Poštovani građani Srbije, u ove kasne sate, dok traju rotirajuće izmene predsedavajućeg, kao leteće izmene, dužan sam da vam kažem šta predviđa ovaj zakon.
Zakon predviđa da poslodavac mora da vodi računa o svojim zaposlenima. Sad se postavlja pitanje za uspavanog ministra rada, Nikolu Selakovića, koji negde spava ili negde je u provodu, kako je moguće da vi kada radite neke poslove tako dobro vodite računa o sebi. Evo, pogledajte kako poslodavac Predrag Kuluvija vodi računa o svom zaposlenom Aleksandru Vulinu kada bere organski paradajzi na Jovanjici. Radno odelo, po meri sašiveno, tregeri, crna majica, ja vam dajem reč isti šnajdre ima da vam šije i uniformu u Zabeli.
Sada vas pitam, što ovako ne vodite računa i o Milomiru Milivojeviću iz fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima, što on nije imao radno odelo kada je živ izgoreo u fabrici? Kako je moguće da tako dobro vodite računa o sebi? Da li ste videli kako su oni u Ritopeku lepo odeveni? Šta kaže deda stric, bele kecelje, gumeno odelo, čizme, to kad se melje uz mlin, to se dobro radi, SNS plaća, ali kada su obični radnici nema. Slobodan Tanasković, kako je on bio obučen kada ste ga kidnapovali i vezali dok ste rušili Savamalu? Da li znate da je umro od stresa na VMA?
(Svetozar Vujačić: Niko nije umro od stresa.)
Niko nije umro od stresa, nego je umro od straha, u pravu ste, od stresa izazvanog strahom jer ste ga vezali, kidnapovali da biste rušili macolama po naređenju Aleksandar Vučića kako je sam kazao. Dakle, o sebi znate da vodite računa. Vidite kako radna odela lepa imate, ali narodu – ne.