Po amandmanu Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram priznati da imam jednu vrstu opravdane reakcije kada čujem ovo obraćanje od strane kolege Olenika tipa – građani Vojvodine jer se na isti način obraća i građanima Kosova, priznajući lažnu državu Kosovo i kao da želi na sličan način pokrene neke nove separatističke tendencije na severu Srbije i zaista je neverovatno da samo u našoj državni možete da imate ljude, a evo i narodne poslanike koji su spremni da se odriču dela naše teritorije ili da rade za interese nekih stranih centara moći.

Hvala Bogu ovde sa nama više nisu veterani te prozapadne politike i sprovođenja zapadnih interesa u Srbiji, od Vuka Draškovića, preko Nenada Čanka do Čedomira Jovanovića, ali evo stižu njihovi nastavljači koji bi očito da nastave tim putem koji traje već pune 23 godine i čiji slogan otprilike glasi – EU po svaku cenu.

Nažalost, ne samo u vlasti, nego evo i u opoziciji imamo predstavnike te političke orjentacije, a zakoni koje nam predlaže Vlada Republike Srbije nažalost imaju jednu obaveznu formalnu, proceduralnu stvar da moraju biti usklađeni sa EU.

Dakle, mi koji 23 godine idemo u EU a da nigde nismo odmakli. Evropska unija, odnosno Brisel koji nas ne žele na tome putu. Proširenje koje više ne postoji u smislu evropskih integracija, a i dalje traje uslovljavanje države Srbije na najrazličitije načine, od toga da moramo priznati lažnu državu Kosovo, preko ovoga što zagovara gospodin Olenik, ali i gospodin Đilas i Grbović i mnogi drugi da moramo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji do toga da u junu mesecu za Vidovdan moramo da organizujemo zajedničke vojne vežbe sa zemljama NATO pakta koje su nas bombardovale ovde kod nas u Srbiji.

Onda na kraju ne samo sve ovo što sam nabrojao, nego praktično svaki zakon koji uđe u skupštinsku proceduru, pa tako i Zakon o elektronskim komunikacijama, o bezbednosti na radu, i sve što imamo na ovom današnjem zasedanju mora, pazite, pre svega da bude usklađeno sa EU. Da li je to naš interes? Da li je to naš prioritet? Da li su ti zakoni usklađeni sa našim nacionalnim i državnim interesima, sa našim ekonomskim interesima, sa interesima domaće privrede i poljoprivrede, sa interesom našeg seljaka, sa interesom porodice u Srbiji, sa našim sistemom vrednosti? To je ili drugostepeno pitanje ili se uopšte ne postavlja kao pitanje.

To je ono što dramatično pravi problem u funkcionisanju srpskog parlamenta jer se postavlja pitanje – da li smo mi suvereni u odlučivanju u sopstvenoj državi Srbiji ili mi moramo da igramo kako Brisel svira? Tu naravno da je veoma interesantna ta koalicija koja u ovom trenutku postoji između SNS i Stranke slobode i pravde, između nekadašnjih prijatelja koji su obnovili svoje prijateljstvo, Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa i koja u ovom trenutku očito priprema teren i iznutra preko ministra u Vladi Republike Srbije iz koalicije SPS-JS, Rada Baste, ministra privrede koji se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, a sa druge strane to isto forsira i predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije Borko Stefanović, a evo i sada čujemo i kolegu Olenika, tako da je to sada već jedna šira vladajuća koalicija, da je pored SNS i SPS i gospodin Đilas, ali evo i neki zagovornici priznanja lažne države Kosovo i nekih separatističkih intencija u Vojvodini, koji očito svi zajedno sada imaju isti jedan horski, da tako kažem, nastup po pitanju sankcija Rusiji.

Tome se nažalost pridružio i naš predsednik Narodne skupštine, gospodine Vladimir Orlić, koji se u Pragu sastao sa predsednikom ukrajinskog parlamenta. Ja se ne sećam, kolega Orliću, da ste se sastali sa predsednikom ruske Dume, niti da ste ga pozvali u posetu Srbiji, niti da ste vi bili u Moskvi, pa vas upozoravam, koristim se prilikom, da to nije baš izbalansiran diplomatski stav, da ili se ne sastajete ni sa jednim ni sa drugim predsednikom parlamenta dok traje ratni sukob u Ukrajini, ili se sastajete sa oba, tj. sa obojicom.

