Hvala vam.
Meni je moram priznati relevantnije šta o francusko-nemačkom sporazumu i priznanju, kažete, nezavisnosti Kosova, sporazum baš nikakve veze nema sa priznanjem nezavisnosti Kosova, nigde se čak ni ne pominje, misli vaš najbolji prijatelj i koalicioni partner, francuski državljanin, gospodin Miloš Jovanović. Ipak se on tog francuskog državljanstva i uprkos tom sporazumu nije odrekao. Drži ga se on. Nije za EU, odnosno da obrazložim, on nije da naš narod i naši građani budu u EU, ali jeste da on i njegova porodica budu u EU.
Tako da, eto, baš da čujemo šta on misli o tom francusko-nemačkom sporazumu i zašto iz protesta jer je toliko strašan i on je toliko protiv toga ne vrati svoje francusko državljanstvo upravo baš zato što nema belgijsko, nego ima francusko. Ovo je francusko-nemački sporazum.
Tako da to je čini mi se možda zanimljivije pitanje, a i za vas, što ne pitate vašeg najboljeg prijatelja, najbližeg koalicionog partnera - što ne vrati to francusko državljanstvo? Ali dobro. To je za vas.
Dobro je i pitanje - šta vi mislite, pošto se vi, koliko se sećam, još 2005. godine rekli - Kosovo je defakto nezavisno. Priština i Albanci u Prištini su 2008. godine jednostrano proglasili nezavisnost. Tri godine pre toga je Boško Obradović proglasio nezavisnost Kosova. Ovo je bilo 2005. godine.
Tako da je od 2005. ako se ne varam, ispravite me slobodno, jel niste 2005. pričali da je Kosovo defakto nezavisno, dobro.

Samo nemojte da dobacujete iz klupa.

Ne znam sada što se vi sada odjednom brinete pošto je za vas od 2005. godine Kosovo nezavisno pre nego što je i za Prištinu postalo nezavisno, a bogami se sećam i 2019. godine kada se potpisivali onaj veliki i važan dokument tog velikog i važnog naziva - sporazum sa narodom, to je bio februar 2019. godine. Tamo je bilo, ne znam, sedam, osam, 10, 12 tačaka važnih za to šta će oni uraditi kada dođu na vlast. Bilo je sve, ja mislim, od legalizacije do licitacije, ali nije bilo ni reč o KiM, ni reč.
Mogli su ti velike patriote iz Dveri tada da ubace i KiM, ali znate šta - nisu hteli zato što su potpisivali taj sporazum sa svojim koalicionim partnerima, a za koje je, i to nisu krili u kampanji, Kosovo nezavisno. Tako da bi pokvarili koaliciju i svoje šanse da dođu na vlast, ali čak i šansa da dođete na vlast je mnogo važnija od toga da se izjasnite u predizbornoj kampanji o KiM.
Dakle, ako vam spušta šansu da dođete nekako da se domognete vlasti u jednoj velikoj koaliciji i sa ovima koji su za NATO pakt i sa ovima koji kažu da je Srebrenica genocid i sa ovima koji kažu da je Kosovo nezavisno i da treba da priznamo to, vi ćete taj sporazum potpisati samo da bi imali veliku koaliciju da bi nekako mogli da skupite jedan glas više, da budete na vlasti, a KiM šta da radite, nije joj bilo mesta u sporazumu sa narodom sa KiM.
Tako da što se vas tiče to je nezavisno od 2005. godine. Rekli ste, ima snimak.
Ja bih vas molila ipak da ne govorite neistine koje su baš izuzetno lako proverljive i sada ste upravo i u vašem izlaganju u ovih dva minuta, tri minuta, izvinite, bilo je toliko zanimljivo, izgledalo je kao 30 sekundi…

Samo bez dobacivanja iz klupa.

