Očekivala sam da će kolege da se jave, u redu.

Hvala, predsedniče. Poslanička grupa Srpski pokret Dveri, Patriotski blok dala je amandman na član 31. i tražili smo da se ovaj amandman briše.

U ovom Predlogu zakona traži se da se propiše izdavanje dozvole za sakupljanje i transport otpada, ali ovde je bitnije kada se dozvole ne izdaju. Ja sam ovo pogledala i to se odnosi na komunalna preduzeća i privredna društva kojima je odlukom jedinice lokalne samouprave povereno obavljanje delatnosti sakupljanja i transport komunalnog otpada i ona nisu u obavezi da pribave dozvolu za sakupljanje i transport otpada, što je nedopustivo.

Dodatno ovaj član traži da se brišu odredbe kojima je propisana obaveza ministarstva da pre izdavanja dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada naročito uzme u obzir da li se ponovno iskorišćenje vrši u postrojenjima države uvoza koja ima niži standard tretmana za određenu vrstu otpada, nego u državi izvoza.

Ovde se, naravno, daju prevelika ovlašćenja ministru da bliže potpiše obrazac zahteva za izdavanje dozvole i prethodne saglasnosti, dokumentacije na uvoz, izvoz i tranzit otpada i naravno da se mi sa svim ovim izmenama ne slažemo. Tražimo da se one brišu, jer smatramo da ovi novi predlozi članova ukidaju nekoliko stavova koji utiču na zaštitu zemlje od zagađenja, utiču na plansku kontrolu otpada, zaštitu neobnovljivih prirodnih energetskih resursa, nacionalne ciljeve prerade za određene vrste otpada. Ovim ukidanjem ukinulo bi se unapred izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada čime se dovodi zemlja u opasnost. Hvala.

Reč ima Ivana Parlić.

Brisanje i ovog člana zakona tražimo iz istog razloga zato što je zakon donet da bi se omogućilo nezakonito delovanje jedne kompanije. Ja ću to ponoviti više puta, ali mislim da i u ministarstvu znaju koliko to može biti opasno po građane Šapca, jer je i u samoj IPPC dozvoli predviđeno redovno merenje graničnih vrednosti opasnih supstanci. U samoj IPPC dozvoli, gospođo iz ministarstva, molim vas za malo pažnje, predviđeno je da će biti granične vrednosti, što znači da postoji velika opasnost i velika mogućnost da opasne materije budu u vazduhu iznad Šapca. Ja osnovano sumnjam da su one trenutno u velikoj koncentraciji, jer građani Šapca nam se žale da ne mogu da dišu, da deca imaju astmu, da imaju kiseo ukus u ustima, da nešto nije u redu, da su im noći besane, jer fabrika radi i noć i dan.

Gospoda iz ministarstva tačno znaju šta se tamo dešava, a ovde nas ne gledaju, ne obraćaju nam se i ne razgovaraju sa nama. Zato imamo ove, recimo, ministra za telekomunikacije pa, ministre, da li vi imate neki odgovor na ovo?

Evo, umesto ministarke Vujović, nama sedi ministar za telekomunikacije. Da li vi možete u ovo da se uključite? Ne možete, naravno. Možete da uradite sve ono što rade ostali partijski kadrovi SNS, a to je da kažete da radite ono što je vrhovni vođa odlučio, ali tu je opasnost korupcije…

Jel možete vi nekad nešto da kažete što ima bilo kakve veze sa vašim amandmanom, sa onim što ste sami napisali, ikada, da ne kažem u životu? Teško.

Mogu, naravno, mogu da govorim zašto brišem ovaj član zakona.

Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Dakle, ja ću reći nešto o ovom članu 31, malo ću grupisati neke zamerke. Dakle, jedna od stvari koja je potencijalno zabrinjavajuća jeste ovo pitanje liste opasnog otpada koji se može uvoziti kao sekundarna sirovina. Dakle, ostavlja se Vlada da ona donosi tu listu. Mi Vladi ne verujemo. Postoji problem kako će, šta će sve biti na toj listi u budućnosti i šta je možda već sada.

Druga stvar u vezi sa tim jeste da će generalno, verovatno, biti uskoro i zabrane, potpune zabrane uvoza opasnog otpada u EU, a sa druge strane mi ostavljamo ovakve odredbe u našim zakonima.

Sa druge strane, takođe, u ovom dugačkom članu postoji isto potencijalno neobično rešenje koje je možda samo pitanje interpretacije, možda se nekad zloupotrebi. Dakle, govori se o tome da izvoznik otpada poseduje skladište iz kog će vršiti izvoz otpada itd. Kapacitet treba da odgovara količini otpada za koju se podnosi zahtev. Sad je opet upitno da li je to baš racionalan predlog, ali isto tako šta znači formulacija - da se poseduje skladište? Da li morate da imate skladište u vlasništvu? Da li je to napisano na način da u stvari izbaci iz konkurencije za nekakve poslove one koji nemaju u vlasništvu, nego imaju skladište u zakupu?

Ja sad stvarno ne znam da li je to opet pisano za nekoga, ali ne zvuči baš logično, moglo bi da se ispravi ukoliko biste prihvatili ovaj amandman i amandman koji sledi posle ovog. Zahvaljujem.

Na član 31. amandman su zajedno podneli poslanici Lazović, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 32. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vasić, Obradović, Kostić, Milenković Kerković, Puškić, Jakovljević i zajedno Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.

Poštovani građani Republike Srbije, polazeći od odgovornosti prema precima, polazeći od obaveze i dužnosti prema svom potomstvu, imamo obavezu da tražimo intervenciju kod ovog člana 32. Zakona o upravljanju otpadom koji ima veze da se isti izbriše iz prostog razloga što je dosadašnja praksa pokazala da je nedovoljna bila briga i realizacija kroz kontrolu i kroz otkrivanje mnogih opasnih, da kažem, otpada koji su bili, kroz raznorazne oblike deponija, ostavljeni i na taj način tretirani, koji su se nalazili u neposrednoj blizini naseljenih mesta, u neposrednoj blizini samih njiva, poljoprivrednih oranica, obradivih površina, u neposrednoj blizini reka i jezera.

Imajući u vidu sve to, mi postavljamo pitanje – da li je trend da izgubimo jedan Šid i Sremsku Mitrovicu, da izgubimo Rumu i Inđiju, svu onu obradivu površinu i zemlju na teritoriji Srema? Da li imamo potrebu da zamenimo te oranice i poljoprivredni ogromni potencijal severne Srbije da bi došla neka proizvodnja „Tojo tajersa“ ili sa druge strane „Ziđina“ ili, recimo, u obradivim površinama Banata, u okolini Zrenjanina, Kikinde, kao što je „Linglong“.

Sa druge strane, postavljamo pitanje da li je perspektiva budućnost u fabrikama, kao što je „Eliksir“ u obradivim površinama, kao što je Šabac? Da li je ideja da dovedemo sav kolektivni otpad sa Zapada, da postanemo deponija zemlja, a da sa druge strane izgubimo Mačvu, Srem i Banat i da kroz projekat upravo nekog drugog zakona koji smo juče i prekjuče i nakjuče obrađivali u ovoj Narodnoj skupštini, kroz lične karte tzv. „Zapadnog Balkana“ imamo uvoz jagodičastog voća iz Albanije, da imamo uvoz paprike, da imamo u uvoz svih ostalih prehrambenih i nekih proizvoda, kao što je i paradajz, a sa druge strane da naš potencijal izgubimo zauvek? Hvala.

Na član 33. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.
Reč ima Slavica Radovanović.