To bi bilo nešto što bi bilo diplomatski opravdano. Ovako, taj sastanak sa ukrajinskim predsednikom parlamenta, koji vas poziva da postanete deo ratne koalicije protiv Rusije, pazite, to otvoreno predsednik ukrajinskog parlamenta traži od našeg predsednika. Ja bih voleo da znam šta mu je naš predsednik na to odgovorio. Nadam se da je jednostavno odbio da postanemo deo ratne koalicije protiv Rusije, na koju nas poziva predsednik ukrajinskog parlamenta.

Sve ovo vam govorim iz prostog razloga, što imamo alternativu ovim ucenama iz EU. Mi ne moramo pod tim sramnim i ponižavajući uslovima da idemo putem u EU po svaku cenu i da svaki naš zakon ovde u Skupštini usklađujemo sa evropskim, tzv. standardima.

Ono što je dobro treba primeniti iz Evrope. U EU, na zapadu u celini ima dobrih stvari. Naš je problem što mi najčešće primenjujemo ono najgore sa zapada, a one dobre primere, primere dobre prakse sa zapada, nekako teško dolazimo do njihove primene u Srbiji, jer bi oni ugrozili neke kriminalne, koruptivne i ne znam kakve druge partijske, rođačke, kumovske i druge šeme koje funkcionišu u eliti koja se ovde nije menjala već više od 30 godina, a u mnogo čemu još od 1945. godine, jer Srbijom još uvek vladaju deca komunizma, koja su onda obrazovana na zapadu, pa smo dobili taj jedan čudesan spoj između nekadašnje komunističke i ove neoliberalne elite koja vlada ovom državom više od tri decenije i pokušava da nam objasni da mi i dalje treba da idemo tim putem po svaku cenu.

Da li je došlo vreme da se mi zapitamo koliko ta cena nas košta? Šta ćemo mi sve još morati da damo na tome putu, šta će nam još tražiti kao uslov napredovanja, koga nema, ka članstvu u EU? Mislim da je vreme da postavimo to pitanje kao načelno pitanje, jer će nas ono sačekati u svakom zakonu u skupštinskoj proceduri, gde moramo da ga uskladimo sa EU, interesima EU. Gde su tu interesi Srbije? To je čitanje na koje se često zaboravi da da odgovor. Hvala na pažnji.

Vidim sve koji su se prijavili. Ima više zahteva za replike, što je i logično, a što je negde i bio cilj. Da li je tako gospodine Obradoviću.
Pre nego što dam reč prvom. Prijavili su se i Života Starčević, Aleksandar Olenik i Milenko Jovanov.
Ovo što ste pitali direktno mene. Naravno da se srećemo i razgovaramo sa svima koji imamo bilateralne odnose. Ništa tu novo nema. Što se tiče vaših navodnih dilema, kakvi su nam stavovi? Uvek isti. To ste do sada mogli da zaključiti. Ja za razliku od vas, ono što su stavovi državne politike, mi saopštavamo uvek jasno, svima, na isti način, nezavisno s kim razgovaramo ili na kom mestu.
Za razliku poslanika Dveri koji odu u evropski parlament, pa tamo pričaju da, niste navodno baš vi toliko protiv EU, nego ste samo malo skeptični. To postoji na snimcima koje ste objavili, verovatno nepažnjom. Još kažete evropskom parlamentu, ajde vi sada napadnite još jače, pritisnite Aleksandra Vučića i Srbiju. Ako tu uradite mi ćemo da razmislimo da možda budemo i otvoreno za EU.
Dakle, za razliku od tog i takvog vašeg ponašanja, kod nas uvek isti stav imate na svakom mestu i u svakoj prilici. Nikakvih tu dilema nema.
Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, mogli smo maločas čuti jedan novi žanr bajki, to su horor bajke. To je postao manir poslaničke grupe da zastrašuju ljude izmišljajući razne priče, neistine i laži.

