlenih ostanu bez posla u privrednom društvu, preduzeću koje postoji 170 godina.

Na kraju, poslednje pitanje ministru finansija – da li će smanjiti akcize na gorivo i tako uticati na rast inflacije? Da vas podsetim da od 10 litara koje građani kupe državi, odnosno režimu u ovom slučaju daju šest litara preko akciza i poreza, što je jedinstven slučaju u svetu. Hvala.

Reč ima Tatjana Jovanović.

Poštovani građani Srbije, uvaženi predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, u svom diskursu koji se ne može svesti na poslaničko pitanje koje bi eventualno uputila Ministarstvu pravosuđa i resornom ministru Maji Popović, osvrnuću se na izazove za institucije pravosuđa, eksperte centara za socijalni rad, ali i nas forenzičare, psihijatrijske i psihološke struke ukazujući na raskorake koji se uočavaju između propisanih pravno-zakonskih okvira i onoga što se dešava u praksi.

Podsetiću da je Ministarstvo pravosuđa učinilo, kao i Republika Srbija značajne iskorake da pravosuđe učini efikasnijim i da stvori uslove za njegov povoljniji rad na način da je 2022. godine referendumom izglasano da se oforme reforme u pravosuđu, odnosno da se započne. Iza toga usvojen je set pravosudnih zakona za koje je Venecijanska komisija dala pozitivnu ocenu i između ostalog u sklopu Ministarstva pravosuđa formirana je i radna grupa koja će se baviti i izmenama Zakona o krivičnog postupku.

U prethodnim godinama takođe značajna materijalna sredstva su usmerena na rekonstrukciju i izgradnju kako sudova tako i centara za socijalni rad.

U širokom spektru krivičnih dela koje nazivamo seksualnim deliktima posebno kada se tiču žrtava koje su maloletna lica, ali i onih mlađih od 25 godina, obzirom da se psihijatrijska i psihološka struka slažu da to jeste gornja granica za ulazak u neko zrelo doba, kao i ostalih punoletnih žrtava, posebno kada su izvršioci seksualni delikata, što se najčešće dešava, članovi porodica, blisko socijalno okruženje, kada u predelitnom periodu postoji izvesna povezanost žrtvi i počinioca, čini se da se zakonske odredbe interpretiraju shodno subjektivnom senzibilitetu onih koji pokreću krivični postupak.

U ovom smislu isto se odnosi i za dela poput nasilja u porodici, kao i obljube nad maloletnim i nemoćnim licima.

Podsetiću da ovu problematiku reguliše nekoliko zakona, a to je Zakon o krivičnom postupku i to članovi 103. i 104. Članom 103. dodeliti status posebno osetljivog svedoka može onaj koji pokreće krivični postupak. Međutim, ovo nije imperativno, ovo je samo mogućnost s obzirom da u ovom članu zakona stoji reč – može dodeliti status posebno osetljivog svedoka, a kriterijumi za dobijanje ovog statusa su pre svega uzrast, životno iskustvo, način života, zdravstveno stanje, način i posledice izvršenja ovih teških krivičnih dela.

Dodela ovog statusa automatski znači i poštovanje propisanih normi o ispitivanju posebno osetljivih svedoka koja je regulisana članom 104.

Nažalost, u krivičnoj i pravosudnoj praksi mi smo imali samo jedan primer dobre pravne prakse koji je sproveden u Nišu i koji je organizovan u Centru za socijalni rad „Sveti Sava“, kada su ispoštovani zakonski kriterijumi i kada je kako to zakon u pravosudnom sistemu zapadnih zemalja, ove institucije je objedinio u tzv. forenzički intervju.

Forenzički intervju, znači pretpostavlja dve pretpostavke, to je svakako, ispitivanje, ne samo uz pomoć onih koji pokreću krivični postupak i to na posebno osetljiv način, što moramo priznati, nije od strane pravosuđa organizovano, to čine ljudi koji su posebno osetljivi za ova krivična dela i prošli su posebne edukacije, ali isto tako može se ispitivati uz pomoć stručnih lica, što se po pravili ne dešava. Naravno, ova poslednja mogućnost nikada do sada nije realizovana osim u pomenutom slučaju.

Ovaj član zakona takođe omogućava, ali imperativno, ne nalaže im ispitivanje u posebnim uslovima. Čak i u ovim okolnostima zakon propisuje da na zahtev okrivljenog može doći do suočavanja okrivljenog sa žrtvom, ukoliko to pokretač krivičnog postupka proceni neophodnim. Kada se radi o saslušanju maloletnih svedoka, član 150. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, koji se nalazi u odeljku posebnih odredbi o zaštiti maloletnih lica, kao oštećenih u krivičnom postupku, nalaže da se maloletnik može ispitivati samo dva puta, što se u praksi ne dešava, iz razloga jer, pored izjave o kritičnom događaju u centru za socijalni rad izjava se daje i pre socijalnim radnicima i veštacima.

Još jedna rečenica, čiji cilj da se ovi zakoni usaglase i da se stvore pomenuti uslovi, da se pod istim uslovima na teritoriji cele Srbije ispituju ove žrtve nasilja, treba da kreira novi ambijent, a svakako višestruko i veći potencijali i kompetencije stručnih lica koja moraju biti u okviru radnog tela Ministarstva pravosuđa uključena u donošenju novih zakona.