.. U tom samom izlaganju ste već rekli potpuno otvorenu laž. Proverljivu. Tako da to samo utiče na vaš kredibilitet i to mogu da vide sve građanke i svi građani Republike Srbije.
Rekli ste ovako - Aleksandar Vučić je prihvatio, priznao i implementiraće taj sporazum, a onda ste rekli u nekom članu - Srbija se neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Srbija je glasala protiv. Srbija je glasala protiv za Savet Evrope. Izvinite, kako možete u istoj rečenici da kažete da je Aleksandar Vučić prihvatio, implementiraće i da onda Srbija nakon toga pre dva dana glasa protiv. Što lažete? Što govorite neistinu oko tako lako proverljivih stvari? Pritom je Aleksandar Vučić ovde bio dva puta, a pet puta podvukao koje su naše crvene linije. Nikada priznanje nezavisnosti Kosova, nikada Kosovo u UN, pa je onda rekao - hoćete ponovo, pa hoćete ponovo. Sećam se zato što jedino vi niste tapšali na to. Nije tu bilo aplauza, jer to vam ipak kvari sreću da ćete nekada doći na vlast, jer kako da vam kažem, lagali ste da će potpisati.
Jel bilo pre nego što je trebao da ode Aleksandar Vučić u Brisel - potpisaće. Pa to je Francuz Miloš pričao. Potpisaće, evo potpisaće. Idemo ljudi na ulicu, potpisaće izdaju. Izdajnik će potpisati izdaju i kada nije potpisao šta ste onda rekli - nikada nismo ni rekli da će potpisati. Tako je bilo.
E sad, pošto nije potpisao, nije prihvatio, rekao tačno šta su naše crvene linije, i to onda Republika Srbija pokazala na glasanju u vezi sa Savetom Evrope, a šta sada želite? Jel ne vidite da vam je ta teza propala? Kako je Srbija to prihvatila? Kako je Aleksandar Vučić to prihvatio, a glasao protiv? Kako? Nikako. Nema veze. Niste smislili nešto bolje, nego, eto, tako.
Što se tiče sankcija Rusiji, još jednom da vas podsetim, to su vaši potencijalni ili željeni koalicioni partneri i u predizbornoj kampanji, a, bogami, odmah dan, dva nakon izbora su…
U stvari, u predizbornoj kampanji nisu, tu grešim, lagali su narod u predizbornoj kampanji. U predizbornoj kampanji su svi lagali. Svi su u predizbornoj kampanji govorili da nikada ne bi uveli sankcije Rusiji, a ko će uvesti sankcije Rusiji - Aleksandar Vučić. To je govorio NATO general Ponoš, i to da će uvesti 4. aprila. On zna, iz svojih diplomatskih izvora. Nije još došao taj 4. april kada smo mi uveli sankcije Rusiji, ali vaši koalicioni partneri danas nas svakodnevno jure da uvedemo te sankcije Rusiji.
Tako da, vi morate da se odlučite, ipak, tačno koji su vaši principi za koje se zalažete i šta bi vi to radili kada bi to mogli i kada bi vi imali principe. Ali, pošto je jedini princip kako tako doći na vlast, kako tako uspeti da sakupimo makar jednog više poslanika u Narodnoj skupštini kako bi imali većinu, kakvu takvu, iako smo u koaliciji, mi veliki, kvazi patriote, sa onima koji su za NATO, sa onima kojima je Srebrenica genocid, sa onima koji se javno zalažu za priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, jel, i Vlade Republike Srbije, i vi bi sa njima u koaliciji. Niste to krili ni nakon izbora. Ne znam zaista zašto nama postavljate to pitanje.
Mi smo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedini u Evropi izdržali sve pritiske, uključujući i pritiske vaših koalicionih partnera koji svaki dan idu po tajkunskim medijima i pričaju zašto još niste uveli, a zašto još niste uveli. Ugrožavate Srbiju. Zašto niste uveli? Tako da, ne znam što nama upućujete to pitanje. Mi ćemo se držati naše politike.
Što se tiče vojnih vežbi, mi taj moratorijum ukinuli nismo. Imamo jednu vojnu vežbu. Ta vojna vežba verujemo da je u interesu našeg naroda, da je u interesu stabilnosti, pre svega, Srba na KiM. Tako da je to naša politika. I u tome smo, takođe, principijelni.
Žao mi je ako vi ne razumete šta su principi, a razumete samo šta je vlast.
Hvala.

Naredna tri minuta Boško Obradović.