Ovom prilikom bi se osvrnuo na to se priča o nekoj novoj koaliciji i o stvaranju neke koalicije koja radi protiv srpskog interesa. Ja, prosto, kažem da je Jedinstvena Srbija uvek radila u interesu Srbije i da su stranke vladajuće koalicije te koje uvek govore i rade u interesu Srbije. Nisam siguran da je interes Srbije da se svrsta na bilo koju stranu, sem na srpsku stranu i nisam siguran da se Srbija svrstava na bilo koju stranu.

Ono što je sigurno, ministar rada Rade Basta koji je izašao kao predlog iz naše koalicije i iz moje stranke, mi smo se kao stranka jasno ogradili od političkih stavova koje je iznosio Rade Basta i to nisu stavovi JS. Ne znam šta bismo više mogli da uradimo od te jasne ograde od tih stavova.

Ono što je takođe bitno jeste da smo mogli sada da čujemo jednu priču, a ona pokazuje svo licemerje prethodnog govornika iz prostog razloga što smo mogli da ga čujemo i jutros na Šolakovoj televiziji. Mogli smo čuti i novinara koji je razgovarao jutros na Šolakovoj televiziji sa njim koji je rekao – vi ste najprisutniji političar na našoj televiziji. On se naravno složio sa tim i rekao da njemu to pripada, jer je na predsedničkim izborima zaradio celih 4%.

Tako da on govori o nekim neprincipijelnim koalicijama, a najprisutniji je na televiziji koja u stvari zastupa politiku koju on najviše kritikuje. Hvala.

Gospodin Olenik, dva minuta.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, prvo moram da se zahvalim gospodinu Obradoviću što je me svrstao u društvo Nenada Čanka, Čede Jovanovića i Vuka Draškovića, jer jeste, tačno je, mi imamo istu politiku kakvu su imali i oni, a to je da je Srbiji mesto na Zapadu, da je Srbiji mesto u NATO-u i da je Srbiji mesto u EU. Baš tim redosledom, jer to je opšti interes svih građana Srbije. Ne samo političara, ne samo privrednika, nego svih građana Srbije.

Kada smo već pomenuli Ukrajinu, moram da vam kažem, da napravim jedno poređenje. Ukrajina krvlju brani svoje pravo na mesto na zapadu. Ukrajina krvlju brani svoje pravo da bude deo EU i Ukrajina krvlju brani svoje pravo da bude deo NATO-a. mi to možemo da uradimo na izborima, olovkom. Zato pozivam sve građane da na sledećim izborima glasaju za Srbiju na Zapadu, za Srbiju u NATO-u i za Srbiju u EU. Hvala.

Milenko Jovanov.

Mi ovde imamo jedno osnovno nerazumevanje politike kao takve sa jedne strane, a sa druge strane u ovom slučaju imaju jedno tendenciozno tumačenje neke stvari.

Dakle, nikakve koalicije između SNS, SSP i bilo koje druge stranke, osim onih koje su sa nama u predizbornoj ili postizbornoj koaliciji, nema. Međutim, razumem da onaj ko je stalno u nekoj koaliciji u svemu vidi koaliciju. On je pola čovek, pola koalicija. Znači, nema dana na političkoj sceni da nije bio u nekoj koaliciji.

Sada pogledajte šta kaže njegov poslednji koalicioni partner. Kaže o njemu sledeće – te neke koje ste spomenuli, mislim da nema promiskuitetnijih ljudi, mislim da su bili sa svima na ovoj političkoj sceni. Znate kada ste sa DSS 2016. godine, pa sa Radulovićem 2018. godine, pa sa Savezom sa Srbiju, Đilasom i Jeremićem 2019. godine i 2020. godine, pa sada sa Žikom Gojkovićem, kako biste vi to nazvali ako ne kao neku vrstu promiskuitetnog ponašanja. Možda je to i legitimno, za mene nije. Kaže poslednji partner koalicioni. Dakle, ja tako teške reči nikada neću upotrebiti. Ima čovek pravo da svoju stranku uvezuje u koalicije spram sopstvenih nahođenja. To je potpuno legitimno, ukoliko je danas saglasan sa Radulovićem, sutra sa nekim drugim, to je njegova stvar.

