Imate još malo vremena da bar pokušate reč da kažete o amandmanu.

Upravo govorim o amandmanu, gospodine Orliću, skoncentrišite se, upadate mi u reč i niste skoncentrisani uopšte.

Ovi amandmani nisu usklađeni. U objašnjenju zakona rekli ste da je sve usklađeno sa direktivama EU. Nasuprot tome je istina. Neke odredbe zakona suprotne su direktivama EU. Čak i korak dalje, ubrzava se sa donošenjem ovog zakona, jer kada se usvoji direktiva u odnosu na Seveso postrojenje „Elisin“ ne bi mogao da dobije APP dozvolu. Razumete? Evo, Milimir to ne razume. Daću mu sada priliku za repliku da nam pokaže da ništa od ovoga ne razume.

Otprilike tako svaki put, kada ne znate šta ćete više, onda se okrećete oko sebe i gledate da se nekome obratite, nekome nešto kažete ili dobacite. Fantastično.
Po amandmanu Janko Veselinović.
Vi ste svoje potrošili.

Ministarko Đedović, ja ovde imam za vas jedan mali poklon, uštedeću vam vreme na izradi Predloga zakona o kojima ste govorili, odnosno o temi o kojoj ste govorili. Tiče se zaštite životne sredine i ekološkog rudarenja.

Pripremili smo, kao Pokret za preokret, pet zakona. Oni su u skupštinskoj proceduri. Jedan zakon se tiče eksploatacije ruda, drugi zakon se odnosi na koncesione naknade, treći zakon se odnosi na izgradnju i održavanje filtera industrijskih gasova, velikih stacionarnih izvora zagađenja vazduha i imamo Predlog zakona o vršenju tehničkog nadzora investitora koji obavlja geološka istraživanja i eksploataciju rudnog blaga i Predlog zakona za izgradnju i održavanje prečistača komunalnih i industrijskih otpada.

Ovi zakoni su apsolutno usklađeni sa sedam direktiva EU iz ove oblasti. Ovi zakoni su i ekonomski i ekološki i evropski, a pretpostavljam da vi težite da Srbija postane član EU i da se drži standarda EU po pitanju eksploatacije ruda i po pitanju rudne rente.

Recimo, gospođo Đedović, u ovim zakonima rešavamo pitanje koncesione naknade koja je sada kroz rudnu rentu svega 3%. Od eksploatacije ruda Srbiji pripadne 3 do 5% vrednosti, što znači da na godišnjem nivou dobijemo 70 miliona evra, a mogli bi da dobijemo milijardu evra. Mi naše rudno bogatstvo ne rasprodajemo, mi ga prodajemo i poklanjamo, arčimo ga.

Ovde predlažemo da 50% rudne rente, odnosno koncesione naknade kroz sedam tipova koncesionih naknada ostane državi, lokalnoj samoupravi i mesnim zajednicama i da se upotrebi za lečenje dece, podizanje plata, za pomoć poljoprivredi, a da 50%, mislim da je pošteno i to evropski standard, ostane koncesionaru. Sada samo 3% pripada državi.

Recimo, od iskopanih 70 i nešto tona zlata, to je puna ova sala, gospođo Đedović, ako možete samo malo pažnje kada prestanete da kuckate poruke, puna ova sala zlata, gospođo Đedović. Znate šta će ostati od toga nama? Pet procenata zlata, a ostalo ćemo kupiti kako je reko predsednik Srbije po povoljnoj ceni od Kineza.

Šta radite vi? Dakle, ruda se kopa i ranije u Srbiji, međutim kopale su je državne kompanije, sada ih kopaju kineske kompanije i odvoze zlato u Kinu, a ostali su isti zakoni. Vi kažete kako je sve uredu i kako je sve super. Vi ono što je ispod zemlje ste predali, odnosno poklonili strancima i vi ne vidite da gori alarm, da smo mi sve ono što su naši dedovi i ne znam koji pradedovi ostavili, da vi poklanjate.

Dakle, ja ću vama pokloniti ove zakone. Pokušajte da ubedite gospodina Orlića, koji sedi iznad vas, da stavi ove zakone u proceduru, inače to je stvar njegove lične volje, a ne Ustava koji bi morao da poštuje, da poslanici imaju pravo predlaganja zakona. Pokušajte da bi došli u situaciju da zaštitimo naša rudna bogatstva i da građani Srbije imaju neku korist od rudnih bogatstava kojima smo bogati. Preko 30 ruda koje se trenutno eksploatišu. Ja ću vam sada predati ove zakone. Hvala.

Izvinite, a kome to hoćete da predate?
(Janko Veselinović: Ministarki.)
Samo sačekajte da završi, pošto treba da dobije reč.
Reč ima ministarka Đedović.