Drago mi je da su građani Srbije imali priliku da vide kako izgleda kada vlast ne odgovori ni na jedno postavljeno pitanje i zato sledi set novih dodatnih pitanja koja se tiču, takođe, podjednako važnih tema.

Pre svega bih pitao ovde prisutnog ministra zdravlja – da li je normalno da ovako izgledaju obroci trudnica i porodilja u srpskim porodilištima?

Kao što vidite, dva parčeta hleba, dve salame sumnjivog kvaliteta i neki tragovi pavlake, nisam siguran ni da je to u pitanju.

Dakle, da li je normalno da tamo gde je početak borbe protiv bele kuge i demografskog nestajanja srpskog naroda imamo ovakav odnos prema trudnicama i porodiljama, a isti takav odnos je, nažalost, i kada su u pitanju higijena, materijalni uslovi, akušersko nasilje i sve ono što proživljavaju kao traume trudnice i porodilje u srpskim porodilištima, da određen ozbiljan procenat njih ne želi više da ostane u drugom stanju zbog svega onog negativnog što su doživeli u srpskim porodilištima.

Ovako izgledaju neki, recimo, obroci u drugim zemljama širom Evrope. Naveo sam samo neke primere iz Grčke, Švedske, Švajcarske, čisto da vidimo razliku kako izgleda odnos prema trudnicama i porodiljama.

Zato smo vam predali preporuke, Vladi Republike Srbije, da se uradi rebalans budžeta i da se sredstva od nacionalnog stadiona i drugih gubljenja vremena preusmere u renoviranje svih porodilišta u Srbiji, izgradnju nacionalnog centra za natalitet, da se humanizuje porodilište, da se na svaki način podrže upravo oni koji stvaraju i rađaju život u ovom narodu.

Drugo pitanje za gospođu ministra, koju izuzetno poštujem jeste – da li je tačno da je još 21. novembra, odlukom ministra za zdravlje, dr Danice Grujičić, doneta odluka o smeni direktora Klinike „dr Laza Lazarević“, Ivane Stašević Karličić, a da do dana današnjeg ona nije smenjena i to stoji negde u fioci Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije uprkos višemesečnom štrajku i napuštanju ove klinike od strane više od 50 lekara i medicinskih sestara?

Takođe, pitanje za ministra Martinovića – da li je normalno gospodine ministre da će od 1. septembra samo u Beogradu biti besplatni udžbenici, besplatni vrtići, besplatni udžbenici za sve đake u osnovnim, srednjim škola i vrtićima? Kakva je to diskriminacija u odnosu na sve građane Srbije koji žive van Beograda?

Zašto deca van Beograda neće imati od prvog septembra besplatne udžbenike, besplatne užine, besplatne vrtiće i sve ono što će imati beogradska deca? Može li se tu šta učiniti?

Na kraju za ministra Vesića jedno veoma praktično matematičko pitanje. Ako metro košta 4,6 milijardi evra koji će plaćati svi građani Srbije, dozvolite da završim gospodine predsedavajući, kratko je, koji će plaćati svi građani Srbije, bez obzira što ne žive u Beogradu, dakle Srbija će izgradi beogradski metro, to je uredu. Ili nije u redu, možemo da diskutujemo. Dakle, 4,6 milijardi, za polovinu tih sredstava, ima nešto malo manje od pola, za 2,8 milijardi može da se izgradi u 100 opština u Srbiji 500 kilometara novog asfalta u svakoj od tih opština i da li je to tačno?

Hvala.
Da pružimo priliku da ministri odgovore, a vićete imati još dva minuta nakon toga.
Prvo ministar dr Darija Kisić.