S druge strane, to ne znači da treba u svemu što vidi oko sebe da vidi nekakve koalicije. I sada pazite, potpuni hit svega, dakle, on lično bio predmet napada jer je u toj jednoj koaliciji sa SNS-om od strane onih koje danas on napada da su u tajnoj koaliciji sa SNS-om, a istina je da ni jedni ni drugi nisu ni u tajnoj ni u javnoj koaliciji sa nama, nego vode ljudi svoje politike kako misle da treba, neke su ovakve, neke su onakve, na to imaju pravo i niko ih za to niti kritikuje, niti na koji drugi način to dovodi u pitanje.

Dakle, ja neću reći da se radi o stranci ili lideru koji je politički promiskuitetan, to bi možda zvučalo i malo bez veze i malo i ova izjava koju sam pročitao zvuči kao da se neko obraća supružniku, bilo muškog ili ženskog pola, dakle, po onom principu sa svima si bila, svi su te imali i tako ta varijanta. To neću reći kolegi, ali ću reći da u svakom slučaju nismo u koaliciji i da ne treba u svemu da traži koalicije, a to što je on stalno u nekoj koaliciji je njegova odluka i ne treba da tako posmatra sve ostale. Hvala.

To je bilo vreme ta repliku.
Po amandmanu? I vi možete po amandmanu, pošto jedino direktno obraćanje je bilo kad zahvalio Aleksandar Olenik, to nije osnov za repliku. Znači, dva javljanja po amandmanu.
Prvo Boško Obradović, pa Ana Oreg.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, da se razumemo oko jedne stvari, Evropski parlament u sebi sadrži i one koji su pristalice ovakvog vida funkcionisanja Evropske unije i Brisela, kao novog centralnog komiteta koji svima u Evropi određuje kako treba živeti u našim državama, ali i one koji su protiv jedne takve centralizacije Evropske unije i Briselskog komesarijata. Naravno da ćemo uvek ići i sarađivati sa onim evroparlamentarcima koji su, kao i mi, evroskeptici i koji izražavaju svoju sumnju da je ovakav briselski koncept Evropske unije dobar za Evropu.

Sa druge strane, postavili smo i u Briselu i uvek ćemo postaviti to isto pitanje - koja druga država koja je primljena u Evropsku uniju je uslovljavana da mora da se odrekne dela svoje države i teritorije? I kakav je to odnos koji Evropska unija ima prema Srbiji koju, kao, želi u članstvo?

Naravno da, gospodine Starčeviću, imate način da rešite pitanje ministra privrede koji radi suprotno vašim predizbornim obećanjima, jer nikada koalicija SPS - Jedinstvena Srbija na izborima nije tražila uvođenje sankcija Rusiji. Ako to sada traži ministar koga ste vi sada kandidovali u Vladi, što ga ne smenite? Šta on više radi u Vladi? Ili je to možda dogovor, da rade Basta s jedne strane, a Borko Stefanović s druge strane, zajednički malo poguraju ideju sankcija Rusiji, pa će doći vreme da se to malo primi u narodu i prihvati, pa ćete onda svi zajedno da idete u tom pravcu, kao što ste i rekli da ukoliko bude takav razvoj okolnosti, budemo primorani, moraćemo uvesti sankcije Rusiji.

Znači, ako ste protiv sankcija Rusiji, smenite Rada Bastu. Kako on može sa mesta ministra u Vladi Republike Srbije da zagovara antidržavnu politiku, politiku suprotnu Vladi Republike Srbije? Znači, vi mu to dozvoljavate. Zašto mu vi to dozvoljavate? Da li je Rade Basta možda eksponent neke zapadne ambasade? Možda vam neka zapadna ambasada zabranjuje da ga smenite? Šta je problem da ga smenite? Vi ste ga postavili. Smenite ga. Ne smete da ga smenite? Znači, plašite se neke zapadne ambasade čiji je on eksponent.

