Hvala vam.
Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Želim da se osvrnem na ovu konstantnu mistifikaciju vezanu za nekakvu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma u Republici Srbiji.
Pre svega, predsednik Narodne skupštine, gospodin Vladimir Orlić, nikakvu odgovornost ne snosi ni u kom pogledu zato što on tu tzv. narodnu inicijativu o kojoj vi već mesecima govorite, nije ni video, kao što je nisam video ni ja, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pitate - mi smo trebali da proveravamo navodne potpise koje ste nam vi dostavili a koji su sadržani u toj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma. Ja vam kažem da nikada, nikada, u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije ušla bilo kakva inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma niti bilo čega u Republici Srbiji.
Takođe želim da vas obavestim da od pre izvesnog vremena funkcioniše tzv. E-pisarnica, odnosno elektronska pisarnica republičkih organa, tako da na vrlo jednostavan način možete da proverite, gospodine narodni poslaniče, da li je ikada u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ili u bilo koje drugo ministarstvo stigla na proveru bilo kakva inicijativa koja se odnosi na zabranu iskopavanja litijuma u Republici Srbiji.
Ovo želim da kažem zbog kolega narodnih poslanika i zbog građana Republike Srbije, jer se od strane jednog dela opozicije konstantno stvara jedna pogrešna predstava kod ljudi kako su oni navodno predali neku inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma a neko je tu inicijativu sakrio ili ju je uništio.
Istina je potpuno drugačija. Tu njihovu inicijativu, navodnu inicijativu, u stvari niko nije ni video. Niti ju je video predsednik Narodne skupštine, niti sam je video ja, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i nikada ta vaša navodna inicijativa, odnosno potpisi nisu bili na proveri ni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, niti u bilo kom drugom ministarstvu.
Želim da kažem samo još nekoliko stvari. Mene u stvari čudi zašto vi uopšte postavljate poslaničko pitanje vezano za tu navodnu inicijativu. Zašto to kažem? Vaš kolega i politički saveznik Savo Manojlović je održao pre nekoliko dana, ako se ne varam, konferenciju ispred zgrade BIA i rekao je, to ste možda pratili, poštovani narodni poslanici, da je Aleksandar Vučić srušio ustavni poredak Republike Srbije zbog toga što Narodna skupština do današnjeg dana nije razmatrala navodnu, koju inače niko nije video, narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma. Takođe, rekao je da on više nema šta da o tome razgovara ni sa Vladom Republike Srbije, dakle, ni sa ministrima, ni sa narodnim poslanicima, ni sa predsednikom Narodne skupštine, nego da on traži informaciju od BIA kakva je sudbina te navodne, nepostojeće inicijative za zabranu iskopavanja litijuma.
Ja vama predlažem da se vi lepo dogovorite sa vašim prijateljem Savom Manojlovićem šta vi u stvari želite. Da li želite da dobijete odgovor od Vlade Republike Srbije, od predsednika Narodne skupštine, od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji sam vam upravo dao, ili isključivo želite da komunicirate sa gospodinom Vulinom, kao direktorom BIA, jer je po njegovom mišljenju, a i po vašem, isključivo Aleksandar Vulin nadležan da ispita kakva je sudbina te inicijative, za koju vi kažete da smo mi nestavljanjem na dnevni red Narodne skupštine, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem oborili ustavni poredak Republike Srbije. Tako da, bilo bi dobro da se vi između sebe dogovorite od koga u stvari tražite odgovor. Ako tražite odgovor od nas, ja sam vam odgovor dao. Ako tražite odgovor od BIA, verujem da će vam i gospodin Vulin vrlo brzo, ako već nije, dati adekvatan odgovor.
U svakom slučaju bilo bi dobro da narodni poslanici i da građani Republike Srbije znaju, da niko nije sakrio nikakvu inicijativu za zabranu iskopavanja bilo čega u Republici Srbiji pa, ni litijuma, da nikada nisu proveravani, jer nisu stigli potpisi, navodni potpisi koji su navodno sadržani u toj nepostojećoj inicijativi, a ako meni ne verujete, gospodine narodni poslaniče, vi kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije u svakom trenutku možete da dođete u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i da proverite da li sam ja u pravu i da li je ikada ta vaša navodna inicijativa došla, odnosno stigla u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u cilju provere autentičnosti i navodnih potpisa koji su navodno sadržani u navodnoj inicijativi.