Hvala vam predsedavajući.
Iako niste direktno uputili pitanje meni, našla sam se prozvana pa je shodno da kažem par rečenica. Pre dva dana imali smo Odbor za zdravlje i porodicu i tri sata smo pričali, diskutovali, odnosno pokušala sam da pričam i diskutujem, ali očigledno tako nešto nije bilo moguće, pošto su poslanici opozicionih stranki imali neke papire sa unapred napisanim pitanjima. Svejedno šta kažemo, svejedno šta ćemo reći šta planiramo da uradimo, šta smo uradili i kakva nam je vizija.
Isto tako je jako bitno da smo rekli, obzirom da tim istim poslanicima su puna usta reči koliko im je bitna porodica, koliko su im bitna deca. Rekli smo da sve sugestije apsolutno ćemo da saslušam. Ako postoje i određene kritike i primedbe. Međutim, očigledno da nismo bili ni slušani, čak se nije ni primetilo da sam prilikom svog izlaganja dva izveštajna perioda spojila u jedan, obzirom da su izveštaji detaljne svi dobili, htela sam da imamo što više vremena za diskusiju, za razmenu mišljenja po pitanju u kojem treba da budemo svi ujedinjeni, a to je pitanje nataliteta, pitanje porodica i pitanje dece.
Bez obzira šta smo govorili i šta sam ja konkretno pričala, pitana su pitanja sa papira, evo i sada se gleda na te slične papire. Istim tim povodom su pokazivane iste slike iz porodilišta, sa istim pitanjima. Obzirom da sam bila zainteresovana, naravno i pitala gospodina Obradovića da je to verovatno njegovo iskustvo kada se poslednji put porađao, jer je sa velikim ushićenjem pokazivao o čemu se radi.
Međutim, ako pogledamo ove slike, ako pogledamo slike sa zdravstvenog aspekta, mogu da kažem da je to jedan izbalansiran obrok, gde se, koliko god vama to ne izgledalo ukusno, znate, to je nešto što se upravo savetuje u prvim danima i satima nakon rođenja. Komad sira, znate, to je zbog kalcijuma, jaje zbog proteina, cvekla zbog potencijalne anemije. Da, nije baš mnogo ukusno, ali u tim momentima ni ne mislimo mnogo na takve stvari, bitno nam je da sve fiziološki ono što sledi posle toga ide u onom pravcu u kome želimo. To su najlepši dani, kada na svet donosimo novo dete i želimo da budemo i zdravi i dobri i svom detetu i svojoj okolini.
Što se tiče uslova higijensko-sanitarnih koje ste spominjali, i vi ste čuli da je i lično naš predsednik Aleksandar Vučić rekao da nam jedan od prioritet i jeste upravo obnova tih porodilišta. Tada smo pričali o tome, i ministarka Grujičić i ja, kao resorni ministar za brigu o porodici i demografiju, želimo da zajedno idemo u kampanju gde ćemo zaista učiniti sve da se poboljšaju i uslovi u porodilištima, tamo gde zaista postoji potreba za to.
Vi ste i tada i tom prilikom rekli – pa da, ali šta ako se i tako uradi? Vama je sve – pa šta ako. I ako se uradi, reći ćete da i to nije bitno. Posebno su vam bolni podaci kada se upoređujemo u odnosu na 2012. godinu. Vi onda kažete – pa dobro, šta nam stalno govorite i kako je smanjena stopa nezaposlenosti, i kako su povećane plate, šta nam pričate koliko je puteva izgrađeno, koliko bolnica, šta nam to pričate, kao da je to bitno, ali postoji i ovo i ovo. Pa da, vama ništa nije bitno. I kada se renoviraju ta porodilišta, i to vam neće biti bitno. Da, znamo da može i treba i više i bolje i upravo ka tome i težimo.
Tom prilikom kada smo pričali o izveštajima, želeći da čujem vaše komentare, želeći da čujem vaše sugestije, a opet nisam čula ništa, nisam vam napomenula ono što, evo, ovom prilikom ću ponovo da kažem – podrška porodici sa decom je nikada veća. Opet napominjem, da li može bolje, da li hoće bolje da bude? Da, hoće. Upravo sve što radimo, radimo zbog toga. Tako da, finansijska sredstva koja su usmerena konkretno Ministarstvu za brigu o porodici su samo jedan mali deo sredstava koji je usmeren ka dobrobiti porodice i dece. Sve što radimo, budžeti svih ministarstava, budžet čitave Vlade je upravo usmeren ka poboljšanju kvaliteta života svih građana, porodica i pre svega dece.
