Ne, ja sad vrlo ispravno tumačim ovo što sad upravo radite.
Možete vi da govorite to i šta god ste hteli, ali od vremena poslaničke grupe, ne može kod povredu Poslovnika.

Može, ali ste vi član 104. prekršili.

Nema veze, da ne gubimo vreme.

Aleksandar Vučić je pre dva dana…

Da ne gubimo, da damo reč po replikama, pa se vi javite posle od vremena grupe.

Aleksandar Vučić … (Isključen mikrofon.)

Idemo dalje.
Znači, imamo za replike Starčević, Krkobabić, Rističević.

Kako gospodin Obradović zamišlja demokratiju mogli smo videti sada. On bi to ljude kao šahovske figure sklanjao sa table, stavljao na tablu. Ovo je demokratska zemlja. Postoje procedure po kojima se neko i bira i razrešava uz vođenje računa o stabilnosti političkoj, ekonomskoj i svakoj drugoj u državi.

O tome kako Dveri zamišljaju demokratiju mogli smo videti za vreme referenduma, odnosno veče nakon uspešno sprovedenog referenduma gde jedan njihov aktivista u Jagodini kaže – ajmo sada da kažemo da su rezultati ovakvi i ovakvi. Naveo je i procente kakvi njima odgovaraju kako bi izazvali nezadovoljstvo i nerede u čitavoj zemlji.

Tako ono zamišljaju glasanje, tako oni zamišljaju referendum, tako zamišljaju demokratiju, štelovanjem podataka, izmišljanjem priča, izmišljanjem činjenica, itd.

Evo, ja ću vam reći sada, gospodine Obradoviću, u ime poslaničke grupe JS, JS nikada neće glasati za uvođenje sankcija Rusiji. Jel vas je to zadovoljilo.

Idemo dalje. Pričate o ambasadama i da ambasade upravljaju. Pa, vas su bar tri puta uslikali u Američkoj ambasadi, gospodine Obradoviću, i o tome postoje podaci. Ne znam šta je sporno sa tim? Zašto se vi sada bunite i nekome spočitavate ambasade, a vi ste redovni posetilac svih zapadnih ambasada, između ostalog?

Na kraju krajeva, ako hoćete, nisam vas video na prijemu u Ruskoj ambasadi pre jedno dva meseca, kada su obeležavali Dan narodnog jedinstva. Niste bili, a kunete se u tu istu Rusiju.

Da vam kažem još nešto. Pričate o tome da nema grada da JS, pomenuli ste još neke druge stranke, non-stop izlaze u koaliciji i nema grada gde nisu ostvarili rezultat, nema izbora republičkih gde su ostvarili samostalni rezultat. Ja vas pitam to isto, ali za grad. Ne morate republiku. Vi nemate mesto gde niste izašli u koaliciju.

Kolega Starčeviću, vreme, molim vas.

Vi nemate mesto gde ste ostvarili rezultat iole vredan, iole vredan pažnje.

Tako da, ko će se pokriti ušima na kraju reći će građani Srbije.

Hvala.

Hvala.
Osnov za repliku.
Samo sačekajte red, kolega Obradoviću. Toliko ste ljudi inspirisali da sad malo morate biti strpljivi.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, izrečena je jedna gruba neistina. Moja stranka nije neka velika, niti smo mi to nekada tvrdili.

Kada sam je osnivao, daleke 1990. godine, ja sam je osnovao zbog ljubavi prema selu i poljoprivredi.

Dakle, rođen sam na selu, živim na selu, odrastao na selu. U školu sam išao u selu i sa sela, naravno. Zato je moja ljubav prerasla u političku stranku. Bio je prvo Savez seljaka 1988. godine, kasnije smo u Novom Sadu, 20. maja daleko 1990. godine, osnovali Narodnu seljačku stranku. U to vreme to je bila jedina politička stranka koja nije zagovarala ni velike Srbije, ni velike Hrvatske, koja je želela da budemo nepromenljive spoljne i unutrašnje granice. Bili smo neprijatelji maltene svima.

Te daleke 1990. godine stranka je osvojila preko 100.000 glasova na svega jednu četvrtinu koliko smo uspeli da kandidujemo ljudi. Ušla je u parlament daleko 1990. godine samostalno, što nije pošlo za rukom onome ko je izazvao ovu repliku. Dakle, on samostalno nije ušao u parlament.

Što se tiče izlazaka na izbore, ja sam samostalno izlazio neuspešno više puta i najbolji moj rezultat samostalan je 2,86 2003. godine na predsedničkim izborima. Bilo je i slabijih rezultati. Bolji nisam postigao.

Takođe, onaj ko je izazvao ovu repliku je u koaliciji oba puta ušao u parlament, jednom sa DS. Možda da sam ja imao čudotvorca, onog Nestorovića, lekara čudotvorca, verovatno bih i sam 2003. godine ušao u parlament. Međutim, on mi je nedostajao.

Primedba da sam nisam ušao u parlament bi bila dobra za neku političku stranku koja to samostalno ostvaruje, međutim kada vam to prigovori neko ko sam nije ušao, uprkos ljubavi prema Palmeru i Američkoj ambasadi.

Znate li kako on ulazi u Američku ambasadu? Puzeći.

Hvala.