Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Miladinović, Milivojević, Mitrović.
Gospođo Manojlović, vi niste među podnosiocima.
(Tatjana Manojlović: Jel mogu od vremena poslaničke grupe?)
Nema više vremena vaša poslanička grupa.
Srđan Milivojević jeste.

Poštovani građani Srbije, mi smo predali amandman na ovaj član zakona koji kaže – za direktora se bira lice koje ispunjava uslove za izbor članova Upravnog odbora Regulatora i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u jednoj ili više oblasti iz delokruga Regulatora.

Nismo naravno očekivali da amandman bude prihvaćen, ali kada nas već kritikujete gospodine ministre za sadržaj našeg amandmana i da smo navodno pročitali samo prvih 20 članova, hoću da vam kažem da ovaj zakon donosite u objedinjenoj raspravi sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, a nama je to isto važno. Onda želimo da sačuvamo makar malo vremena u diskusiji da možemo i o tome da razgovaramo.

Vi ste ovde spojili i Zakon o radu i bezbednosti na radu, vi ste ovde spojili Zakon o poljoprivredi i potpisivanje međunarodnih sporazuma koji podrazumevaju novo zaduživanje Srbije, nove milijarde i milijarde evra koje će završiti u vašim džepovima. Vašim poštenim, dobrim, čistim džepovima i čistim rukama.

Ovde se govori o milijardama koje ste dali i potrošili nenamenski plaćajući prenose za prava Lige šampiona, kupujući prava televizije „Kopernikus“ za 200 miliona evra i naravno da se to sada pokriva iz dodatnih zaduženja.

Naravno da mi o tome ne možemo da govorimo, jer rasprava će se iscrpeti. Evo ga Branimir Jovančićević pored mene, najveći stručnjak koji ima u oblasti zaštite životne sredine, mislite da će on stići na dnevni red da govori o zakonima o zaštiti životne sredine. Neće, jer vi želite da se o tome ne govori. Želite da zabašurite, da podvalite, da napravite atmosferu gde se sve radi ispod žita i na brzinu, samo da nema reči kritike na račun vašeg režima. Hvala.

Negde po pravilu, imam za vas šokantnu informaciju i nova saznanja. Branimir Jovančićević vam je ovlašćeni, tako da može da se javi za reč kad god hoće.
Po amandmanu, Nataša Jovanović.

Poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, poštovani ministre, ministarka, uvažene kolege, naravno da ne treba da se prihvati ovaj amandman Srđana Milivojevića, jer je pun besmislica i zluradosti, rekla bih. Ali kako bi on razumeo i ovu temu i ovaj zakon, gospodine ministre, vi to možda ne znate, vi ste čovek jedan od najpriznatijih u svojoj struci, pa takvi su i saradnici sa kojima ste došli da predložite ovaj zakon, on dalje od onog pasijansa na laptopu koji je igrao ovde u Skupštini nije odmakao, znate. I vi ne možete sa takvim ljudima da razgovarate o inovacionim projektima, o nečemu što je ozbiljno za državu.

Ja ću, naravno, za razliku od svih ovih besmislica, jer ljudi žive u prošlosti, u prošlosti u kojoj deca nisu imala ni kompjutere, taman posla da pomisle kakav internet je u gradu, a kamoli na selu. Da napravim jednu malu digresiju na ono što ste pričali prekjuče i da vam se zahvalim što je Zagorica, jedno lepo šumadijsko selo, bilo prvo u vašem projektu interneta koji će da obuhvati čitava seoska područja.

Ali ono o čemu želim da govorim, s obzirom na to da sam narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca, je nemerljiv doprinos pre svega vas kao direktora ranije Kancelarije, a sada ovog ministarstva, na razvoju IT tehnologije i onoga što je kapitalno za državu, za našu mladost, za našu budućnost, u koju ovi ne mogu da pogledaju, a to je pre svega izgradnja jednog od najvećih Data centara u Evropi, to je ovaj koji je izgrađen u Kragujevcu, koji je, da vas obavestim, gospodo iz propale žute koalicije, koštao preko trideset miliona evra. To nije samo posao koji će biti od koristi za državu, već i za velike svetske kompanije koje sve većim, da kažem galopirajućim, korakom dolaze u Kragujevac, koji je ostavljen od strane bivšeg režima kao grad doline gladi, sa preko 30.000 otpuštenih radnika, sa zatvorenim fabrikama, sa razrušenim gradom, sa uništenim fabrikama od strane onih koji su grad Kragujevac bombardovali, dok je Milivojević bio NATO lokator i govorio im je - udrite još i rušite više i ubijajte srpski narod.