Hvala.
Dva minuta.
Reč ima Radomir Lazović. Izvolite.

Hvala.
Da zaključim, da probam nekako da sažmem i ovo što smo pričali o kanalizaciji, i ovo što smo pričali o vodi, i Bogami iznenadili ste me, i ovo što smo pričali o narodnoj inicijativi.
Dakle, kaže ministar, ja ne znam ništa o kanalizaciji, ja ne znam ništa o tim tenderima, ali ono što znam jeste da ste vi gospodine u vlasti po dvadeset i tri godine, a da građani nemaju vodu, da trećina Beograda nema kanalizaciju, da polovina Srbije nema kanalizaciju. Toliko znaju ljudi koji je ili imaju ili nemaju.
Kažete, ne znam ja ništa, Zrenjanin tamo se stvari dešavaju, naveli ste deset nekih zanimljivih, interesantnih činjenica, mi gradimo, mi završavamo, a ljudi dvadeset godina nemaju vodu, kada otvore česmu ide blato. Sada ja ne znam, ali vi znate, vi završavate. Pa, samo jedno pitanje koliko godina, koliko samo mi recite, koliko godina je vama potrebno da u 21. veku završite nešto što je pijaća voda? Da li je moguće da je to vaš odgovor.
Pazite na kraju šta smo došli, došli smo do toga da narodne inicijative koje su prikupljali građani nikada nije ni bilo. Ja gospodine nisam ni tvrdio da je ona do vas stigla, ja znam da nije, vi ste mi već odgovorili, ja sam vas pohvalio na tom odgovoru, sjajno što ste mi rekli istinu. Ako nije kriv gospodin Orlić, pa, mi smo podneli krivičnu prijavu, dajte kolega, iz policije, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, malo učinite nešto, da se sazna gde je to nestalo?
Evo, podneli smo mi krivičnu prijavu protiv gospodina Orlića, ako nije on kriv, vrlo rado bi voleli da nije možda gospodin Dačić kriv, jer je on primio tu inicijativu? Ono što se zna i što smo utvrdili jeste, ta inicijativa je primljena na pisarnicu, do vas nije stigla, nije stigla do nadležnog Odbora, neko ju je sklonio, ja pretpostavljam da je taj neko ili gospodin Orlić ili gospodin Dačić, koji je tada bio predsednik Skupštine.
U svakom slučaju vama na odgovorima hvala, doprineli ste tome da se sazna koje sklonio inicijativu, a sada ja molim te nadležne organe na koje se često pozivate, da postupaju po našoj krivičnoj prijavi, pa, da saznamo gde je ona? Hvala.

To je bilo dva minuta. E, dobro.

Sada reč dobija sledeći narodni poslanik, koji se prijavio da postavi pitanje, pa, onda mogu da idu i odgovori.

Reč ima gospodin Akoš Ujhelji.

Imate tri minuta. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana premijerko i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da u prvom krugu postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću i ministarki za evropske integracije, Tanji Miščević.

Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu, sa Jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom, njen strateški i geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zbog toga je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji, ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji.

Savez Vojvođanskih Mađara smatra da je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje, modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji, efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.

Gospodine Vesiću, u januaru ste razgovarali sa predstavnikom naše poslaničke grupe, sa Balintom Pastorom o tome da je važno rešiti carinsku, odnosno graničnu kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin-Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima. Pokretanje železničkog saobraćaja na linije Horgoš-Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku je od izuzetne važnosti.

O rešavanju problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta i o početku radova na železničkoj pruzi Subotica-Baja. Pošto će voz između Subotice i Segedina krenuti još u ovoj godini prema planu u oktobru, da li će biti rešena granična kontrola na svakoj stanici gde voz stane i ako je odgovor potvrdan, molim vas kažite nam na koji način će se to rešiti. Da li se izgradnja deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice odvija po dinamičkom planu? Da li ima napretka u vezi izgradnje železničke pruge Subotica-Baja? Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima, ministar, Goran Vesić. Izvolite.