Ono što vam tom prilikom nisam rekla, a verovatno sam trebala, jeste da kada je u pitanju roditeljski dodatak i podrška roditeljima, da je ona najveća ikada. Godine 2012. bila je 31.000 dinara, sada je 11 puta veća, 345.000 dinara. Drugo dete bila je 124.000, sada je 422.000, treće dete bila je 223.000, sada je gotovo 2.000.000 dinara, kada je u pitanju četvrto dete bila je 298.000, sada je gotovo 3.000.000 dinara.
Nikada do sada nije postojala i podrška, subvencije za majke koje se ostvare kao roditelji, subvencija za stanove na majke, bez obzira na godine majke, bez obzira na redosled rođenja majke, bitno je samo da majka nije imala do sada nekretninu na području naše zemlje. Znači, čitav niz mera koje su usmerene na podršku porodice, na podršku porodica sa decom, u ukupnom iznosu od 87 milijardi dinara.
Međutim, očigledno da je pitanje dece i pitanje porodice nešto što se jako često zloupotrebljava, pogotovo predstavnici određenih opozicionih partija ovo pitanje, pogotovo pitanje dece gde smo svi najosetljiviji, koriste zbog nekih političkih obračuna, a pri tome iznoseći gnusne laži. Pre svega, najčešće se zloupotrebljavaju u tom smislu od strane opozicionih stranaka deca bez roditeljskog staranja. Igraju se sa sudbinama dece koja su najosetljivija i najugroženija. Pri tome se iznose laži, monstruozne laži, čak se montiraju i video-snimci, znači, ima se dovoljno vremena da se montiraju video-snimci i iznose takve laži, bez ijednog jedinog konkretnog dokaza.
Napomenula bih samo jedan detalj, a praktično ima ih svakodnevno. Mi nemamo vremena da se bavimo takvim stvarima, ni da demantujemo takve stvari, jer radimo konkretan posao. Naši rezultati su jasno vidljivi. Ali, recimo, jedan od najupečatljivijih podataka jeste jedna objava na „Tviteru“ Vuka Jeremića, gde je kompletno izrežiran jedan video-snimak i predstavljen u potpuno drugačijem kontekstu, kada je u pitanju bilo potencijalno usvojenje devojčice iz Loznice, gde su na snimku potpuno drugi usvojitelji, u pitanju je potpuno drugo dete. Ko je odgledao čitav video-snimak i reportažu sa švedske televizije mogao je da vidi o čemu se radi. Međutim, to je kompletno montirano, na način da se plasiraju laži, apsolutno ni jedna jedina istina nije iznesena, sve je montirano, iznošene su gnusne laži.
Na taj način se pripadnici opozicionih stranaka igraju sa dečjim sudbinama, dece bez roditeljskog staranja, koja nažalost nisu imala sreću kao većina nas da odrasta u svojoj biološkoj porodici i gde država ulaže zaista veliki trud i napore da pronađe porodicu koja će za njih da bude najbolje utočište, da im pruži ljubav, negu i da ostvare svoje pune kapacitete. To i uspeva. Ono što pokušava da se plasira zaista je nešto što kompromituje sve ove aktivnosti, ali na sreću, ova deca pronalaze svoje domove, pronalaze dobre humane ljude koji im pružaju ljubav, dom, mogućnosti za srećno i zdravo odrastanje.
Sve druge priče i laži koje se iznose, ja bih samo rekla jedno, svi koji pričaju o tome neka daju konkretne dokaze, nek se obrate svim nadležnim pravosudnim organima da rade svoj posao. Ovako pričaju u prazno, iznose laži, a ono, još jednom pominjem, čega su nam verovatno svima puna usta kada govorimo koliko volimo decu i koliko sve radimo za dobrobit dece, ovo jeste pitanje gde treba i možemo da se ujedinimo, pošto sam sigurna da je pitanje dece najznačajnije.
Da li možemo više? Da, možemo. Da li može svako od nas više da se posveti i svom detetu? Sigurno možemo. Ali ovo treba da bude pitanje nad svim pitanjima i apsolutno osuđujem svaku vrstu zloupotrebe i iznošenja laži.

Hvala.
Sada reč ima ministarka dr Danica Grujičić.