Hvala vam.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala uvaženi predsedniče.

Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, ova radna nedelja se polako bliži kraju, četvrtak je, još jedan radni dan pred nama, ali ovu radnu nedelju za nama su definitivno obeležili štetni događaji po Republiku Srbiju i slobodno mogu reći štetočine, koje su joj tu štetu nanosile od početka sednice.

Kao što znate, u ponedeljak je u Savetu Evrope obavljeno glasanje kada je u pitanju prijem tzv. Kosova u tu organizaciju i po pitanju glasanja iznenadili su nas, neprincipijelni stavovi pojedinih država članica Saveta Evrope.

Međutim, mnogo veće iznenađenje je kada protiv interesa sopstvene zemlje, protiv njene teritorijalne celovitosti, protiv njenog ustavnog poretka glasa neko ko je državljanin ove zemlje, neko ko ima prebivalište u Beogradu i neko ko je etnički Srbin, odnosno, etnička Srpkinja. Naime, u ime BiH u Savetu Evrope je glasala gospođa Tanja Milašinović Martinović, etnička Srpkinja, državljanka Republike Srbije, prema svim podacima kojima raspolažemo, Beograđanka sa prebivalištem u opštini Savski Venac. Jednom rečju, katastrofa.

Neko će reći bila je uzdržana, znači, bila je uzdržana kada je u pitanju celovitost i teritorijalni integritet i Ustav Republike Srbije. Zanimljivo, državljanin ove zemlje, građanka Beograda, uzdržana kada je u pitanju celovitost Srbije i kada je u pitanju status Kosova i Metohije i kada je u pitanju Ustav Republike Srbije.

Moje pitanje tužilaštvu je – da li će preduzeti bilo kakve radnje protiv navedene gospođe koja je državljanka ove zemlje, prema svim podacima kojima mi raspolažemo, a tužilaštvo to treba da utvrdi, žena sa prebivalištem u Beogradu i žena koja ostvaruje određene benefite u ovoj zemlji i ovom gradu.

Prema svemu što mislimo tužilaštvo je dužno da preduzme određene radnje, ispita da li postoje elementi o kojima govorim, da li postoje elementi kršenja Ustava Republike Srbije kao najvećeg pravnog akta, a o moralnoj noti da ne govorim. Glasati protiv sopstvene zemlje, protiv sopstvenog naroda, a koristiti benefite vi i vaša porodica u ovoj zemlji je ravno katastrofi. Tim glasanjem izvesna gospođa je pljunula na svaku žrtvu na Kosovu i Metohiji, na junake sa Košara, na sve oni koji su branili južnu srpsku pokrajinu, i zarad sitnog ćara stala na stranu onih koji su danas protiv Republike Srbije. Kako činila, tako joj bilo, ali tužilaštvo po meni treba da preduzme određene korake.

Druga stvar, kada smo već kod štetočina, nastavilo se to u utorak. Naime, upravo na današnji dan u Beogradu su 1830. godine zasvetlele prve svetiljke javne rasprave. Naravno, one su bile uz pomoć sveća i bilo je to na jedan da kažem, za ovo vreme zanimljiv način, ali kako tako, bio je napredak u svakodnevnom životu Beograđana. Pedeset godina kasnije zasvetlela je prva sijalica u kafani tzv. „Kod Skupštine“, a štetočine tog doba su stale protiv tog napretka i tog trenda koji je tada vladao u Beogradu, protiv namere da se Beograd osvetli električnom javnom raspravom.

Šta mislite da su štetočine tog doba odnele pobedu i da je uvaženo njihovo mišljenje? Šta bi sa vama predsedniče bilo ili šta bi bilo sa ovima ovamo? Vi bi ste danas pod svećom to čitali, jer ovde prozora, a ja bih verovatno takođe sprav sveće ili fenjera čitao ovaj tekst ili već šta drugo. E pa to se dešava i u Srbiji, štetočine ovog vremena gde god se pojavljuje mogućnost za napredak ove zemlje, u oblasti rudarstva, u oblasti energetike, industrije, bilo gde, obilaze ta mesta u nameri da taj napredak zaustave.

Počelo je to u Boru, Majdanpeku, Loznici, Babušnici, Žagubici i tu grupu i tu harangu predvodi predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Prate ga ljudi iz kriminogene sredine, pored poslanika pojedinih koji su tu prisutni, pa se postavlja jasno pitanje. Zbog nasilja i svega onog što čine u pokušaju zaustavljanja napretka Srbije kao i ljudi iz 1880. godine kada je u pitanju bila rasveta, da li čine određena krivična dela. Ako ih prate ljudi iz kriminogene sredine po pravilu osuđivani za najteža krivična dela, postavlja se logično pitanje da li su oni nalogodavci ili počinioci tih krivičnih dela?

Pitanje takođe Tužilaštvu, da li će i dalje dopustiti ovakav sled događaja i društvo dati ovo kao primer i obrazac ponašanja za budućnost? Hvala.