Ono što je ovde posebno važno rečeno, meni je drago da se kolega Olenik javno založio za ulazak Srbije u NATO, to je slika te politike, od Vuka Draškovića, preko Nenada Čanka, Čedomira Jovanovića, do Aleksandra Olenika. Oni bi u članstvo sa onima koji su nas bombardovali, ubijali našu decu i otimali našu teritoriju i danas su okupatori na delu naše državne teritorije.

U tom smislu, verujem da je to ona politika koja bi, po uzoru na Crnu Goru, nametala državi nešto protiv čega je volja većine građana. Kada je u Crnoj Gori bio referendum da li će Crna Gora ući u NATO? Nikad. A Crna Gora je postala član NATO-a. Da li su građani Crne Gore pitani da priznaju kosovsku nezavisnost? Da li su pitani da uvedu sankcije Rusiji? Pa da li je to model koji ovi koji zagovaraju zapadne interese u državi Srbiji misle da primene i na Srbiju? Preko 80% građana Srbije, po svim istraživanjima javnog mnjenja, računajući i pristalice vlasti i pristalice opozicije, su protiv priznanja kosovske nezavisnosti u bilo kojoj formi, su protiv članstva u Evropskoj uniji, ukoliko je uslov priznanje lažne države Kosovo, su protiv uvođenja sankcija Rusiji, su protiv članstva u NATO paktu. Pa izvinite, kako vi mislite to da sprovodite protivno volji 80% građana Srbije?

Naravno, što se tiče koalicija, da budemo vrlo precizni i jasni, da, Srpski pokret Dveri je sarađivao sa raznim opozicionim političkim strankama za ovih deset godina bavljenja politikom. Nikada nismo bili na vlasti, nikada nismo pljačkali i izdavali svoj narod, nikada nismo menjali ideologiju i svoj program, zbog bilo koje koalicije, nikada se nikome nismo prilagođavali, niti izneverili ono što smo obećavali na izborima. A da, sarađivali smo sa brojnim opozicionim akterima, u želji da promenimo aktuelnu vlast, i to ćemo raditi i ubuduće.

Međutim, ono što vi nećete da kažete jeste kako to ovde sede, u ovom Domu Narodne skupštine, narodni poslanici iz pojedinih političkih stranaka koji nikada nisu izašli samostalno na izbore, niti se pod svojim imenom i prezimenom izmerili na izborima.

Hoćemo li o Srpskom pokretu obnove i Vuku Draškoviću, koalicionom partneru Srpske napredne stranke? Hoćemo li o Aleksandru Vulinu? Hoćemo li o PUPS-u, Jedinstvenoj Srbiji ili da ne zaboravim možda kolegu Rističevića ili Rasima Ljajića? Kada su oni izašli na izbore pod svojim imenom i prezimenom? Kada su dobili glasove građana Srbije da danas budu narodni poslanici, sem što se šlepuju uz Srpsku naprednu stranku i na koalicionoj listi Srpske napredne stranke vi danas imate Vuka Draškovića u parlamentu, koji nikada ne bi dobio ni nula posto glasova na izborima u ovom trenutku. Znači, SNS omogućuje trajanje Vuku Draškoviću na srpskoj političkoj sceni. Pa, SNS je donedavno bilo u vlasti sa Nenadom Čankom u gradu Novom Sadu. Pa čekajte, šta je to? Šta je to?

Koja je vaša ideologija? Ima li Srpska napredna stranka uopšte ideologiju? Ja ne znam šta je ideologija Srpske napredne stranke. Zato što je nema. Zato što ste vi vrhunac DOS-a. Vi ste finale postpetooktobarske Srbije. Vi ste vrhunac te zapadne politike u Srbiji. Vi ste nastavljači DOS-a. Vi ste preuzeli njihovu politiku. Vi ste nastavili pregovore i potpisali još gore sporazume u Briselu nego što je to čak radila i prethodna vlast, za koju ste vi obećavali da ćete poništiti sve sporazume koje je Borko Stefanović potpisao u Briselu. Ne samo da ih niste poništili, nego ste otišli još dalje. Dakle, pokrijte se malo ušima i ćutite. Hvala.