Hvala.
Mislim da pre svega treba da se dogovorimo šta hoćemo. Hoćemo li rudarstvo, nećemo rudarstvo, hoćemo određeno rudarstvo, nećemo, hoćemo neke minerale, neke nećemo. Neki su štetni više, neki su štetni manje. Šta mi u stvari želimo? To je ono pravo pitanje koje treba da se postavi.
Vlada Srbije veoma dobro zna šta želi. Kada je u pitanju razvoj rudarstva, da ležimo na ogromnom rudnom bogatstvu, treba da budemo svesni toga i svi naši građani da treba da ga eksploatišemo na odgovoran način, je apsolutno tačno.
Podatke koje sam iznela, a koji se tiču ulaganja u životnu sredinu koja se desila u zadnje četiri godine u iznosu od 203 miliona dolara je apsolutno dokaz toga, a tiče se i poboljšanja postrojenja za prečišćavanje vode i poboljšanja postrojenja za odsumporavanje i drugih aktivnosti koje se sprovode, kao što su pošumljavanje i ostale da one apsolutno idu u tom pravcu i potkrepljuju tu činjenicu.
Da mislimo da treba da nastavimo da eksploatišemo naše mineralne resurse, ja se sa time apsolutno slažem i mislim da treba da ceo lanac vrednosti razvijamo u našoj zemlji. Dakle, tri do 5% nadoknade je nešto što jeste svetski trend i kategorija kada pričamo o rudnoj renti.
Da ima drugih načina organizovanja, udruživanja zajedničkih kompanija ili strateških partnerstava u smislu da država može da drugačije organizuje eksploataciju rudnih resursa – apsolutno da, da li oni treba da se razmatraju projekat po projekat pa da imaju najviše smisla kako da se nešto organizuje na jednom projektu – mislim da da i da treba da radimo na tome i da iznalazimo najbolja rešenja za projekte koji jesu pred nama ili kojima se već bavimo.
Da li je koncesija pravi način? Nisam sigurna da u svim slučajevima to treba da bude način eksploatacije, jer se time pre svega na 20 ili na 25 ili na 30 godina, kada je u pitanju rudarski sektor, to će tražiti partneri koji se bave i koji jesu nosioci ovog sektora u svetu, tražiće toliko duge koncesione periode, pa onda država treba da proceni da li joj se to isplati na toliki rok i kolika bi bila cena za eksploataciju na toliko dug rok i da li može u momentu davanja da proceni sve rizike koji mogu proizići iz koncesionih ugovora.
Znači, oni su veoma kompleksa materija kojom treba pažljivo da se bavimo. Da li mogu da se primenjuju na određenim projektima? Možda da, ali zavisi od mnogo faktora i mi apsolutno te faktore uzimamo u obzir i kada planiramo razvoj uopšte rudarskog sektora i u tom smislu radimo i na strategiji razvoja rudarskog sektora u Republici Srbiji, koju nažalost nemamo.
Mislim da je bitno da postavimo dobre osnove i da postavimo dobre načine saradnje pre svega sa strateškim partnerima u ovoj oblasti koje pre svega treba da budu u cilju i interesu građana Republike Srbije i to jeste slučaj pre svega sa dve milijarde ulaganja, koje sam pomenula, od 2018. godine koja je u slučaju eksploatacije bakra uložena od strane „Ziđin grupe“.
Da uzimamo u obzir različite načine organizovanja, mislim da niko u to ne treba da sumnja i da kao što sam rekla ti načini zavise od puno faktora, pre svega od adekvatne procene rizika. Da li se ta oblast na taj način i u globalnom smislu, generalnom smislu može regulisati jednim zakonskim rešenjem, mislim da ne i mislim da u tom kontekstu treba da razmišljamo kada predlažemo određena zakonska rešenja, koja pre svega treba da budu i interesu građana Republike Srbije. Hvala vam.

Po amandmanu. Izvolite.

Ministarka je rekla da se odvajaju značajna finansijska sredstva za zaštitu životne sredine kada su u pitanju energetska postrojenja. Ako bi mogli samo, ministarka Đedović da čujete ove podatke, vrlo su interesantni. Očito ovi podaci, ministarka Đedović ne dolaze do vas.

Dakle, na istraživačkom nivou ministarka mi smo radili analizu u inovacionom centru Hemijskog fakulteta, voda posle kolektora za prečišćavanje otpadnih voda u Lazarevcu i u poređenju sa vodama druge klase našli smo da je hemijska potrošnja kiseonika dve hiljade puta viša nego što je dozvoljeno. Dakle, toliko ima više organske supstance, da je koncentracija arsena 184 puta viša i da je količina suspendovanih čestica šesto puta viša od one koja je dozvoljena za vode druge klase.

Dakle, to je uzorak vode posle kolektora za prečišćavanje otpadne vode rudnika u Lazarevcu. I ta voda se izliva u Kolubaru. Dakle, ovo su alarmantni podaci. To morate da uzmete u obzir i da budete sigurni da očito tih dvesta miliona kojih je uloženo nije dovoljno, možda je trebalo više ili iskoristiti na bolji način. Zahvaljujem se.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Radosavljević, Stevanović, Vukajlović.

Hvala, gospodine predsedniče.

Poštovani članovi Vlade i poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Koalicija Nada je predložila amandman na član 21. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom kojim se dodaje član 58.b, a koji glasi - otpadni mulj, može imati karakter neopasnog i opasnog otpada. Neopasan, stabilizovan otpadni mulj sa manjim procentom vlage može se odlagati na deponiji i služiti kao prekrivno sredstvo. Tehnologije za tretman otpadnog mulja donosi ministar u skladu sa posebnim propisima. Osim upravljanja otpadnim muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, potrebno je regulisati problem otpadnog mulja iz industrije, odnosno iz drugih tehničkih sistema koji nisu prečistači komunalnih otpadnih voda. Pitanje otpadnog mulja nije na adekvatan način regulisano postojećim zakonom, a ni predviđeno izmenama i dopunama zakona.

Ne primenjuje se adekvatna tehnologija za njegov tretman, a nije predviđena ni mogućnost odlaganja mulja na deponiju nakon određenog tretmana. Nadamo se da će kolege narodni poslanici u danu za glasanje podržati predloženi amandman koji će nesumnjivo poboljšati i predlog Zakona u celini. Hvala vam.