Gospodine Stošiću, uvaženi gospodine Orliću, gospođo Brnabić, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, vaš uvod je bio više nego inspirativan kada dolazi od čoveka koji je provereni patriota, borac, dokazani pregalac da se problemi običnih ljudi rešavaju na pravi način.
Vi ste postavili ovde jedno pitanje, a dozvolite mi da dam neko pojašnjenje.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ne treba stavljati znak jednakosti između sela i poljoprivrede. Sociološki fenomen - selo je pre svega zajednica ljudi, a poljoprivreda, složićemo se, je jedna od privrednih grana i to izuzetno bitna za jedan deo stanovništva Republike Srbije, ali sveli ste pitanje na ono ključno. To je ravnomerni regionalni razvoj i odnos urbanog i ruralnog.
Gde smo mi to danas u Srbiji, gde je Evropa ka kojoj hoćemo da idemo? Kada govorimo o potiranju tih razlika ili ispravljanju dugogodišnje, decenijske neravnoteže, ja bih pošao od tri osnovne stvari.
Prva je neosporna politička volja. Ovo je bitno za građane Republike Srbije, za žitelje sela. Politička volja znači da i ovaj parlament i ovi narodni poslanici od kojih su možda neki nestrpljivi moraju da imaju jasan stav o tome da li hoćemo da se opredelimo da Srbiju gradimo na jedinstven, ali ravnomerni način.
Politička volja je neophodna i zbog toga da bi ovaj parlament prihvatio budući budžet Republike Srbije u kome ćemo izdvojiti mnogo veća sredstva za ove namene. Znači, rekao sam, politička volja, dosta novca i, naravno, ne smemo da zaboravimo ono što je veoma nužno, to je znanje. Znanje, profesore Atlagiću, znanje, moramo da ponovimo tri puta.
Kada govorimo o ovom praktično radu Ministarstva na čijem sam čelu, moram sa ponosom da istaknem da imamo izuzetnu saradnju sa SANU, sa Odborom za selo, na čelu sa akademikom Škorićem i da smo, više oni nego mi, odradili kapitalno delo. Ja bih pozvao sve da to pročitaju. Oni koji nemaju, potrudiću se da dobiju. To je putokaz, pravi putokaz kako i na koji način pristupiti preporodu sela Srbije.
Naravno da ne gajimo iluziju. Postoji 4.700 sela. Da li možemo spasiti sva sela? To je iluzija, naravno. Moramo da se orijentišemo na ona koja predstavljaju gravitacione, ključne tačke. Mi ćemo se time baviti.
Kada govorimo o partnerstvu, mislim na to partnerstvo urbanog i ruralnog, zasnovanog na zakonu. Šta to sad zapravo znači? Evo, građani Srbije da obrate pažnju, prati oni ovo, imamo i ministra Vesića ovde, tu je predsednik Vlade, tu sam ja, želimo da lokalna zajednica odlučuje o svim bitnim pitanjima, da dogovara, da planira, odlučuje, ali i da dobija adekvatna sredstva. U praksi to znači da bilo koji stanovnik bilo kog sela ili bilo kog kraja nema potrebe da ima svog ministra, svog direktora javnog preduzeća ili svog poslanika koji je vešt, snažan, retorički osposobljen da izboksuje neku stvar za njega. Hajde, napravi mi 10 kilometara puta, vodu ili nešto slično. Ne. Želimo da te lokalne samouprave, te lokalne zajedno same dogovaraju, planiraju i odlučuju, a da naša državna blagajna, ministar finansija to planski pokriva.
To je jedan koncept koji je evropski koncept i on je definisan tzv. Lajpciškom poveljom koja precizno, ali savršeno precizno pozicionira ruralni deo i dovodi ga u ravan sa onim urbanim delom.
Vaše konkretno pitanje, uvaženi narodni poslaniče, planiramo pokretanje novih privrednih aktivnosti. To je izuzetno bitno i reći ću vam okvirno, vrlo kratko, biće to iznos do 10.000 evra namenjen, ponavljam sada, svim građanima Republike Srbije u svim selima, podrazumeva se, koji imaju određena znanja i veštine da mogu da obavljaju određene delatnosti, a delatnosti će biti one koje su neophodne žiteljima tih sela. Da li je to apoteka, da li je možda stomatološka ordinacija? Tu je i ministarka zdravlja, bio sam u Crnoj Travi i nema stomatologa, možda su ga dobili. Servis za poljoprivredne mašine, vulkanizerska radnja, prodavnica? Znači, izaći ćemo u susret svima onima koji žele istinski da krenu u obavljanje delatnosti.
Još jedna stvar, biće interesantno uvaženim kolegama iz opozicije. Mantra njihova je stalno – Vučiću, daješ pare stranim investitorima. Dao im je pare, ali te pare su vraćene kroz budžet Republike Srbije. Mi sada iz tih, što bi rekli Vojvođani, novaca hoćemo da damo direktno stanovnicima Republike Srbije, žiteljima sela po 10.000 evra. Sad čekam da vidim ko će da ospori jednu takvu ideju. Ima li ih? Ne. Ne verujem. Opozicija je dobronamerna i kada iziđu sa nekim stavovima, izlaze zato što možda ne barataju pravim činjenicama. U pitanju su predrasude, a predrasude dolaze kad nemate činjenice. Zbog toga sam ovde spreman da uvek iznesem činjenice i neposredno, evo, recimo, idem sutra u Knić. Imamo porodicu sa četvoro dece, biće upriličeno venčanje, došli su iz Raške oblasti, dobili su kuću. Videćemo, evo, pozivam i predstavnike opozicionih partija da mi se pridruže i da vidimo kako izgleda taj novi život u tim novim kućama. Ne, potpuno sam otvoren za sve.
Želimo i imamo želju, ponavljam još jednom, da što je moguće više naših sela osposobimo, da ih prilagodimo životu 21. veka. Jedan interesantan podatak u celoj ovoj priči o dodeli kuća, gotovo za ne verovati je, 20% mladih ljudi, prosek godina ispod 30, 20% je prešlo iz gradova da živi u selima Srbije. To je jedan dobar znak, ohrabrujući znak, ali moramo istovremeno svi, ponavljam, u ovom poslu nema pozicije i nema opozicije, postoji interes Republike Srbije, postoje ciljevi ekonomski, populacioni i vojno-bezbednosni.
Možda će ovde biti pitanja oko Kosova i Metohije, ja to očekujem sigurno. Evo čeka, već se čovek oštri. To pitanje ne bi se danas postavljalo da naši neki preci nisu napustili tu teritoriju. Otišli su i mi rešavamo te probleme. Zato sada hoćemo da rubne delove Srbije, recimo Kuršumlija, koja je dugačka 90 km, bude naseljena, da nemamo prazne kuće. Ali ne želimo opstrukciju, hoćemo punu podršku, ovako snažan aplauz za svaku ideju koja se tiče opstanka srpskih sela.
Bez sela, poštovana gospodo, građani Srbije, neće biti, nije patetika, neće biti ni Srbije. Zahvaljujem.
