Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram priznati da imam jednu vrstu opravdane reakcije kada čujem ovo obraćanje od strane kolege Olenika tipa – građani Vojvodine jer se na isti način obraća i građanima Kosova, priznajući lažnu državu Kosovo i kao da želi na sličan način pokrene neke nove separatističke tendencije na severu Srbije i zaista je neverovatno da samo u našoj državni možete da imate ljude, a evo i narodne poslanike koji su spremni da se odriču dela naše teritorije ili da rade za interese nekih stranih centara moći.
Hvala Bogu ovde sa nama više nisu veterani te prozapadne politike i sprovođenja zapadnih interesa u Srbiji, od Vuka Draškovića, preko Nenada Čanka do Čedomira Jovanovića, ali evo stižu njihovi nastavljači koji bi očito da nastave tim putem koji traje već pune 23 godine i čiji slogan otprilike glasi – EU po svaku cenu.
Nažalost, ne samo u vlasti, nego evo i u opoziciji imamo predstavnike te političke orjentacije, a zakoni koje nam predlaže Vlada Republike Srbije nažalost imaju jednu obaveznu formalnu, proceduralnu stvar da moraju biti usklađeni sa EU.
Dakle, mi koji 23 godine idemo u EU a da nigde nismo odmakli. Evropska unija, odnosno Brisel koji nas ne žele na tome putu. Proširenje koje više ne postoji u smislu evropskih integracija, a i dalje traje uslovljavanje države Srbije na najrazličitije načine, od toga da moramo priznati lažnu državu Kosovo, preko ovoga što zagovara gospodin Olenik, ali i gospodin Đilas i Grbović i mnogi drugi da moramo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji do toga da u junu mesecu za Vidovdan moramo da organizujemo zajedničke vojne vežbe sa zemljama NATO pakta koje su nas bombardovale ovde kod nas u Srbiji.
Onda na kraju ne samo sve ovo što sam nabrojao, nego praktično svaki zakon koji uđe u skupštinsku proceduru, pa tako i Zakon o elektronskim komunikacijama, o bezbednosti na radu, i sve što imamo na ovom današnjem zasedanju mora, pazite, pre svega da bude usklađeno sa EU. Da li je to naš interes? Da li je to naš prioritet? Da li su ti zakoni usklađeni sa našim nacionalnim i državnim interesima, sa našim ekonomskim interesima, sa interesima domaće privrede i poljoprivrede, sa interesom našeg seljaka, sa interesom porodice u Srbiji, sa našim sistemom vrednosti? To je ili drugostepeno pitanje ili se uopšte ne postavlja kao pitanje.
To je ono što dramatično pravi problem u funkcionisanju srpskog parlamenta jer se postavlja pitanje – da li smo mi suvereni u odlučivanju u sopstvenoj državi Srbiji ili mi moramo da igramo kako Brisel svira? Tu naravno da je veoma interesantna ta koalicija koja u ovom trenutku postoji između SNS i Stranke slobode i pravde, između nekadašnjih prijatelja koji su obnovili svoje prijateljstvo, Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa i koja u ovom trenutku očito priprema teren i iznutra preko ministra u Vladi Republike Srbije iz koalicije SPS-JS, Rada Baste, ministra privrede koji se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, a sa druge strane to isto forsira i predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije Borko Stefanović, a evo i sada čujemo i kolegu Olenika, tako da je to sada već jedna šira vladajuća koalicija, da je pored SNS i SPS i gospodin Đilas, ali evo i neki zagovornici priznanja lažne države Kosovo i nekih separatističkih intencija u Vojvodini, koji očito svi zajedno sada imaju isti jedan horski, da tako kažem, nastup po pitanju sankcija Rusiji.
Tome se nažalost pridružio i naš predsednik Narodne skupštine, gospodine Vladimir Orlić, koji se u Pragu sastao sa predsednikom ukrajinskog parlamenta. Ja se ne sećam, kolega Orliću, da ste se sastali sa predsednikom ruske Dume, niti da ste ga pozvali u posetu Srbiji, niti da ste vi bili u Moskvi, pa vas upozoravam, koristim se prilikom, da to nije baš izbalansiran diplomatski stav, da ili se ne sastajete ni sa jednim ni sa drugim predsednikom parlamenta dok traje ratni sukob u Ukrajini, ili se sastajete sa oba, tj. sa obojicom.
To bi bilo nešto što bi bilo diplomatski opravdano. Ovako, taj sastanak sa ukrajinskim predsednikom parlamenta, koji vas poziva da postanete deo ratne koalicije protiv Rusije, pazite, to otvoreno predsednik ukrajinskog parlamenta traži od našeg predsednika. Ja bih voleo da znam šta mu je naš predsednik na to odgovorio. Nadam se da je jednostavno odbio da postanemo deo ratne koalicije protiv Rusije, na koju nas poziva predsednik ukrajinskog parlamenta.
Sve ovo vam govorim iz prostog razloga, što imamo alternativu ovim ucenama iz EU. Mi ne moramo pod tim sramnim i ponižavajući uslovima da idemo putem u EU po svaku cenu i da svaki naš zakon ovde u Skupštini usklađujemo sa evropskim, tzv. standardima.
Ono što je dobro treba primeniti iz Evrope. U EU, na zapadu u celini ima dobrih stvari. Naš je problem što mi najčešće primenjujemo ono najgore sa zapada, a one dobre primere, primere dobre prakse sa zapada, nekako teško dolazimo do njihove primene u Srbiji, jer bi oni ugrozili neke kriminalne, koruptivne i ne znam kakve druge partijske, rođačke, kumovske i druge šeme koje funkcionišu u eliti koja se ovde nije menjala već više od 30 godina, a u mnogo čemu još od 1945. godine, jer Srbijom još uvek vladaju deca komunizma, koja su onda obrazovana na zapadu, pa smo dobili taj jedan čudesan spoj između nekadašnje komunističke i ove neoliberalne elite koja vlada ovom državom više od tri decenije i pokušava da nam objasni da mi i dalje treba da idemo tim putem po svaku cenu.
Da li je došlo vreme da se mi zapitamo koliko ta cena nas košta? Šta ćemo mi sve još morati da damo na tome putu, šta će nam još tražiti kao uslov napredovanja, koga nema, ka članstvu u EU? Mislim da je vreme da postavimo to pitanje kao načelno pitanje, jer će nas ono sačekati u svakom zakonu u skupštinskoj proceduri, gde moramo da ga uskladimo sa EU, interesima EU. Gde su tu interesi Srbije? To je čitanje na koje se često zaboravi da da odgovor. Hvala na pažnji.