Ovaj projekat i najava otvaranja uskoro inovacionog centra je nešto što je strateški važno i za grad Kragujevac i za Srbiju. Želim da vas obavestim, gospodine ministre, iako sam vam to rekla u nekom neformalnom razgovoru, da i narodni poslanici SNS daju svoj doprinos u takvim inovacionim projektima koji su od strateškog značaja i za moj grad i za druge gradove. Mi smo zahvaljujući našim aktivnostima u poslaničkoj grupi prijateljstva sa Kinom posetili kompaniju "Huavej", njihovo predstavništvo ovde u Srbiji, i iskoristili smo tu priliku ne samo da vidimo najnovije tehnološke projekte i inovacione projekte te svetske kompanije, koja je izuzetno priznata svuda u svetu, već eto i da iskoristimo mogućnost kako ja, znači moja malenkost, tako i druge kolege, da ih pozovemo da dođu u naše gradove i da vide kako mogu da pomognu u naravno svemu onome što oni nude za bolji život građana.

Kako ja sad to da objasnim Milivojeviću, koji možda zna da otkuca neku poruku, nešto da pogleda, da, što kaže kolega Jovanov, u neko fotošop programu stavlja da su ribizle iz ne znam čije bašte, njegove, da slika tuđe bifteke itd? Ali stvar je vrlo ozbiljna. Mi kao država ulazimo u nešto što nemaju ni mnogo razvijenije države u Evropi. Nama su to i predstavnici „Huavej“ kompanije rekli, kada su došli na poziv nas iz grada, posle te naše posete, u Kragujevac, jer mi smo, podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, baš zbog toga što imamo taj Data centar i budući inovacioni veliki centar i što se nauka i ono što je srž srpskih mladih umova izvozi kao najveći i najbolji proizvod iz ove Srbije, koju vi omalovažavate, koju pljujete gde god stignete, mi se ponosimo time što imamo takve umove i što se razvijamo ne samo u Beogradu, u Novom Sadu, već i u Kragujevcu i u drugim gradovima.

Hvala vam, gospodine ministre, na tome što ste zajedno sa gospođom Brnabić, premijerkom Vlade Srbije, prepoznali upravo taj potencijal da budemo prvi, da kažem, pilot grad tzv. pametnih gradova, „smart sitija“, mi već kao grad i naš „KG info centar“ radimo na razvijanju te naše platforme, da omogućimo da imamo bolju snabdevenost građana onim što im je potrebno, da imamo uštede kod rasvete, da imamo uštede kod uklanjanja otpada, da imamo brži saobraćaj, sve su to stvari koje možda umovi ovih koji su ostali u prošlosti ne mogu da razumeju.

Zato mi želimo da Srbija ide i dalje krupnim koracima napred, da se otvaraju nove fabrike, da se otvaraju nova radna mesta, na kraju krajeva, i ovaj Data centar i sve fabrike koje su posle toga i kompanije došle u Kragujevac i zaposlile naše mlade stručnjake, govore u prilog tome da ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vodi računa o budućnosti Srbije, da ostavimo zdravu ekonomiju, da ostavimo najbolje projekte, da razvijamo Srbiju i da je čuvamo, što nam je prioritet iznad svega. Hvala vam.

Pravo na repliku.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, prvi put dobijam pravo na repliku, pa vas se zato i obraćam sa „poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine“.

Dakle, čuli smo izlaganje u kom sam ja nazvan lokatorom i čovekom koji ne ume da koristi maltene računar. Držite se vi uređenja „Velike Srbije“ i sastavljanja ukrštenih reči za „Veliku Srbiju“, to je najveći domet koji ste postigli i držite se vi onih vaših političkih programa i ideja koje ste iznosili u ovoj Skupštini kao mladi radikal.

Nekada ste, kao mladi radikal, sanjali o granicama velike Srbije kod Karlobaga, Ogulina, Karlovca, Virovitice, maštali da budete graničar tu, a onda ste se u 50. godini probudili kao posrnuli naprednjak, kada su se granice velike Srbije svele na Zajednicu srpskih opština, koje izgleda neće biti. I to sve zahvaljujući politici koju ste vodili tih 90-ih godina.