Hvala na pitanjima.
Ova Vlada voli da govori o prugama zato što, kao što sami znate od 2012. godine do 2022. godine izgrađeno je novih 134,7 kilometara pruga, a od 1976. godine do 2012. godine nije izgrađen nijedan santimetar nove pruge u ovoj zemlji. Od 2012. godine do 2022. godine rekonstruisano je 754,9 kilometara pruga, a od 2000. godine do 2012. godine rekonstruisano je 31 kilometar pruga.
Prema tome, prvi put od 2012. godine, pruge postaju prioritet i za to je zaslužna ova Vlada i zaista pitanja koja ste vi pokrenuli su prava i životna pitanja. Nedavno sam imao, pre nekoliko nedelja sastanak sa svojim mađarskim kolegom, Janošom Lazarom i imali smo nekoliko otvorenih pitanja. Prva pitanja izgradnja pruge, brze pruge između Subotice i Novog Sada, njena dužina je 108 kilometara, već imamo izgrađenih 75 kilometara između Beograda i Novog Sada, a mi ćemo završiti tu prugu do kraja 2024. godine. Na sastanku koji je predsednik Vučić imao sa kompanijom koja gradi prugu, to je ista kineska kompanija koja gradi sa mađarske i sa srpske strane, pošto ne verujem da to svi znaju, ali vi sigurno znate, pomeren je rok sa avgusta 2025. godine na kraj 2024. godine.
Mađarska strana će završiti svoju prugu do polovine 2025. godine, ima negde oko 150 kilometara i mi ćemo pošto šest meseci imamo tesnu fazu, mi ćemo do kraja 2025. godine imati brzu prugu, odnosno brzu vezu između Beograda i Budimpešte, stizaće se za nešto manje od tri sata. Stizaće se između Beograda i Subotice za sat i 12 minuta.
Ono o čemu smo razgovarali i na tome sada rade naša mešovita grupa u koju su uključeni i carina i policija i sa jedne i druge strane i prevoznici, znači operateri i tako dalje, radimo na tome da mađarska carina i policija budu u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, na tim stanicama, srpska u Budimpešti. To znači kada uđete u voz nema stajanja na graničnim prelazima i to je nešto što je suština tog brzog voza.
Pomenuli ste prugu Subotica-Segedin. Razgovarao sam i o tome sa mađarskim kolegom, mi očekujemo u septembru, oktobru da krene putnički saobraćaj tom prugom. Zajednička stanica jedne i druge carine i policije biće u Segedinu. Znači, ne na teritoriji Srbije, već na teritoriji Mađarske. To znači, pošto ima nekoliko stanica u našoj zemlji, znate to i sami, kada uđete u Mađarsku, pasoški pregled će biti na stanici u Segedinu. Na isti način smo dogovorili zajedničku stanicu sa Makedoncima u Tabanovcima i ja ću 14. maja otvoriti sa Crnom Gorom zajedničku stanicu u Bjelom Polju. Tako da više između Crne Gore i Srbije neće biti stajanje voza na granici, već će tu biti i jedna i druga carina, jedna i druga policija i ubrzaće se prolaz.
Ono o čemu smo takođe razgovarali, to je Subotica – Baja. To je pruga koja treba da se gradi. Međutim, za tu prugu, osim što smo je stavili i mi i oni u prioritete, vi znate da je veći deo suštinski tu na teritoriji Mađarske, još uvek nemamo obezbeđena sredstva, s tim što je Mađarska strana preuzela na sebe da proba da obezbedi sredstva i mislim da ćemo imati veoma brzo rezultate u tome.
Razgovarali smo o još nekoliko stvari kada su u pitanju granični prelazi. Mi ćemo u narednih nekoliko meseci potpisati, Ministarstvo finansija, kada budu, naravno, završeni pregovori oko izgradnje brze saobraćajnice Bački breg - Nakovo. To je, inače, veza između Mađarske i Rumunije kroz sever Vojvodine. Ta saobraćajnica ide od Bačkog brega, Sombor, Kula, Vrbas, Srbobran, jedan Bečej, drugi Bečej, Kikinda i na kraju do Nakova.
Zajedno sa Mađarima utvrdili smo kako će oni izgraditi sa svoje strane saobraćajnice. Oni sada rade most kod Mohača na Dunavu i rade proširenje svoje strane da bi taj veći broj putnika, koji će dolaziti na Bački breg, koji inače sada ne dolazi, mogao da, naprosto, primi i Mađarska strana, i radimo, iako smo mi završili projekat našeg graničnog prelaza, preprojektovaćemo ga u zajednički granični prelaz, integrisani granični prelaz.