Kada govorite o otvaranju radnih mesta, samo da vas podsetim, stranka kojoj ste nekada pripadali odgovorna je za zatvaranje dva i po miliona radnih mesta, odgovorna je za proterivanje tri miliona građana Srbije sa prostora bivše Jugoslavije i, najgore od svega, ne samo da smo ostali bez dva i po miliona radnih mesta, ne da je tri miliona ljudi ostalo bez zavičaja, 200.000 ljudi je ostalo bez glave i nema ih više.

Prema tome, nemojte meni da govorite o vašim naporima da otvarate radna mesta i da unapredite Srbije. To smo zlatno doba zarđale kašike jedva preživeli. Nema potrebe da se vraćamo u to doba. Ja verujem da ste vi ponosni na te rezultate. Ima nas koji još uvek znamo kakve smo strahote jedva preživeli.

Niti prva replika, niti prvi put da je zloupotrebite.
Pravo na repliku.

Poštovani predsedniče Orliću, uvaženi ministri i ministarke, dame i gospodo poslanici, čitava Srbija zna da je najveća pustoš nastala u Srbiji posle 5. oktobra, kada je Milivojević, zajedno sa svojim saborcima, upao u ovu Narodnu skupštinu, lično on je zapalio, pokrao silne slike umetničke, fotelje, nameštaj, šta god mu je palo, jeste, i escajg, a pre toga je, kao što je jutros rekao kolega Jovanov, išao u Majke Jevrosime i lično on krao one puške kojima su slavni srpski policajci išli da se bore protiv šiptarskog terorizma.

Naravno da vi priželjkujete da nikada i ne bude ZSO, jer kao što vas nije interesovalo ni tih devedesetih godina kada su se stvarale te terorističke ćelije šta će biti sa srpskim narodom, nije vas interesovalo ni kada ste pustili Aljbina Kurtija, Fljoru Brovinu i 1.800 šiptarskih zlikovaca na slobodu. Bila sam svedok kada ste bili presrećni, vi lično, zbog toga što je to urađeno od strane tadašnje vlasti.

Na kraju krajeva, najveći, da tako kažem, pogrom naroda je upravo bio pod vašom vlašću. Ne zbog činjenice da su ljudi morali da beže sa svojih ognjišta, što su nažalost i morali kada se desio novi pogrom na KiM, već kada ste opustošili čitavu Srbiju i stavili katanac na sve fabrike.

Da li treba da vas podsetim na to da su jadni rudari iz Bora išli i svoj marš nazvali maršom gladnih? Ljudi nisu primali plate godinama. Da ne govorim o kragujevačkim fabrikama. U jednom danu ste, vi iz DS, 6.000 ljudi otpustili samo iz fabrike mesnih proizvoda „Crvena zvezda“.

Tako redom, dok nije taj broj došao do 500.000 ljudi. Mnogi od njih su izgubili svoje živote, mnogi se razboleli. Vi se sve više bogatili. Onaj Aleksić, zajedno sa svojom ministarkom, osnovao nacionalni investicioni plan. Čupali iz džepova koliko su hteli i koliko im je bilo potrebno. Vi sada, naravno, da ne možete da shvatite muku tih ljudi, jer ste pored toga što idete po hodnicima Skupštine i pevate – kako je lepo biti glup, u isto vreme i pokvaren i maliciozan i, na kraju krajeva, neko ko je mnogo, mnogo iskoristio od stranke u čijim je redovima bio.

Mnogo bolje živite nego tada kada ste bili potrčko i kada ste na razglednici gledali Skupštinu, a kasnije su vas ubacili da im služite za prljave poslove, a i sada to radite.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije.

Predsedniče, ja ću reklamirati povredu Poslovnika, član 108. koji kaže – o redu na sednice Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Poštovani predsedniče, kada i ulazimo u jedna deo priče, a vređa jedan dobar deo naroda, građana Republike Srbije, kada smo ispred Skupštine Srbije 2000. godine 5. oktobra imali ono što smo imali, ne možete da kažete da je to nešto uništeno, da se tu desilo zverstvo. Desila se promena, promena režima.

Suludo je na ovaj način upuštati se u razgovor.

Ja vas molim, gospodine predsedniče, da vašim autoritetom prekinete takve insinuacije i ne dozvolimo da ovo ide u pogrešnom pravcu.

Hvala.