S druge strane, Mađarska strana sada radi kompletnu infrastrukturu do Kelebije, a mi treba da uradimo onu drugu polovinu Ipsilon kraka, pošto je on sada u polu profilu, to je nekih 28, 30 kilometara, ali oni rade još jedan granični prelaz koji je pored postojećeg graničnog prelaza, tako će imati dva granična prelaza na Kelebiji, odnosno jedan koji će biti za teretni saobraćaj, a drugi za putnički saobraćaj.
Radimo zajedno sa Mađarima na tome da uvedemo e-tovarne listove. To znači da više neće proveravati carin,e nego da će skenirati bar kod kada dolaze i na taj način ćemo ubrzati prolaz kamiona.
Što se tiče samih pruga, ono što je takođe važno i što želim da vam kažem, vi znate da smo mi potpisali ugovor sa EU i Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj o izgradnji ovih 230 kilometara do Niša. Nas čeka u budućnosti 135 kilometara do Preševa i razgovarali smo, moj mađarski kolega i ja ćemo sazvati sastanak u junu sa ministrima transporta Grčke, Turske, Severne Makedonije, Bugarske i Albanije i, naravno, EU, jer želimo da se ta pruga proširi i produži kroz Makedoniju prema Grčkoj i prema Turskoj i prema Albaniji, jer ona tako ima smisla.
Nedavno me je poljske ambasador obavestio da postoji inicijativa u višegradskoj pruzi, koja bi išla od Varšave, Prag, jedan deo, jedan krak prema Bratislavi i do Budimpešte, što onda znači da ljudi koji žive u Subotici, Novom Sadu i Beogradu mogu da idu sutra i do Varšave i do Praga brzom prugom.
Eto, to je suština kada su u pitanju brze pruge i samo da vam kažem, mi treba 14. maja ili 15, nisam siguran, da potpišemo zajedno sa transportnom zajednicom, proširenje evropske mreže pruga i da sve naše regionalne pruge uđu u evropsku mrežu pruga. Zašto to radimo? Zato što kada uđemo u evropsku mrežu pruga možemo da povlačimo grantove. To se odnosi na prugu Vrbas – Sombor, gde sada projektujemo, koja će biti rekonstruisana, to se odnosi na prugu Pančevo – Orlovac – Zrenjanin – Kumane – Banatsko Miloševo – Čoka – Kanjiža i ovamo prema Novom Kneževcu. To će biti kargo pruge i one će ući u tu mrežu. To se odnosi na Ruma – Šabac – Loznica, to se odnosi na na Stalać - Kraljevo – Rudnica. Znači, to se odnosi na tu mrežu regionalnih pruga koja treba da omogući da imamo skoro 600 kilometara novih pruga.
Uspeli smo da ubacimo u evropsku mrežu transportnih puteva sve luke na Dunavu, što znači da sutra možemo kroz projekat koji je pokrenula premijerka Brnabić „Zaplovimo Srbijom“ da tražimo grantove za luke, za marine i u celu mrežu regionalnih pruga na teritoriji Republike Srbije. To ćemo potpisati 15. maja i tada se stvaraju uslovi da uđemo u onu fazu EU gde do 2030. godine finansiraju pruge.
I, kao što možete da vidite, dosta se radi. Zaboravio sam da kažem da imamo projekat, i time ću završiti, za rekonstrukcije pruge Valjevo – Vrbnica. To je poslednji deo pruge Beograd – Bar. Urađena je Valjevo – Resnik već odavno. Time ćemo završiti naš deo pruge Beograd – Bar i zaista, pričao sam sa bugarskim potpredsednikom Vlade o tome da od Vidina radimo prugu koja će povezati Zaječar i Negotin sa Vidinom, što je dobro i za Bor, dobro da povežemo sa lukom Prahovo koja se sada rekonstruiše, odnosno treba da počne čim dobijemo da ima saglasnost na izbor izvođača, tako da s te strane zaista mnogo će se ulagati u pruge i mislim da je to zaista važno i ne samo za sever Vojvodine. Desilo se tako da u Vojvodini se trenutno najviše ulaže, ali, kao što vidite, i za čitavu Srbiju.

Hvala.

Kolega Ujhelji, plus tri minuta.

Izvolite.

Hvala.

Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.

Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.

IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.

IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.

Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.

Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.

U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?

Hvala lepo.